мини|десно|Политичка карикатура Луиса Далримпла о експанзионизму Сједињених Држава; Ујка Сем стоји изнад Америке док држи велики штап на којем пише „Монроова доктрина 1824—1905”. Штап је метафора за војну силу.
Монроова доктрина је спољнополитичка политика Сједињених Држава која се супротставља европском колонијализму на западној хемисфери. Сматра се да је свака интервенција страних сила у политичким пословима Америке потенцијално непријатељски чин против Сједињених Држава. Доктрина је била кључна за америчку велику стратегију 20. вијека.
Амерички председник Џејмс Монро је први пут артикулисао доктрину 2. децембра 1823, током свог седмог годишњег обраћања Конгресу о стању нације (мада је по њему именована тек 1850. године). У то вријеме, скоро све шпанске колоније у Америци су или постигле или биле близу стицања независности. Монро је тврдио да Нови свијет и Стари свијет треба да остану јасно одвојене сфере утицаја, стога би даљи напори европских сила да контролишу или утичу на суверене државе у региону били виђени као пријетња безбједности Сједињених Држава. Заузврат, Сједињене Државе би признале и не би се мијешале у постојеће европске колоније, нити би се мијешале у унутрашње послове европских земаља.
Пошто Сједињене Државе нису имале ни кредибилну морнарицу, ни армију у вријеме проглашења доктрине, колонијалне силе су је углавном занемариле. Иако је доктрину дјелимично успјешно спровело Уједињено Краљевство, које је искористило као прилику да спроведе сопствену политику -{Pax Britannica}- („Британски мир”), доктрина је неколико пута занемаре током 19. вијека, посебно током друге француске интервенције у Мексику (1861—1867). Међутим, до почетка 20. вијека, саме Сједињене Државе су биле у стању да успјешно спроведу доктрину, и она је постала виђена као одлучујући тренутак у спољњој политици Сједињених Држава и једно од најдуговјечнијих начела. Намјера и ефекат доктрине опстали су више од једног вијека након тога, са само малим варијацијама, а на њих су се позивали многи америчких државници и неколико предсједника, укључујући Јулисиза С. Гранта, Теодора Рузвелта, Џона Кенедија и Роналда Регана.
Након 1898, правници и интелектуалци су реинтерпретирали Монроову доктрину као промоцију мултилатерализма и неитервенционизма. Под предсједником Френклином Д. Рузвелтом, Сједињене Државе су 1933. поново потврдиле ово ново тумачење, наиме кроз оснивање Организације америчких држава. У 21. вијеку, доктрина се наставља различито осуђивати, враћати или реинтерпретирати.
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Политичке доктрине Категорија:Спољни односи САД Категорија:Историја САД (1789–1849) Категорија:Политика у 1823. Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1823. Категорија:Џејмс Монро