Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске и турске) кухиње, хладна салата популарна широм југоисточне Европе.
Шопска салата је добила име по Шопима, који су живели на територији западне Бугарске, југоисточне Србије и Северне Македоније.
Састојци и служење Салата се састоји од парадајза, краставаца, сирове или печене паприке, црног лука, першуна, соли, сока од лимуна или сирћета, уља и масног сланог сира. Њој слична је српска салата, која изоставља сир. Поврће се обично исецка на коцкице и посоли, након чега се лагано прелије сунцокретовим (или маслиновим) уљем, које се понекад допуњује сирћетом. Додавање сирћета, међутим, појачава киселкаст укус који парадајз природно даје. У ресторанима се преливи обично служе одвојено. На крају се поврће прекрије дебелим слојем ренданог или исеченог сирења. Ова салата се често конзумира као предјело уз ракију.
Према речима антрополошкиње хране Рејне Гаврилове, јело се обично прати чашицом кајсијеваче или друге воћне ракије.
Порекло и историја Парадајз се у југоисточној Европи појавио средином XIX века.
У послератној социјалистичкој епохи, „Балкантурист” је усмерио своје активности на промоцију бугарског Црноморја као туристичке дестинације за Бугаре и западне туристе, представљајући на тај начин „добар живот” у социјализму. То је обухватало поновно осмишљавање и промовисање регионалних јела како би се она представила као бугарска, а не тек као источоевропска. Шопска салата је варијанта грчке салате од краставаца, парадајза и фете; „Балкантурист” је 1956. године својој верзији дао назив шопска салата. Боје салате, које подсећају на боје бугарске заставе, биле су случајност која је ипак позитивно деловала као симбол националног осећања.
Упркос томе што назив салате потиче од најзападнијег бугарског краја, Шоплука, салата се први пут појавила на Црноморју, у летовалишту код Варне, у насељу Дружба, у ресторану „Черноморец”.The original recipe for the Salad was invented and established in 1954-55 in the restaurant "Chernomorets" in the resort "St. St. Constantine and Helena" ("Druzhba" 1957 - 1992). Забележена је у једној од првих државно одобрених куварица из 1956. године (Сборник рецепти 1956, св. 1, стр. 50). Развој и популаризација салате приписују се Петру Доичеву (1924–2019), једном од водећих личности у бугарском туризму. Према Доичеву, шопска салата представљала је наставак „жетелачке салате”, коју је раније развио „Балкантурист”.
Јело је у почетку служено у Бугарској искључиво у хотелима „Балкантуриста”. То је једини опстао рецепт од пет до шест јела која су на сличан начин била створена и промовисана у оквиру туристичке индустрије. Постала је један од симбола бугарског туризма. Као национални кулинарски симбол званично је прихваћена током 1970-их и 1980-их година. Године 2014. шопска салата била је најпрепознатљивије бугарско јело у Европи и најпопуларнији рецепт у иницијативи Европског парламента Укус Европе. Године 2025. Си-Ен-Ен је уврстио шопску салату међу 24 најбоље салате на свету.
Спор око порекла мини|249x249п|Састојци за шопску салату Према бугарском издању Deutsche Welle, рецепт „Балкантуриста” проширио се из Бугарске у кухиње суседних земаља. Дојче Веле је навео да један ресторан у Хрватској тврди да је салата хрватско национално јело. Према Радију Бугарска и агенцији Sofia News Agency, српске новине Политика су 2000-их година салату представљале као српску, а не бугарску, македонску или чешку. Према недељнику 168 часа, у Северној Македонији такође постоје тврдње да је шопска салата локални производ.
Слична јела у другим кухињама
Авганистанска салата Арапска салата Чобан салата Грчка салата Израелска салата Качумбари Качумбер Пико де гаљо Српска салата Ширази салата
Види још Шопи Српска салата Клуцана салата
Референце
Спољашње везе
Категорија:Шопска кухиња Категорија:Салате Категорија:Бугарска кухиња Категорија:Македонска кухиња Категорија:Хрватска кухиња Категорија:Српска кухиња Категорија:Балканска кухиња Категорија:Јела од сира