Пива је српско племе у Старој Херцеговини на северу данашње Црне Горе које припада групи старохерцеговачких племена, заједно са Бањанима, Дробњацима, Ускоцима, Шаранцима, Никшићима, Рудињанима, Голијанима и Граовљанима. Од средине 15. века до 1877. године Пива је била под управом Османског царства, а ослобођена је од стране црногорске војске у Црногорско-турском рату (1876—1878) уз садејство околних племена и самих Пивљана. Званично, Црној Гори је припала одлуком Берлинског конгреса из 1878.
Према Светозару Томићу, границе племена се налази је у сливу река Комарнице, Пиве и Таре, а између планина Дурмитора, Маглића, Власуље, Голије и Војника. На истоку Пиве је Дробњак, на западу Гацко и Голија, а на југу Шипачно. Данас је ова област најсевернија област Црне Горе, која се граничи са Републиком Српском.
Главни центар Пиве је градић на обали Пивског језера, Плужине.
Порекло
Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку у Дукљаниновој хроници као жупа, а у Свето-Стефанској хрисовуљи Краља Милутина (1313—1318) пише: „дахь моу Гьцко и Пивоу да си бирь бере” У 15. веку се чешће помиње. Тако се јула 1453. Владислав, син херцега Стефан Вукчића Косаче, који се бунио против оца, мири с њим у планинама Пиве.
Многи називи и културни трагови из 15. века показују такође да је Пива у то доба имала насеља и имала своје властито становништво. И народно предање гласи да је херцег Стефан Вукчић Косача имао свој двор у селу Стабну, где и данас постоје неке зидине, зване Ерцегова Градина, и њиве зване Виногради Ерцега Шћепана. Затим у податке ове врсте спадају: име засеока Горњег Унча Ерцегова Страна и поред ње Сандаљеви Доли, па Соко, изнад састава Пиве и Таре, „град Ерцега Шћепана”; па развалине цркве Раче, које су испод самога града, задужбина Херцега Шћепана, па најзад име малог насеља Шћепан-Поља, на самом саставу Пиве и Таре. Све то показује да је Пива у данашњим својим границама играла извесну улогу у држави Херцега Стефана Вукчића-Косаче.
Становништво Пиве, у то доба, били су Срби (по селима у Жупи), можда измешани са Власима на планинама, по катунима, закључује Светозар Томић у свом делу „Пива и Пивљани”. Павле Ровински пише: „У Пиви никада никаквих житеља не зна се да је било до чистих Срба”.
Са навалом Турака у 15. веку и са пропашћу Херцегове државе (1482) пивско се становништво проредило и изгубило дотадашњи свој карактер. По сили нагона за самоодржање сточари су у маси, било са стоком ако им није била заплењена или са голим животом, побегли у слободне млетачке и дубровачке крајеве, где су имали доста познаника; а од земљорадника и занатлија иселило се у слободне хришћанске земље, било на северу било на западу такође оно што је било богатије и истакнутије. Остало је у Пиви сиромашно сеоско становништво и мале занатлије, и они су се сви окупили и груписали ради лакшега одржања у кањону Врбнице, око јаких села Стабна и Плужина и у кањону Комарнице и Сињца, око Рудиница и Крушева. Можда је нешто мало становника остало и у селу Мратињу и на Шћепан-Пољу.
Ово преостало пивско становништво било је крајем 15. и почетком 16. века врло малобројно, те постоји предање међу Пивљанима које каже: „да је све данашње пивско становништво постало од два брата, Руђа и Бранила.” Предање даље говори, како је неки турски паша дошао у Пиву и довео са собом два, ропчета, два брата, Руђа и Бранила. Свештеник „из Поља” (верује се Шћепан-Поље или Црквичког Поља) откупи од паше та два младића, покрсти их, и Бранилу да име Јован а Руђи Никола. Како су у Пиви две главне славе, Св. Јован и Св. Никола, Пивљани кажу: да су од Руђа-Николе сви Никољштаци, а од Бранила-Јована сви Јованштаци. Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи.
Има и друга верзија овога предања, по којој су се преци Руђа и Бранила, одмах после Косовске битке, преселили однекле са Косова или Метохије у Бањане. Пошто су Турци освојили све српске земље, одметне се од султана један Турчин, познат као велики напасник и зликовац. Овај Турчин затражи од Бранила да му пошље у логор сестру и још неке ствари. То Бранило не учини, него позове Турчина на мегдан и нешто преваром (био му је сасуо пуну торбу „луга” у очи) а нешто окретношћу погуби Турчина. То јунаштво Бранилово дочује султан и из захвалности што је погубио царског одметника да му доста земље да на њу не плаћа данак и да бира земљу где он хоће. Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе. Дођу на Поље Невесињско и затим Гатачко, земља им се допадне али ту не остану, јер помислише „Један је Турчин дао, али ће други узети поље”, него продуже преко Равнога и дођу у долину Врбнице и ту се населе у Магудама, близу данашњих Плужина. „Овде су брда и планине, ван пута је, а заклоњено од свакога; може нам доћи вруће брашно из млина (близу су млинови на Врбници), само дрво пред кућу и жива риба из воде”, говорише они међусобно.
Како су браћа славила исту, славу Св. Јована, њихови се потомци, да би могли долазити о слави једни код других, поделе и Руђини потомци узму за славу Св. Николу, а Бранилови остану при Св. Јовану. Отуда се сматра да сви прави Пивљани, па ма где они били, славе или Никољдан или Јовањдан .
Каснија досељавања У току 16. века пивско се становништво подмладило и умножило прираштајем и досељавањем. Пива је остала у залеђу Турака, који су је прошли и отишли ка границама Дубровника, Млечана и Угарске. Била је мирна, те је становништво несметано радило своје послове и напредовало како у земљорадњи тако и у сточарству, јер је све унаоколо било пусто. Обновили су се стари занати, пошто је све што је народ раније имао било пропало и уништено у ратовима и немирима.
После ратова и буна и нових турских притисака, велики број Рашана и људи са Косова и Метохије напуштали су и своје домове. Једни се кретали, у мањем броју, ка северу, Београду и Смедереву, а други у већини ка западу. Од ових који су се кретали ка западу неки су после етапнога задржавања у Зети и Далмацији (Аџићи, Љешевићи, Гаговићи) доспели у Пиву и ту се настанили. Староседеоци су били бројнији, богатији и јачи од досељеника, те су им наметнули своје обичаје и славу (Аџићи нпр. напуштају своју славу Велику Госпојину и узимају општу, Св. Јована), али и досељеници уносе у домаће становништво своју физичку снагу, покретљивост и искуство.
Изгледа да се мешавином староседелаца са досељеницима нагло почело увећавати пивско становништво, те већ крајем 16 века, сто година након пропасти Херцеговине, имамо у Пиви становништво које подиже велику цркву и даје богате прилоге цркви. "1573 год. подиже манастир на врелу Синцу Саватије, митрополит херцеговачки, а доцније патријарх пећски, отчаством од Пиве, подријеклом Руђић" 14 година доцније завршен је манастир Пива, а године 1626. завршена је и припрата у манастиру, трудом игумана кир-Аврамије, војводе Павла Драшковића и Дуке Вуковића.
Поименични преглед порекла родова у Пиви Светозар Томић, истакнути историчар, професор и етногеограф, на основу грађе сакупљене током 1912 . и 1924. доноси детаљан преглед порекла становништва у Пиви . +Име породицеСлаваМесто становања у Пиви и са колико кућаУкупно кућаКо су по пореклу; староседеоци или досељенициАвдићимуслиманиБожуров До у кањону Таре3досељеници из Златнога Бора иза ТареАпрцовићисв. ИлијаОсојни Орах 13, Миљковац 316досељеници с Чева од ГардашевићаАраповићимуслиманиБожуров До1досељеници из Азије пре 45 годинаАџићисв. ЈованЛисина 20, Плужине 6, Милошевићи 4, Брљево 5, Седлари 10, Горанско 5, Војиновићи 354досељеници из Метохије или са Косова; дошли преко Бањана
матица у Пиви: ЛисинаБабићисв. СтефанД. Црквица 33старосед. из БабићаБајагићисв. ЈованЗуква 21, Стубице 2, Г. Црквице 124старосед. мат. ЗуквеБајовићи Чепури)св. НиколаРудинице 2, Безује 68старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја ПивљанинаБакрачисв. ЈованГоранско са Сињцем 2626стар. матица СињацБаланџићисв. ЈованПлужине 6, Херцегове Стране 713матица ПлужинеБатуранисв. ТрипунЦрна Гора 6, Недајно 1, Бабићи 18из Дробњака од Бадњара из ТепацаБауцалесв. ЂорђијеГ. Црквице-Никовићи 44старинци из Пивске ЖупеБјелаковићисв. ЈованХерцегове Стране 44из Гацка од СлијепчевићаБлагојевићисв. ЂорђијеБуковац 56, Г. Брезна 6, Д. Рудинице 264из ГацкаБлечићисв. ЈованСељани 2424староседеоциБогдановићисв. ЈованПишче 1414стар. матица ПлужинеБојатисв. ЂорђијеГ. Црквице-зас. Бојати 13, Д. Цркв. Оџића Главица 215из Дробњака од ЈауковићаБошњацисв. ЛукаБезује 1010са Заграда из Жупе НикшићкеБучалинесв. НиколаМиљковац 11старинацВарезисв. НиколаСмријечно 55доселили се на мираз, по свој прилици из ДробњакаВасовићисв. АранђеоБудањ 7, Брљево 1320из Бањана из с. ПетровићВерговићисв. ЈованЛијећевина-Бријег 11од Делића из БорковићаВерусисв. ЛукаМратиње 11од ПријепољаВојводићисв. ЛукаГ. Црквице 44ТребјешаниВојиновићисв. ЈованВојиновићи 1212стар. матица ПлужинеВранићисв. ЈованЖеично (Д. Цркв.) 3, Поље (Д. Цркв.) 47из ДробњакаВрачарисв. НиколаБезује 9, Г. Брезна 2 Г. Црквица-Шарићи 415од ГаговићаВуковићисв. АранђеоМратиње 15, Пишче 9,