Катарина Бранковић (Грчки: Καταρίνα Μπράνκοβιτς; 1418–1492), позната и као Кантакузина (Kantakouzena) је била цељска грофица, жена грофа Улриха -{II}- Цељског и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и деспине Ирине Кантакузин. Упамћена је по писању Вараждинског апостола (1454. године), и задужбини манастиру Рмањ.
Биографија мини|Медведград је био један од Катарининих поседаPovijest Škole - K. K. Branković". Retrieved 17 April 2016. Катарина се удала 20. априла 1434. године, за цељског грофа Улриха II(1406–1456). То је био политички брак са намером да се осигура западна подршка Српској деспотовини. Њена сестра Мара Бранковић била је удата за султана Мурата -{II}- да би се обезбедила подршка са истока. Грофица Катарина Бранковић је родила петоро деце, Хермана (1439–1452), Ђорђа (1444–1445), Алберта (†1448) и близнакиње Јелисавету (1441–1455) и Катарину (1441–1441)"Povijest Škole - K. K. Branković". Retrieved 17 April 2016.. Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (). Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.
Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456. године, грофица Катарина Цељска се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замену за годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје поседе у Славонији цару Фридриху -{III}- за 29.000 златних гулдена. Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре султаније Маре, удовице султана Мурата -{II}-. Заједно са сестром султанијом Маром Бранковић је помогла при закључивању Цариградског мира након Млетачко-турског рата. Са тим циљем, слала је своје делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром султанијом Маром је водила млетачке изасланике у Истанбул. Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима. Пре смрти се одрекла својих поседа у Кршком и права на годишње накнаде . Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.
Задужбине мини|Црква Светог Стефана у Кончу, Северна Македонија. Манастир Рмањ у Мартин Броду, посвећен Светом Николају Мирликијском. Манастир је добио име у част грофа Хермана IV, рано преминулог Катарининог сина.
Наслеђе
Данас у Загребу постоји српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“. Митрополија загребачко-љубљанска додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић. Манастир Рмањ се у народу сматра њеном задужбином.
Лик Катарине Бранковић тумачи Ева Дедова у оригиналној историјској документарној драми Нетфликса Rise of Empires: Ottoman (2020)."Rise of Empires: Ottoma". IMDb. Retrieved 6 September 2020.
Породично стабло
Види још Бранковићи Вараждински апостол
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1418. Категорија:Умрли 1492. Катарина Категорија:Цељски грофови Категорија:Цељани Категорија:Српско средњовековно племство Категорија:Срби у Словенији Категорија:Срби у Славонији Категорија:Историја Славоније Категорија:Историја Срба у Хрватској Категорија:Срби у Македонији Категорија:Личности Српске деспотовине