Мали Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 742 становника.
Историја Мали Црљенци су источно од Лазаревца. По попису из 1921. године село је имало 94 куће са 530 становника. Не зна се када је ово насеље постало. У првим десетинама 18. века, за време аустријске владавине не помиње се, а исто тако га нема ни у арачким списковима из првих деценија 19. века. У првим деценијама 18. века помињу се као насељено место Зеоке (-{Seozij}- ), а у првим десетинама 19. века такође се помињу Зеоке, које су имале 1818. године 28 кућа.
По предању на месту данашње Пркосаве некада је био забран, који је припадао Црљенцима и ту је било Збеговиште.
У најстарије породице се убрајају: Живановићи, Живоиновићи, Смиљанићи, Благојевићи и Марковићи, који су овамо дошли из Срема у међувремену од 1788-1804. године; затим Карићи, Васиљевићи, старином од Сјенице, Ђорђевићи, Пантелићи и Лазаревићи, старином од Новог Пазара; Трговићи чији су стари дошли из Босне и Миловановићи који су досељени из околине Невесиња. Живановића,Трговића и Карића више нема у Малим Црљенима.Ово су и највеће породице са највећим бројем кућа. Остало су мање породице које су дошле из околних села, или су огранци старијих породица које смо напред поменули. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из М. Црљевци од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.„Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
Овде је 22. децембра 1943. формирана Привремена шумадијска бригада НОВЈ.
Демографија У насељу Мали Црљени живи 708 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 259 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“ „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Лазаревачка насеља