Мала Иванча је насеље y Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1619 становника
Порекло становништва По предању село је најпре било у “Пустој Иванчи“, одакле се преместило на данашње место између Рипња и Врчина на северу, и Малог Пожаревца на југу, и то око механе, где је и најстарији крај села. По предању, у атару овог села, на месту Орашју, била је нека црква. На западној страни налази се насеље Раља (Сопот), југозападно је Поповић а североисточно од Мале Иванче налазе се Бегаљица и Гроцка.
У литератури нема помена о овоме селу све до 1822. године. У арачким списковима из те године помиње се Мала Иванча која је тада имала 22 куће. По попису из 1921. године. У селу је била 231 кућа са 1396 становника.Монографија Подунавске области 1812-1927 „Напредак Панчево,,(1927)
Предање вели да су село основали Бабићи, Јагодићи, и Савићи који не знају од куда су њихови стари дошли. Затим су дошли Божанићи из крагујевачке Каменице и Јеленићи (Кораћичани) из Кораћице. Предање вели да је село било мало и да није имало више од седам кућа. Остале су породице досељене и то: Жмурићи, који су се раније презивали Мирковићи, са Косова; Црногорци и Ђекићи из Црне Горе; Пузовићи из Босне; Стојковићи из околине Софије; Зрзуле из Драгачева; Богићевићи из Малог Пожаревца; Јерићи из Лисца (Драгачево); Јекићи из Буковика (Јасеница) и Срећковићи из Бугарске.“Летопис“ Места Србије, места и обичаји Марина (Беч 1999).
Мала Иванча је десетак година након Другог светског рата припојена општини Сопот, пре тога је у Срезу Гроцка чинила једну општину са Малим Пожаревцом, Сенајом и Шепшином. Године 1904. постала је самосталном општином у време када су Београд сачињавала два среза: Врачарски и Грочански. Мала Иванча је тада припадала Грочанском Срезу.
Београдски округ имао је 1913. године два среза: Срез Врачар који је обухватао: Бели Поток, Велики Мокри Луг, Велико Село, Винчу, Вишњицу, Жарково, Железник, Зуце, Јајинце, Калуђерицу, Кнежевац, Кумодраж, Лештане, Мали Мокри Луг, Миријево, Пиносаву, Ресник, Рипањ, Рушањ, Сланце и Чукарицу; Срез Гроцка обухватао je: Бегаљицу, Болеч, Брестове, Врчин, Гроцку, Дражањ, Заклопачу, Камендол, Малу Иванчу, Мали Пожаревац, Пударце, Ритопек, Сенају, Умчаре и Шепшин.
Године 1906. довршена је зграда за основну школу, која је наредне године прорадила.Подаци узети из: “Насеља“ књ. II. Р. Николић: и из Летописа општине села Мале Иванче. Бр.605.
Овде се налазе Стара кућа породице Жмурић, Железничка станица Мала Иванча и Језеро Трешња.
Демографија У насељу Мала Иванча живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Сопотска насеља