За чланак о његовом претку, погледајте чланак Вук Бранковић.
Вук Бранковић (1471 — 16. април 1485), познат и као Вук Гргуревић, те Змај Огњени Вук и Јајчанин Вук, био је српски деспот, син је слепог Гргура Бранковића, и унук деспота Ђурђа Бранковића.
Биографија У младости је био са Турцима, који су помагали његовом оцу да добије деспотство Србије после смрти деспота Ђурђа (1456).
Када је 1465. године у Београд стигло једно турско посланство да понуди мир, био је међу њима и Вук. Тада он улази у историју, као актер догађаја."Политика", Београд 6. јануар 1939. године Ту је он прешао у службу мађарског краља Матије и постао заповедник српских чета у Срему и околини. Веома храбар и пожртвован, Вук је стекао велики углед, који најбоље показује његово, у народу познато име, Змај Огњени Вук. Јунак је многих народних песама, бугарштица и десетерачких. Надимак је добио или по Витешком реду тог имена или по специјалном оружју које је "бљувало ватру" попут аждаје, али од гвожђа.
Ратовао је са Мађарима против Чеха, Пољака и Аустријанаца, а нарочито против Турака. Добио је због војничких заслуга од краља Матије 1469. године град Белу Стену и дистрикт Тотушевину у Славонији. Именован је за деспота Србије 1471. године и добио је велике поседе на подручју данашње Војводине, који су некад били својина деспота Ђурђа: Купиник (Купиново), Сланкамен, Беркасово (Деспотски шанац), Бечкерек (Зрењанин), Деспотов Брод (Славонски Брод - тврђава Вуковац), Бијелу Стијену и друге.
По легенди, основао је фрушкогорски манастир Гргетег и цркву Св. Николе у Сланкамену. У црквици тој је у зиду високо клин био укуцан, о који је он долазећи на службу, "свој клобук вешао"."Политика", Београд 1939. године
Вук је био ожењен Барбаром Франкопан кћерком кнеза Жигмунда. У брачном животу нису имали порода. Удова Варвара се након смрти мужа преудала за Фрању Берислaвића."Београдске општинске новине", Београд 16. новембар 1903. У брак је удовица унела "мираз" - велике поседе које јој је оставио Вук.
Као деспот, Вук се посебно прославио 1476. године, проваливши у Сребреницу и борећи се испод Шапца и Смедерева.
Године 1479. заповеда српском коњицом у Боју код Кењермеза. Храбрим нападом на турски центар мађарска и српска коњица су разбиле турску војску и натерале је на повлачење. Ова битка сузбила је турске нападе на Мађарску за неколико наредних година.thumb|Бој код Кењермеза|мини|десно|200п
Нарочито је чувен његов смео поход 1480. године на Сарајево. Ратовао је са успехом против Турака по Србији и 1481. године довео одатле, из околине Крушевца, око 50.000 људи, који су насељени око Темишвара."Правда2", Београд 24. јануар 1934. У сталној борби с Турцима, након борбе на реци Уни, деспот је умро 16. априла 1485. године.
По једној спекулацији, његов надимак би могао имати везе са ратним направама из 15. века, које су користиле ватру и имале форму змаја."Политика", 8. април 1939
Породично стабло
Референце
Види још Јакшићи Историја Војводине Историја Србије
Литература
Спољашње везе Трибин "Деспот Вук Гргуровић - Змај Огњени Вук: историја и мит" (Културни центар Нови Сад - Званични јутјуб канал) Српски јунаци средњега века: Змај Огњени Вук (РТС Образовно - научни програм - Званични канал)
Категорија:Рођени 1438. Категорија:Умрли 1485. Категорија:Српски витезови Вук (деспот) Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Српски владари Категорија:Српски деспоти Категорија:Историјске личности српских епских песама Категорија:Србија у 15. веку