Крњево је насељено место у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2022. било је 3.074 становника.

Историја мини|лево|Споменик културе-Црква брвнара мини|лево|Поглед са ауто-пута мини|лево|Мотел

Крњево се налази северозападно од Великог Орашја, Подунавски округ општина Велика Плана. И за постанак Крњева постоји исто као и за Велико Орашје. По томе предању Крњево је постало од старог насеља Ливада, и то на овај начин: Становништво Ливадице пошло је у три правца: једни су основали Ливадицу (пожаревачку), други Велико Орашје, а трећи су дошли у Савановац, где је била велика шума. Како је ово место било у близини друма, и како ни овде нису били мирни од Турака, уклоне се и одавде, па једни оду у трње, ближе Морави, и оснују Трновче, а други оду дубље у шуму, око Чоклиновачког Потока, и оснују село, на месту, које се зове Старо Крњево.

Крњево долази у ред великих насеља. По харачким списковима имало је 1818. г. 100, а 1822. г. 109 кућа. Године 1846. Крњево је имало 195 кућа, а по попису из 1921. г. 948 кућа са 4916 становника.

Подељено је на више крајева – засеока, од којих су значајна два: Савановац и Баре. Крај Савановац је око железничке станице Цариградског друма, и ту је, као што је поменуто, основа данашњег Крњева. Баре су 1818. г. биле самостално насеље и имале су тада 10 кућа. Да би груписао села, кнез Милош је раселио из Бара, Јовиће и Миловановиће па их насели у Милошевац, где су они данас познати под именом Барани.

За најстарије породице сматрају се: Бајићи, који не знају од куда су старином, али причају да су од својих старих слушали, да се један део од њихове породице, још док су били у Селишту, одвојио и прешао у околину Ковина; Чолаковићи и Миленковићи, чији су преци дошли из Старе Србије; Перићи и Живановићи, старином од Дебра; Цветковићи и Богићевићи, који имају рођаке у пожаревачкој Ливадици; Шулејићи, старином „из Влашке;“ Бранковићи (Хранисављевићи, Јовановићи) чији предак Сима дошао пре Устанка из Пештери; Арсићи старином из околине Прокупља и Тирнанићи,најпознатији од којих је свакако Александар Тирнанић Тирке који је у Крњеву и рођен, иако се као дечак преселио у Београд; његов за генерацију млађи сродник Богдан Тирнанић је рођен у Београду али је пореклом из Крњева чији су преци три брата, дошли „од Тиране“ одакле су побегли од Турака. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић:. Смедеревско подунавље) и из „Летописа“ општине Крњево Бр.1993.Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника

Овде се налазе Железничка станица Крњево-Трновче и ФК Јединство Крњево.

Економски развој Насеље је и средиште водећег извозника меда из Србије, компаније Медино и једног од водећих трговинских ланаца у земљи ДИС трговине.

Демографија У насељу Крњево живи 3467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,0 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Види још Црква брвнара у Крњеву ОШ „Вук Караџић” Крњево

Референце

Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су дошли насељеници Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Насељена места у Великој Плани Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији