Осипаоница је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2873 становника (према попису из 2011. било је 3560 становника).
Историја мини|лево|Црква Светог арханђела Гаврила Осипаоница лежи јужно од Смедерева. Први подаци о овоме насељу постоје из доба аустријске владавине. На карти из тога доба (1718—1739.) унето је насеље место -{Ossiptanize}-. Касније се, у првим десетинама 19. века, у арачким списковима помиње Осипаоница која је имала 1818. године 57, а 1822. године 64 куће. У Осипаоници се налазила некада турска пошта и посада жандармерије. Цркву брвнару подигао је 1826. године кнез Милош Обреновић."Правда", Београд 30. август 1936."Политика", 29. јул 1936 По његовом наређењу градила су га двојица осуђеника из Лозовика. Храм је наводно подигнут на месту где је старином био манастир Лалић, а налазио се на међи два села, Осипаонице и Лугавчине. Та црква се зове и "Покајница", јер је кнез Милош хтео по народном предању да се искупи, што је дао да се убију његове слуге код тамошњих свињских обора, за које се доцније показало да су били невини.
Кнез Милош је посетио село 29. априла (11. маја) 1834. са породицом и митрополитом Петром, на позив народа Смедеревске нахије, који је хтео изразити кајање због учешћа у Ђаковој буни 1825.Новине Србске, 5. мај 1834
Осипаоница се први пут помиње 1516. године и то у Смедеревском Дефтеру(попис становниства за време Турака).
Осипаоница је највеће село града Смедерева.
Године 1846. село је имало 147 кућа, а по попису из 1921. године у селу било 663 куће са 3448 становника.Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
Осипаоница није била одувек на данашњем месту. Село је, по предању, раније било источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село.
Због врло честих поплава које су плавиле село и наносиле му велике штете, књаз Милош је наредио да се оно премести на леву обалу Језаве, на данашње место, где су им била имања. У Старом Селу су се доселиле прве породице: Радошевића и Грабћића (Петровића) које су становале у кућама сламарима. Предање вели да је у селу тада било само неколико кућа.
Најстарије породица Радошевићи, старином је из Старе Србије. Становали су у Старом Селу и за време Турака су бежали у Збег, северно од данашње Осипаонице.
Грабчићи (Петровићи) су старином из Грабовца (топлички). У старије породице убрајају се и Клапићи (Бранковићи) досељени из Баната. (наведени подаци од 1818-1925. године).Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Овде се налазе ОШ „Херој Срба” Осипаоница, Црква Светог арханђела Гаврила у Осипаоници и Железничка станица Осипаоница.
Осипаоница у Првом светском рату Почетком Првог светског рата Осипаоница се, као и остала села у смедеревском крају, налазила у граничном простору Србије Кроз њу је често пролазио,а неретко се и логорио у њој неки српски одред. У време Митровданског боја 1914. године поједини становници Смедерева су нашли уточиште у овом селу, бежећи од надируће аустро-угарске војске. Ипак, може се рећи да је живот у селу током 1914. и у првој половини 1915. године текао скоро нормално. Све установе, које су постојале у мирнодопским условима, радиле су и тих дана.
Немачка офанзива на Србију, на јесен 1915. године, врло брзо је дала резултате, неповољне по српску војску у смедеревском крају у оштрим борбама око 15. октобра 1915. године Шумадијска дивизија била је приморана да се из рејона Мале Крсне, преко Осипаонице, пребаци у рејон Сараораца. Тада је Осипаоница окупирана од стране аустро-угарске војске и та окупација трајала је све ло половине октобра 1918. године.
Процењује се да је у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године учествовало око 400 мештана Осипаонице. Ратне страхоте преживело је тек око 80 мобилисаних. Неколицина их је из рата изашла са високим војним одликовањима. Још више жртава било је у самом селу, међу цивилним становништвом. Процењује се да је од болести (махом тифус), глади и лоших услова за живљење страдало око 260 мештана, од чега је само у једној години рата (1916.) умрло 93 детета узраста до 15 година.
Демографија У насељу Осипаоница живи 2861 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,9 година (40,0 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“ „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
Спољашње везе
Prezentacija sela Osipaonice Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) "Политика", 3. авг. 1939
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Смедереву Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу