9. мај (09.05) је 129. дан у години по грегоријанском календару (130. у преступној години). До краја године има још 236 дана.
Догађаји
328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије. 1502 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет. 1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца. 1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем. 1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства. 1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије. 1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију "Уједињење или смрт", односно "Црна рука". 1926 — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол. 1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна. 1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније. 1945 — Коначан пораз Немачке, освајањe Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке. 1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију. 1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније. 1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона "А" Слободне територије Трст припала Италији. 1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта. 1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф", обесила се у затворској ћелији. 1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи "Црвених бригада" отели 54 дана раније. 1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995. 1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви. 1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година. 2001 — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот. 2002 — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа. 2021 — У бомбашким нападима на средњу школу у Кабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе. 2022 — Васељенска патријаршија канонски признала Охридску архиепископију (Македонску православну цркву).
Рођења 1800 — Џон Браун, борац за укидање ропства у САД. (прем. 1859) 1860 — Џејмс Метју Бари, шкотски књижевник и драматург. (прем. 1937) 1874 — Хауард Картер, енглески археолог и египтолог. (прем. 1939) 1882 — Џорџ Баркер, амерички сликар. (прем. 1965) 1895 — Ричард Бартелмес, амерички глумац. (прем. 1963) 1920 — Ричард Адамс, енглески писац. (прем. 2016) 1928 — Панчо Гонзалес, амерички тенисер. (прем. 1995) 1936 — Алберт Фини, енглески глумац. (прем. 2019) 1936 — Гленда Џексон, енглеска глумица и политичарка. (прем. 2023) 1938 — Чарлс Симић, српско-амерички песник, есејиста и преводилац. (прем. 2023) 1939 — Ђоко Вјештица, српски новинар и радијски водитељ. (прем. 2008) 1940 — Џејмс Л. Брукс, амерички редитељ, продуцент и сценариста. 1942 — Мирко Сандић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2006) 1945 — Слободан Ж. Јовановић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2016) 1945 — Јуп Хајнкес, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1946 — Кендис Берген, америчка глумица и модел. 1949 — Били Џоел, амерички музичар. 1959 — Мирослав Милатовић Вицко, српски музичар, најпознатији као бубњар групе Рибља чорба. 1962 — Дејв Ган, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Depeche Mode}-. 1963 — Сања Долежал, хрватска музичарка и ТВ водитељка. 1965 — Стив Ајзерман, канадски хокејаш. 1968 — Мари-Жозе Перек, француска атлетичарка. 1970 — Даг Кристи, амерички кошаркаш. 1972 — Лиса Ен, америчка порнографска глумица. 1973 — Драган Тарлаћ, српски кошаркаш. 1976 — Ненад Јестровић, српски фудбалер. 1977 — Марек Јанкуловски, чешки фудбалер. 1979 — Росарио Досон, америчка глумица. 1983 — Жил Милер, луксембуршки тенисер. 1988 — Немања Бјелица, српски кошаркаш. 1991 — Ерик Грин, амерички кошаркаш. 1993 — Бони Ротен, америчка порнографска глумица. 1995 — Тимоте Ливави, француски кошаркаш. 1996 — Ноа Сентинео, амерички глумац и модел.
Смрти 1805 — Фридрих Шилер, немачки песник. (рођ. 1759) 1850 — Жозеф Луј Геј-Лисак, француски хемичар. 1931 — Алберт Абрахам Мајкелсон, амерички физичар. (рођ. 1859) 1976 — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка (рођ. 1934). 1986 — Тензинг Норгај, непалски планинар. (рођ. 1914). 2005 — Дарко Нишавић, рвач и рвачки судија, репрезентативац (рођ. 1952)
Празници и дани сећања Србија: Дан победе над фашизмомЗакон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету ) Српска православна црква слави: Свештеномученика Василија - епископ Амасијског Светог Јанићија Девичког Светог Стефана - епископа Пермског Референце