Боговина је градско насеље у општини Бољевац у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2022. у насељу је било 908 становника (према попису из 2011. било је 1151 становника).
Положај и подела насеља Боговина је насеље разбијеног типа. Подељена је на село и насеље. Боговина село представља старији и главни део насеља. У његовом саставу се налази РМУ "Боговина". Боговина насеље је изграђена за потребе рудника у долини Грабовачке реке. Други називи за Боговину насеље су Грабовац, по реци, и Колонија (Горња и Доња). Државни пут 391 пролази кроз центар Боговине насеља, улицом Ђорђа Симеоновића. Оба дела насеља садрже по издвојено четвороразредно одељење основне школе Ђорђе Симеоновић са седиштем у Подгорцу, од којих је прва отворена 1891. године.
На брдовитом подручју јужно од Боговине село на путу за Мали Извор налази се насељено подручје разбијеног типа Фаца Ваељи, такође са издвојеним одељењем већ поменуте основне школе.
У остала подручја Боговине спадају: Боговински камен, Боговинско поље, Ваља Сака, Источно поље, Фаца Војели, Фнтна цуји, Корњет, Краку Добран, Краку Јанош, Краку Крпита, Пећина, Појењи, Пољана лупеле, Рогоз, Рудина (Руђина), Србоњи, Тимок (Ћимок), Тријангла. На крајњем северозападу административних граница Боговине налази се мањи део Пасуљанских ливада, односно Велике Брезовице.
Географија
Боговина се налази у подножју Кучаја у области Црна река, у долинама неколико река. Боговина село се налази у долини Боговинске реке, леве притоке Црног Тимока, док се Боговина насеље налази на спајању река Ваља Маре и Фундоњ које формирају Грабовачку реку, која се касније улива у Боговинску реку. Насеље се налази на надморској висини од 264 метара. Рељеф је претежно брежуљкастог односно брдовитог типа.
Административно, Боговина је једно од највећих насеља централне Србије по површини, и протеже се на раздаљини од око 20 километара између најзападније и најисточније тачке. На северу се граничи са Подгорцем, на југоистоку са Валакоњем, на југу са Малим Извором, и на западу са Јабланицом и Горњом Мутницом. Већина територије заузима планински предео Кучајских планина.
Неколико врхова јужног Кучаја се налази на територији Боговине, од којих су највиши: Тилва Налта (1054 m), Илијин врх (1038 m), Микин врх (983 m), Зелени врх (956 m), Хајдучки кладенац (931 m) и Краку Чоколтан (902 m).
Боговинска пећина Подно врха Тилва Жури налази се Боговинска пећина, четврта најдужа пећина у Србији дужине 5842 метара. Дужина уређеног дела пећине износи 550 m, а површина 2201 m². У њој је откривено насеље из бакарног доба.
Историја Боговина се убраја у стара насеља настала у близини значајних археолошких налаза. Постоје трагови римских радова на 2 километара од садашњег насеља, и утврђења на месту Шетаће или Град. Према турским пописима Боговина је 1455. године имала 30, а 1560. 34 куће. Савремено село настаје 1865. године, када се настањују 52 породице из јужног дела Подгорца које су овде имале појате. Главни разлози за исељавање јесу несташица воде и удаљеност од појата и обрадивог земљишта.https://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1443.0 До те године Боговина је била у саставу села Подгорца као њен заселак. Развојем рудника Боговина се шири и изграђује се Боговина насеље.
1900. године броји 221 кућу и 1.189 житеља. 1908. године у селу се оснива земљорадничка задруга. 1948. године насеље добија електричну енергију, 1967. асфалтни пут, а 1984. телефонске везе. Сеоска слава је Петровдан. У Боговини се обележава Дан рудара 5. и 6. августа сваке године.
Железнички саобраћај Некадашња пруга уског колосека Параћин–Зајечар–Вражогрнац пролазила је кроз Боговину, нешто јужније од насеља. Изградња деонице између Боговине и Зајечара је започета 1905. године, док је деоница између Доње Мутнице и Боговине кренула у изградњу 1907. године. Пруга је пуштена у рад 14. јануара 1911. године. Данас напуштена железничка станица налази се поред реке Црни Тимок на седамдесет трећем километру од Параћина, односно тридесет трећем од Зајечара. Позиционирана је на пола пута између Боговине и Валакоња. Станица је имала четири колосека (један главни, два неправилна пролазна и један споредни). На километар и по од станице налазила се тзв. тријангла од које се одвајао индустријски колосек до Боговине села и Боговине насеља, односно до рудника мрког угља. Ову пругу су изградили Немци 1916. године током Првог светског рата.
Нагли развој друмског саобраћаја почетком шездесетих година довело је до смањеног железничког саобраћаја на овој прузи, и са већ постојећим економским губицима пруга је била пред гашењем. Маја 1971. укинут је саобраћај на деоници Бољевац–Зајечар, и док су већина станица на овом делу затворене, станица у Боговини једина је задржала статус станице. Ипак, наредних година утврђено је да је пруга Бољевац–Боговина нерентабилна због недовољне количине превезене робе, и да би једино могла да опстане уколико се укине јавни саобраћај и пренамени у индустријску пругу под окриљем одређене привредне организације. Како није било заинтересованих страна, пруга је укинута јула 1976. године. Деоница Боговина–Зајечар у дужини од 33 километара коришћена је исклучиво за превоз угља из рудника Боговина, међутим и она је била неисплатљива. Децембра 1979. године донета је одлука о укидању саобраћаја на прузи Боговина–Зајечар, а 1984. године пруга бива и демонтирана. Траса бивше пруге до Боговине насеља видљива је у виду Железничке улице, и делимично осталих улица и споредних путева.
Економија Насеље се налази на 4 километара од европског пута Е761, односно државног пута 36 Параћин-Зајечар. Аутобуским превозом је повезано са Бољевцом и Бором. У Боговини се налази извориште Мрљиш које снабдева општину Бољевац и град Бор.https://www.jpbogovinabor.com/izvoriste.html
Мештани Боговине се претежно баве рударством и пољопривредом.
РМУ "Боговина" Рудних мрког угља "Боговина" је један од рудника под власништвом ЈП ПЕУ "Ресавица". Отворен је у рад 1903. године, а 1946. је постао државно власништво. Од тада, РМУ Боговина је произвео 7,2 милиона тона угља, а продукција опада сваке године. Највећу производњу РМУ Боговина је имао у периоду од 1970. до 1982. године, када је редовно производио преко 200.000 тона комерцијалног угља годишње.
Рудник има површину од око 10км2. Басен је подељен на два лежишта, односно у експлоатационом смислу на два поља: западно, у коме је експлоатација завршена 1995. године и источно, у коме се данас врши откопавање. Данас РМУ Боговина запошљава 213 радника, од чега је у јами 124, а у погонима у функцији: превоза радника, угља и јаловине, прераде угља, сервисирања јаме и сепарација 84 радника.
Акумулација Боговина У плану је изградња бране и акумулационог језера Боговина на реци Црни Тимок. Према првобитном пројекту, планирано је формирање акумулације запремине око 50 милиона кубних метара воде. Намене новог језера биле би снабдевање водом становништва, снабдевање индустрије, заштита од поплава, оплемењавање малих вода, рибарство, одрживи туризам и енергетика.
Спорт У Боговини се налази Фудбалски клуб "БСК" Боговина, основан 1933. године. Боје клуба су црна и зелена. Клуб своје утакмице игра на стадиону у Боговини насеље. У сезони 2026/27. такмичи се у Зони исток ФСРИС, након титуле и промоције из Зајечарске окружне лиге претходне сезоне. Главни ривал клибу јесте Фудбалски клуб Малиник из суседног села Подгорац.
Демографија Према последњем попису из 2022. године у Боговини је живело 908 становника што је за 243 мање у односу на 2011. када је на попису било 1151 становника. У насељу живи 759 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46 година (43,86 код мушкараца и 48,24 код жена).
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 325 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79 а према истом попису у насељу има 562 стамбених јединица од којих је 334 насељених.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Влашко становништво Боговине углавном спада у групације централних Влаха - Мунћани (Падурени), али и Унгурјана (Банаћана).https://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?id=488
Знамените личности Љубиша Аврамеловић "Брка", боксер, петоструки шампион Србије у категорији папир-мува и двоструки шампион Југославије.https://www.kurir.rs/sport/ostali-sportovi/3800605/ljubisa-avramelovic-brka-bokser-cistac-ulica-zajecar Жика Николић, певачhttps://www.telegraf.rs/jetset/muzicka-apoteka/3389573-cetiri-godine-od-smrti-zike-nikolica-tako-je-pevao-srpski-sevdalija-plejlista
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Бољевцу Категорија:Насељена места у Зајечарском управном округу