Штитково је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 62 становника.
Штитково је због својих природних лепота историјског, културног и верског наслеђа већ дуги низ година етно-село. Надморска висина Штиткова износи 1249 на највишим врховима.
Становници села Штитково оријентисани су углавном на примарну пољопривредну делатност као основни извор прихода. Свих 42 домаћинства у селу имају прикључак електричне енергије у зимском периоду због снежних падавина долази до повремених прекида у снабдевању. Село има и локални асфалтни пут у дужини од 27 километара. Локални путеви који воде од домаћинстава су сезонски проходни и релативно функционални. Снабдевање водом посебно је решено за свако домаћинство услед непостојања централног водоводног система. Проблем отпадних вода решен је системом септичких јама које су овде неопходне због интензивног бављења пољопривредом. На целој територији села доступан је сигнал мобилне телефоније.
Историја У селу се налази Црква Благовештења, поред које се налазила стара школа и сеоско гробље крајем 19. века.Чувају огњиште Рашковића („Вечерње новости“, 25. април 2016) Овде је као свештеник службовао Чедомир Чакаревић (1870-1954) који је са 17 година постао први учитељ у илегално отвореној школи у селу.Проти отели земљу, а дали пензију („Вечерње новости”, 23. март 2017) Поред цркве у центру места протицала је речица звана "Штитковачко врело". Црква је 1813. године (у време пропасти Првог српског устанка) била порушена, и у таквом стању стојала до 1866. године. По другом извору 1815. године у подметнутом пожару"Време", Београд 23. август 1938. изгорело је цело село, па и школа. Радови на обнови и уређењу трајали су између 1866-1873. године. За време тадашњег пароха, поп Симе Чакаревића храм је сасвим довршен. Али та богомоља је веома сиромашна, нарочито у црквеним утварима."Цариградски гласник", Цариград 1899. године
У месту је 1899. године било 33 куће. Биле су то раштркане зграде, са двоје врата, махом брвнаре покривене шиндром и сламом. Црквену општину Штитково чинило је шест околних села, под председништвом газде Василија Чкоњовића. Тада је поп Алекса Чакаревић био месни парох.
Године 1899. умро је месни трговац Василе Васа Чкоњовић, који је био 25 година црквени тутор. Он је са попом Алексом Чакаревићем и његовим братанцем Чедомиром Чакаревићем- тада младим учитељем, ишао августа 1887. године у Нову Варош, да код кајмакама израде дозволу за српску школу."Правда", Београд 23. август 1938. У једној изнајмљеној кући је 10. септембра 1887. године Чедо Чакаревић отворио школу, а уписало се одмах 16 ђака. У тој кући радила је школа све до 1891. године. За те четири године, учитељ је од плате (коју није присвајао) уштедео да се направи нова школска зграда. Несебични учитељ је затим сам, без ичије помоћи а на својој земљи подигао 1891. године зграду 12 метара дугу а 10 метара широку. Била је то школска зграда на два спрата, са шест одељења и ходником. Изузетни педагог је ту зграду онда бесплатно уступио сеоској општини за школу. Тако је требало да буде све док општина сама не скупи средстава и направи школу. Косовски валија је октобра 1892. године звао учитеља Чеду у Скопље, по "русат наму" (царску дозволу). Тај учитељ је остао и даље, након 11 година учитељ (1899), а прве школске године учио је 47 ђака свих разреда.
Нова школска зграда и споменик ратницима су подигнути 1938."Политика", 23. авг. 1938, стр. 11
Демографија У насељу Штитково живи 111 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Новој Вароши Категорија:Насељена места у Златиборском управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији