Кнез Село је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се североисточном рубу нишке котлине, на око 10 км од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 680 становника (према попису из 1991. било је 932 становника).

Историја Налази римског порекла указују на давну засељеност сеоског простора. На постојање Кнез Села и у словенском феудалном периоду посредно указује турски попис из 1498. године који га затиче као село са 29 домова, 10 неожењених и 5 удовичких домова. Зеамет је Ибрахим-бега из Ниша и даје приход од 5.182 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 39 кућа, 6 удовичка домаћинства, 14 самачка домаћинства.Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ , Приступљено 9. 4. 2013. Након тешког периода проживљеног у аустро-турским ратовима, болештина, паљења у нишкој буни 1841. године и у рату 1876. године (када је становништво избегло у Србију и кроз две године се вратило), ослобођење је дочекало као осредње село. Крајем 19. века (1895. године) имало је 111 домаћинстава и 907 становника, а 1930. године у њему јуе живело 148 домаћинстава са 1101 становником. За време Турака пред ослобођење ту није било праве школе. Децу је учио читању и писању општински писар у општинској судници, уз одређен хонорар који су му давали родитељи."Просветни гласник", Београд 1880. године

После ослобођења од Турака, Кнез Село се развијало као ратарско-сточарско и виноградарско-воћарско село. Нарочито је виноградарство добило на значају. Свој пољопривредни карактер, најпре на преовлађујућим натуралним, а касније претежно на тржишним основама, задржало је иза Другог светског рата, а од 1965-70. године добија карактеристике приградског насеља. Током 1938/39. године у Кнез Селу је, 0,5 км западно од сеоског насеља, под Градцом, на надморској висини 450 м, почео да се гради бановински санаторијум за туберкулозу (камен темељац освећен 21. новембра 1938"Време", 22. нов. 1938). Иако делимично коришћен већ уочи рата и током окупације, санаторијум је пуним капацитетом почео да ради по завршетку рата. Године 1969/70. интегрисан је са грудним одељењем Градске болнице и Антитуберкулозним диспанзером, а од 1982. године је у саставу Клинике за плућне болести Медицинског факултета у Нишу.

Релативна близина Ниша и добре саобраћајне везе (асфалт од 1970-72. године) подстакли су с једне стране исељавање, а с друге стране преоријентацију доброг дела становништва на непољопривредна занимања и мешовиту привреду. Порасла је дневна радна и школска миграција. Добре саобраћајне везе, повољна надморска висина, повољна инсолација и изванредне визуре на нишку котлину и Ниш подстакли су током седме и осме деценије 20. века интензивно откупљивање земљишта и грађење пољских кућа (викендица) од стране Нишлија, којих је крајем 1982. године било - изграђених или у градњи - око 60. Према подацима пописа у Кнез Селу су 1971. године живела 84 пољопривредна, 134 мешовита и 75 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај До Кнез Села се може доћи приградском линијом 15 ПАС Ниш - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац - Кнез Село.

Демографија

У насељу Кнез Село живи 749 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,1 година (47,9 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 253 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Споменици културе у селу Од значајних споменика културе који се могу видети и посети у Кнез селу јесу следеће знаменитости: Црква Св Илије - о самој историји Цркве св Илија мало се зна. Оно што се може запазити да се у порти саме Цркве као посебна грађевина налази звонара. На самој звонари, налази се спомен плоча. На самој спомен плочи угравирана су имена и презимена особа које су своје животе дале у Првом светском рату у периоду од 1912. до 1918. године. Црква Успења пресвете Богородице Спомен чесма - у самом селу тик уз регионални пут, налази се спомен чесма посвећена Народноослободилачкој борби у Другом светском рату у периоду од 1941. до 1945. године. На самој спомен чесми, налази се мермерна плоча са угравираним именима и презименима особа које су у Народноослободилачким ратовима дали своје животе. Оно што је карактеристично за саму чесму јесте да је вода питка преко целе године, захваљујући напорима претходних генерација мештана. Дом културе - у самом центру села, испод регионалног пута, смештен је Дом културе. Сама композиција грађевине, подељена је у неколико целина и то: централна сала са бином, спратни део са просторијама, додатним просторијама које су поред саме зграде дома културе, продавница, функционалним подрумом. Сам дом културе користиле су раније генерације мештана које су овде проводиле слободно време, као и разне активности. У самој сали организоване су разне манифестације почев од фолклорних представа и разних других дешавања. Дом културе сада је у запуштеном стању, чак се у једном делу и кров урушио тако да грађевина последњих 15-так година није у функцији и није безбедна за употребу. По последњим доступним информацијама, Град Ниш је 2022. године на организованој лицитацији купио дом од предузећа ПИК које је у стечају. Самом овом активношћу и преносом власништва, постоји потенцијал враћања поновног сјаја ове грађевине након реконструкције.https://gradskiportal018.rs/grad-nis-pribavlja-zadruzni-dom-u-gornjem-matejevcu-i-dom-kulture-u-knez-selu/ Град Ниш прибавља Дом културе у Кнез селу Кућа старе општине - тик изнад саме чесме налази се кућа старе Општине, која дотира још из турског доба. Кућа је у запуштеном стању. Сама грађевина састављена је од приземља и спрата. Потребна је рестаурација ове зграде како би се спречило даље урушавање и пропадање. Самим тим, сачувала би се за наредне генерације, а од саме куће, могуће је у будућности адаптацијом направити потенцијални музеј који би представљао кретање самог села, као и Града Ниша кроз различите епохе.

Познате особе Петко Јованчић, један од најпознатијих нишких кувара. Игнатије Мидић, владика СПЦ. Ђорђе Првуловић

Галерија

Референце

Литература

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 69.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Градска општина Пантелеј Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу