Шаиновац је насеље у Србији у општини Дољевац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 791 становника (према попису из 1991. било је 1039 становника). До 2008. године званичан назив насеља је био Шајиновац. По попису из 2011 године, село је имало 898 становника а по најновијим подацима, број становника 2021. године износи 839.Сл. лист Града Ниша 9/2008.

Демографија У насељу Шаиновац живи 762 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,6 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 254 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Најбројније фамилије у селу су Стефановићи, Стевановићи, Митићи, Вељковићи, Стојковићи, Стаменковићи, Јанковићи, Цекићи, Стојановићи, Јовановићи, Перићи, Станковићи, Павловићи, Ђорђевићи, Миленковићи, Цветковићи. Већина фамилија слави као крсну славу Светог Николу, а остатак Светог архангела Михаила и Свету Петку.

Настанак села и порекло имена Село Шаиновац вуче корен од турске речи šahin (што у преводу са турског значи: соко, соколар). Према веровању и легенди високо изнад села, на данашњем месту и атару званом Делнице на брду Рид била је шума са огромним храстовима где су се гнездили соколови. По великим, снажним и надменим соколовима у шуми, село је пре коначног освајања од стране Турака, средином 15. века, носило назив Соколово а Турци Османлије су након покоравања области Топлице, јужног Поморавља и Корвиног града назив села вероватно променили и прилагодили свом језику, те је отуда настао назив Шаиновац.

Према другој легенди, село је добило по име по једном од синова локалног турског господара, аге Мурајди Балабан Алије. Није искључено да је село добило име по неком локалном османском шахинџибаши (главни заповедник соколара) или шахинџији (соколару) и његовом поседу на ушћу Дулина у Топлицу.

Током османске окупације село се налазило између реке Топлице и потока Дулин, на простору данашње оранице зване Селиште. Османски ага, Мурајди Алија, који је држао простор данашњег Топличког Шарлинца. Шаиновца и једног дела Дољевца и Кочана, имао је два сина, један се звао Шарлин а други Шаин. Поред њих имао је и ћерку Фатиму. Фатима се наводно заљубила у српског момка, локалног јунака Дулета. Њен отац Мурајди Алија је сазнао за њихову љубав и позвао је каурина (турски погрдни назив за Србе) да му призна шта се дешава између њих. Када му је Дуле одговорио да српски момци нису каурини већ соколови, отац баци у тамницу и Дулета и Фатиму. По том веровању је село добило назив Соколово. Један од браће, Шаин, је много волео своју сестру па је кришом ослободио из тамнице Фатиму и Дулета који су то искористили и побегли. Када је Мурајди Алија сазнао за то покупио је своје Турке и запалио село, сељаци су се разбежали или погинули у боју. Међутим Алија није никако могао да пронађе Фатиму и убрзо умире због бола за ћерком мислећи да се удавила или бацила у реку. За време свог живота је поделио своје имање и свој посед синовима, тако да је Шарлин добио атар данашњег села Топлички Шарлинац по коме је и добило име Шарлинац, а Шаин је добио атар данашњег села Топлички Шаиновац и по њему се село зове Шаиновац.

По некој другој легенди прича се да је турски хан— друмско преноћиште, био на пољу у данашњем атару званом Пупак. То има логике јер су то плодне парцеле на данашњем путу Ниш-Прокупље, где су пронађени трагови рушевина и грнчарије, исто као и у атарима Селиште, Турско и Слатине. Шаин је сазнавши да је Фатима жива и да се крије код Дулета, благословио њихов брак и дозволио је да се Шаиновчани врате и населе село на место где и данас постоји. Захвални сељаци дадоше име селу по Шаину- Шаиновац а место где је раније било- назваше Селиште.

Постоје две легенде о имену потока Дулин који протиче кроз Шаиновац и кроз села Бадњевац и Доње и Горње Црнатово у општини Житорађа. Прва је да су му Шаиновчани дали назив по Дулету, Фатимином љубавнику а друга је да је добио име по једном од синова Ђорђије, Вељковог, оца, родоначелника једне од најбројнијих породица у селу, Вељковић, кога су Турци у једној борби ухватили и бацили у набујали поток. Сељаци су у његово име и знак сећања дали назив потоку Дулин и направили чесму коју су назвали Дулина чесма која је данас срушена али вода и даље извире на том месту. Легенда каже да је ту укопано благо које су ловци на благо са мапама тражили све до дана данашњег.

Знаменитости, институције, клубови, школа Највећа историјска знаменитост и историјски споменик Шаиновца је стара чесма у атару шуме који се назива Дрењак или Стари виногради (стара лојза). Чесма је одлично очувана, саграђена је 1927 године, мајстор је Живко Радисављевић што јасно стоји уклесано на чесми. Финансирање изградње ове чесме и осталих сличних споменика у то доба у овом региону извршио је министар здравља у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Прокупчанин, Др Алекса Савић.

Село нема своју цркву, припада Кочанској парохији. У селу су била три записа, од којих је нажалост сачуван само један, на коме се сваке године првог петка који пада након празника Духови,врши православни верски обред са свештеником а цело село тада слави сеоску славу и одржава литије.

На брду Рид изнад села поред осматрачнице, постоји велико старо церово дрво у облику латиничног слова Y, које се јасно види из околних места и котлина већих градова, Ниша и Лесковца а за које се такође сматра да је стари запис из турског доба. У атару Пуриндел постоји митраљеско гнездо, ров који је изградила војска ЈНА 1970-их година прошлог века, а такође је изградила и жути мост преко потока Дулин. У атару Старе њиве постоји ловачка чека са које се пружа поглед на околни крајолик.

Село има Дом културе који је изграђен 1970-их година прошлог века са великом салом где су се некада одржавале школске приредбе, биоскопске пројекције и разне друге културно-уметничке, спортске и фолклорне манифестације. Здравствена амбуланта је постојала у оквиру Дома Културе, али последњих десетак година није у функцији. На згради Дома Културе налази се спомен плоча палим борцима и мештанима села у ратовима 1912-1918 и 1941-1945, коју је у знак сећања подигао месни одбор СУБНОР-а, 1979. године. Поред зграде Дома Култура налазе се телефонска и трафо станица.

У селу постоји Фудбалски клуб 10. Фебруар Шаиновац, који се тренутно такмичи у Општинској лиги Дољевац. Основан је 1947. године, своје највеће успехе је остварио током 1960-их и 1970-их година прошлог века али је нажалост угашен 2002. године. Током 2016. млади спортисти из Шаиновца су обновили постојање фудбалског клуба под истим именом.

За најмлађе мештане села постоји секција фолклора у овиру КУД Троречје из Кочана, где деца уче да играју фолклор и представљају своје село на културним манифестацијама која се одржавају у региону. На школском игралишту где се окупљају млади, постоји бетонски терен за мали фудбал и кошарку, терен за одбојку, вратила за физичко вежбање и игралиште са справама за малу децу. На школском игралишту се у прошлости одржавао један од значајних турнира у малом фудбалу у овом делу Србије. Село је до пре десетак година имало три кафића и две дискотеке, те је било врло популарно за ноћне изласке младих из околних села.

Село има своју железничку станицу на прузи Ниш-Прокупље. Поред пруге и самог потока Дулин налази се стари бункер из Другог светског рата који су саградили Бугари и Немци којима је служио као утврђење за борбу против саботажа партизанских и четничких јединица на прузи.

Након завршетка рата ту је била прва четворогодишња основна школа, али је касније укинута те су ђаци похађали наставу и више разреде у Кочану и Пуковцу. Данас ђаци од петог до осмог разреда наставу похађају у основној школи у Дољевцу. Зграда старе основне школа "Вук С. Караџић" је била у функцији све до 2001. године, када је изграђена нова, која се и данас користи. Има две велике учионице за основце и учионицу за предшколце.

На реци Топлици у атару Бисерка се налази стара млинска воденица која последњих тридесетак година није у функцији и налази се у руинираном стању.

Привреда Људи у Шаиновцу се претежно баве земљорадњом, нарочито повртарством и ратарством узгојем житарица и кукуруза а поприлично је заступљено виноградарство и воћарство (шљиварство). Сточарство је у великом опадању и на рубу егзистенције а некада је било врло развијено, нарочито свињогојство и говедарство. У атару Пруд се некада изводила стока на испашу а касније се ту садио дуван. Овај атар који се налази поред самог фудбалског игралишта Ф.К. 10. фебруар, има велику предност јер је максимално осунчан током целог дана па је ту општина Дољевац, планирала изградњу соларне електране са соларним панелима. У блиској прошлости током 1990-их и почетком 2000-их већина житеља села се бавила садњом и продајом дувана и краставца корнишона. Најквалитетнија земља прве класе налази се у атару Бисерка, преко Топлице ка атарима села Орљане, Шарлинац и Дољевац, где је некада већина породица садила баште и бавила се повртарством због доброг рода.

Занимљивости Неке од сцена југословенског ратног партизанског филма редитеља Здравка Велимировића, Двобој за Јужну пругу (1978), су снимане у Шаиновцу, и то у бункеру поред пруге као и сцена поред пружног надвожњака. Поред Топличког Шаиновца, на територији централне Србије недалеко од града Лесковца налази се још једно село Шаиновац. Такође на Косову и Метохији у близини Призрена налази се село под сличним називом Шајиновац баш као и Шајиновац у Босни и Херцеговини у околини Дрвара.

График промене броја становника током 20. века

Галерија

Референце

5. Родослов братства Вељковић и Стојановић "Сиви Соко", Вељковић Томислав, Ниш. Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Дољевцу Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу