Печењевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 1.203 становника.
Село је познато по производњи кромпира, а у њему се сваке године организује и кромпиријада. Поред тога, Печењевце је познато и као родно место певача Томе и Новице Здравковића. Данас се у центру села налази ресторан Томина прича.
Печењевце је било седиште општине до 1956. године. У саставу општине Печењевце налазила су се следећа насеља: Бабичко, Брејановце, Грданица, Душаново, Живково, Залужње, Каштавар, Горња Локошница, Доња Локошница, Печењевце, Подримце, Прибој, Разгојна, Смрдан, Црковница, Голема Њива, Ораовица, Чекмин и Чифлук Разгојнски.
Географија Положај мини|лево|Река Јабланица протиче кроз Печењевце Село лежи у крајњем јужном делу Брестовачког проширења. У овом проширењу, које чини северни део Лесковачке котлине, насеље је непосредно на излазу из Печењевачког сужења.
Горње Печењевце, виши део насеља, смештено је у долини Шаранице, а нижи пољски крајеви на излазу тог водотока у дно проширења. Неки од нижих делова насеља локализовани су теменом распљоштене плавине Шаранице, док су остали на обалама реке Јабланице. Претежни део пољског насеља је на левој страни Јабланице, између њеног тока и наткрилних висова Ваноса и Беле главе. Лежећи на уздигнутом плавинском земљишту и вишој обали Јабланице, најнижи крајеви имају релативно оцедан топографски положај. Они не страдају од поплава које су честе у најнижем делу атара.
180px|мини|лево|Скелет одрасле жене са накитом из периода XI-XII века. Потиче са локалитета Тапана у Печењевцу. Налази се у Народном музеју у Лесковцу. Налазећи се умногоме на котлинској морфолошкој граници, насеље искоришћава две различите морфолошке и привредне целине: раван за ратарство, а побрђе, сем тога, и за гајење винове лозе, испашу стоке и искоришћавање шума.Хранислав Ракић, Лесковачки зборник 6. (1966), Народни музеј Лесковац.
Историја Судећи по пореклу и старини данашњег становништва, чији се најстарији слој населио у потезу Зелени Вир у последњој четвртини 18. века, Печењевце је насеље новијег постанка. Међутим, бројни остаци старина и трагова претходних насеља у данашњем атару, као и само име села несумњиво потврђују да је постојало и средњовековно насеље. Оно је вероватно запустело крајем 15. века, те се није одржао континуитет насељености.
По школском извештају из 1878. године ту је постојала мушка школа. Импровизована је у једној малој собици црквене куће. Издржавала се из црквених прихода и добровољних прилога. Ради се по "црквенски" без разреда, а чест ђака учи кратки катихизис и кратку црквену историју. Ту долази 25 ђака из више села, а учитељска плата је годишње 1700 гроша."Просветни гласник", Београд 1880. године
Демографија У насељу Печењевце живи 1.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Познате личности Тома Здравковић, југословенски и српски певач народне музике, композитор и песник Петар Денковачки, српски схиархимандрит и игуман Новица Здравковић, српски певач народне музике Оливера Митровић, српска песникиња и писац
Галерија
Види још Печењевачко сужење Црква Светог Илије у Печењевцу Железничка станица Печењевце Ресторан „Томина прича“
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Печењевце из ваздуха 2016. године
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Лесковцу Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу