Биљача је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 1976 становника.

Биљача ce налази у подножју Рујна, у долини Драгушичке реке и у равници. Село се јавља у турском попису још с краја XV века. Према турским дефтерима из 1519. године, Горња и Доња Биљача имале су 22 хришћанске и 5 муслиманске породице. Биљача је и раније била највеће село у Моравици. Она је почетком XX столећа имала 180 домова. Махале насеља су следеће: Пекарска мала, Горња мала, Радоњска мала, Богданска мала и Циганска мала. После Другог светског рата број српских домаћинстава је износио 286.Момчило Златановић: Топомија Прешевске Моравице (тринаест насеља), Врањски гласник XX, Врање 1987, стр. 131.

Историја Током Османског царства у месту је био смештен гарнизон Отоманске војске. Биљача је била и административни центар, па је у њој, како се наводи у старим списима и предањима, било преко 100 различитих занатских радњи. Познат је био Биљачки хан, смештен негде између села Самољице и Биљаче, поред царског друма, кога спомиње и Бора Станковић. Још један хан се налазио у центру села. Биљача је позната и по Дели Агушу („дели“ од турское речи „делија” –храбар, јунак), бунтовнику током периода 1860 – 1865. године, о коме се и данас певају песме на албанском и српском језику.

Место се 1899. године помиње и као „Билач”. У насељу које припада Прешевској кази има неколико трговачких дућана и занатских радњи. Кроз место је пролазила речица, па су грађени мостићи за прелаз. Турчин Демир-беј јузбаша биљачког војног табора стекао је заслуге и углед код тамошњих Срба. Он је поред осталог дао да се начине две ћуприје, и порадио да поред турске и српска школа добије "русам наме" (царску дозволу) за легални рад."Цариградски гласник", Цариград 1900. године Поред турске основне школе у Биљачи 1899. године постојала је и српска четворогодишња основна школа."Цариградски гласник", Цариград 1899. године

У месту је 1900. године прослављен празник и школска слава Св. Сава. Тада није било цркве у селу, а ни у ближој околини. Домаћин славе у школском здању био је старац Стојко Трајковић иначе школски старатељ, а светосавску беседу изговорио учитељ Сима Димитријевић. Трајковић је српску школу отворио још 1887. године.

Турска војска је маја 1910. године тражећи оружје упала у српско село Биљачу. Ту су свирепо тукли кмета Ристу Стојковића који је у очајању, извршио самоубиство револвером, након пуштања из апса."Политика", Београд 1910. године

Стара џамија

У Биљачи је до 2024. године постојала најстарија џамија у овом делу западног Балкана, саграђена 1375. године. Бесправно је срушена у ноћи између 5. и 6. априла 2024.

Дели Агуш

Биљача је позната и по Дели Агушу, бунтовнику током периода 1860 – 1865. године. О њему су сачуване песме које се и дан данас певају, на албанском и српском језику. Постао је и део фолклора па се и данас, мада веома ретко, на свадбама игра познато Дели Агушово коло.

Дели Агуш је ухваћен 1865. и приведен тадашњим властима у Врању. Осуђен је на смрт вешањем испред Врањског Хамама. Ухватио га је Митхат Паша, који је управо са тим задатком послат из Нишког санџака у Врање.

Дели Агуш се кретао и крио по планинама која се простиру Биљаче до Пчиње, по брдима и шумама планинског масива Руј. На брду изнад Биљаче налази се једно од његових скровишта, познато као Дели Агушова пећина.

Занимљивости У Биљачи постоји извор који су недавно венчани патрадиционално посећивали за празнике Хедерлез и Ђурђевдан, како би свецима упутили различите жеље. Ова традиција је данас напуштена, а простор око извора претворен у место за шетњу или пикник.

Демографија У насељу Биљача живи 1250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 29,7 година (28,9 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 401 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 5,08.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Референце

Литература

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Бујановцу Категорија:Насељена места у Пчињском управном округу