Дјед Растудије († 1230?) је био поглавар босанских хришћана, проглашен јеретиком како од православне тако и од католичке цркве.

Живео је крајем 12. и почетком 13. века. Из Баталова списка се зна да је он био оснивач „реда господина Растудија“ у Босни у који се већ 1203. уписало 12 „редовника“ (крстјана), од којих су Драгић Љубиша и Дражета учествовали у изјави одрицања раскола на Бољином пољу. Растудија и његове присталице је као јеретике на првом синоду у Жичи 1221. године осудила Српска православна црква, који баца проклетство на њих:

Многи истраживачи поистовећују Растудија са Аристодијем, који, осуђен од католичке цркве и протеран из Далмације, налази уточиште у Босни бана Кулина.Милан Будимир, Са балканских источника, Српска књижевна задруга, Београд, 1969. Према католичким изворима, у Задру је у 12. веку било много „јеретика“. Ту су, међу осталима, била и двојица далматинских патарена, браћа Аристодије и Матеја, синови Грка Зоровавела, који се у другој половини 12. века у Задар доселио из Апулије. Они су од своје младости били задарски грађани, а зна се да су били "вјешти латинској и славенској књизи". Аристодије и Матеја касније прелазе у Сплит, где се спомињу као предводници патаренског покрета, који окупљаја мноштво грађана. Али, у град убрзо стиже и сплитски надбискуп Бернард, који започиње прогон јеретика. Сплитски патарени бивају протерани из града, а сва њихова имовина заплењена. Прогнани далматински хришћани проналазе уточиште у Босни, где их бан Кулин срдачно прима.

У време дједа Растудија, на западу се говори о постојању антипапе на Балкану. У писму кардинала Конрада, папиног легата за Француску, којим сазива француске бискупе на синод 1223. године, поглавар Цркве босанске сматра се антипапом западноевропских јеретика, којем албижани одлазе по савете и усвајају његове назоре. Још се каже да је он именовао свог изасланика Вартоломеја од Каркасона као епископа Ажана. Енглески историчар Роџер де Вендовер (Roger de Wendover) 1236. такође говори о јеретичком папи у Босни.Јосип Врандечић, Црква босанска и црква далматинска: Средњовјековна хереза у Далмацији

Претпоставља се да Аристодије, односно Растудије, након преласка у Босну постаје уважени поглавар босанских хришћана, познат као Дјед Растудије, који у служби бана Кулина остаје све до своје смрти, која се приближно датира око 1230. године по Христу.

Напомене

Види још Црква босанска Билинопољска изјава Списак дједова цркве босанске

Спољашње везе Далматински патарени The Mystery of Bogomils Popis Djedova Crkve Bosanske

Категорија:Богумили Категорија:Црква босанска