Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6.140 -{km²}- што га чини највећим округом у Србији по површини. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 254.659 становника. Седиште округа је Ужице.

Територијална организација Златиборски управни округ чини један град (Ужице) и девет општина (Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина). Град Ужице се састоји од две градске општине: Ужице и Севојно. Грб Општина/град Седиште Површина (-{km²}-) Становништво (2022) Број насеља 35п|центар Ужице Ужице 667 69.997 41 35п|центар Ариље Ариље 349 17.063 22 35п|центар Бајина Башта Бајина Башта 673 23.533 36 35п|центар Косјерић Косјерић 358 10.175 27 35п|центар Нова Варош Нова Варош 581 13.507 33 35п|центар Пожега Пожега 426 25.988 42 35п|центар Прибој Прибој 553 23.514 33 35п|центар Пријепоље Пријепоље 827 32.214 80 35п|центар Сјеница Сјеница 1.059 24.083 101 35п|центар Чајетина Чајетина 647 14.585 24 Златиборски управни округ Ужице 6.140 254.659 439

Споменици културе мини|лево|Манастир Милешева мини|лево|Спомен-комплекс Кадињача

Међу најстарије културне споменике у овом региону спада Бела црква, у Карану. Грађена је између 1340. и 1342. године и тада је осликана. У граду Ужицу постоје две цркве, обе старе и занимљиве: црква Светог Марка на Вароши саграђена је пре 1828. године, а црква Светог Ђорђа, данашња саборна црква у Ужицу, грађена је од 1842. до 1844. године.

Недалеко од Бајине Баште налази се манастир Рача, из 13. века. Саградио га је Стефан Драгутин. Овај манастир је кроз своју историју више пута бивао уништаван и наново обнављан. Последњи пут (након Турака и Аустроугарске војске), Рачу су 1943. године запалили Бугари. Обновљен је после Другог светског рата и данас се сматра, због лепоте својих иконостаса, изузетним спомеником српске културе. Задужбина краља Драгутина у овом крају је и црква Светог Ахилија у Ариљу, по којој је Ариље добило име.

Манастир Милешева, подигнут је 1218–1219. године и налази се у близини Пријепоља. Представља задужбину краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног. Иако је и овај манастир више пута био спаљиван, сачувано је око 100 композиција, фресака појединачних ликова и фрагмената. Најпознатија фреска је "Бели анђео", заглавље великог броја српских књига и монографија.

Манастир Светог Николе из 12. века се налази у Бањи код Прибоја, једно време био је седиште Дабробосанске епархије, у његовој близини је откривена богата ризница. У селу Мажићу се налази црква Светог Ђорђа такође из 12. века, у коме се налазила једна од најстаријих болница.

Данас од привредних предузећа у Ужицу постоје: Ваљаоница бакра и алуминијума у Севојну, Металски комбинат „Први Партизан“, Текстилна индустрија „Фротекс“, Конфекција „Кадињача“, итд.

У Прибоју је подигнута Фабрика аутомобила ФАП, која извози камионе и аутобусе широм света, а здружено предузеће ФАП - ФАМОС производи привредна возила. Данас је Прибој познатији по својој Бањи која има изузетан квалитет воде, која лечи реуматске, кожне болести и стерилитет.

Демографија 200п|мини|Територијална подела Златиборског управног округа Према попису становништва из 2002. године у Златиборском округу има 313.396 становника. Разлика између наталитета и морталитета у овом округу је -582, па је природни прираштај -1,9 ‰. Највећи природни прираштај је у општини Сјеница и то 199 становника (7.1‰ на општинском нивоу), а најнижи у Граду Ужицу -160 становника (-1,9‰ на општинском нивоу). Подаци о природном прираштају су из 2004. године.

Највећа насеља

Види још Златибор

Референце

Спољашње везе

Категорија:Управни окрузи Србије *