<font color=black size=4>Земља 24px|🜨мини|алт=NASA Blue Marble of the Earth's Eastern Hemisphere.jpg|Земља
<small><font style="color:white;"> Орбиталне карактеристикеЕпоха Ј2000 Афел Перихел Велика полуоса Ексцентрицитет Орбитални период Просечна орбитална брзина Средња аномалија Инклинација Лонгитуда узлазног чвора до J2000Аргумент перихела Сателити Физичке карактеристикеСредњи радијус Екваторијални радијус Поларни радијус Елиптицитет 1/ Екваторски обим World Geodetic System (WGS-84). from National Geospatial-Intelligence Agency. Меридијански обим Earth's circumference is almost exactly 40,000 km because the metre was calibrated on this measurement—more specifically, 1/10-millionth of the distance between the poles and the equator. Површина 510072000 km² Површина копна 148 940 000 km² Водена површина 361 132 000 km² Запремина () Маса () () Средња густина гравитација Момент фактора инерције 0,3307Друга брзина Период ротације Брзина екваторијалне ротације Осни нагиб Албедо Карактеристике атмосфере Притисак на површини 101,3 -{kPa}- (MSL) Атмосферски састав 78,08% N2 20,95% O2 0,93% Аргон 0,038% Угљен-диоксидТрагови водене паре (зависи од климе) Земља (симбол: 🜨) је трећа планета по удаљености од Сунца и једина позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према радиометријском рачунању и мишљењу да је цео Сунчев систем настао у једном процесу, процењује се да се Земља формирала пре више од 4,5 милијарди година, што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада -{U}-238 је 4,51 × 109 година, а -{Th}-232 је 1,39 × 1010година.Д. Рабреновић, С. Кнежевић, Љ. Рундић. Историјска геологија са практикумом. Завод за графичку технику ТМФ Београд. Гравитација Земље међусобно делује са другим објектима у свемиру, посебно са Сунцем и Месецом, јединим природним сателитом Земље, који је почео да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Гравитационо деловање између Земље и Месеца узрокује океанске плиме и осеке, стабилизује оријентацију Земље oко своје осе и постепено успорава исту. Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему и највећа од четири терестричке планете.
Земља се једном окрене око Сунца у 365,26 дана, период познат као Земљина година. Током овог периода, Земља се окрене око своје осе око 366,26 пута (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса ротације се налази под нагибом од arcsin0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку). На веб-сајту стоји да је нагиб константа одређена са стопостотном тачношћу и да је = arcsin(ε0) = arcsin(0,397 776 995) ≈ 23,439 281 061°), иако се нагиб заправо у овом моменту смањује, и то угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку. Explanatory Supplement (1961), sec. 2C Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.
Литосфера Земље је подељена на неколико крутих тектонских плоча које мигрирају на површини током много милиона година. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Око 71% површине Земље је покривено водом, углавном океанима. Преосталих 29% је копно која чине континенти и острва која имају бројна језера, реке и друге изворе воде који доприносе хидросфери. Већина поларних подручја Земље покривена је ледом, укључујући ледену плочу Антарктика и морски лед Арктика. Унутрашњост Земље је активна са унутрашњим језгром од чврстог гвожђа и течним спољашњим језгром који генерише магнетно поље Земље и конвекциони мантл који покреће тектонске плоче. Магнетско поље заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.
Током првих милијарда година историје Земље, живот се појављивао у океанима и почео је да утиче на атмосферу и површину Земље, што доводи до пролиферације аеробних и анаеробних организама. Неки геолошки докази показују да се живот појавио пре 4,1 милијарде година. Од тада, комбинација удаљености Земље од Сунца, физичких особина и геолошке историје омогућила је животу да се развија и напредује. У историји Земље, биодиверзитет је прошао кроз дуготрајна проширења, која су повремено праћена масовним изумирањима. Преко 99% свих врста које су икада живеле на Земљи су изумрле. Процене броја врста на Земљи данас се веома разликују; већина врста нису описана. Преко 7,6 милијарди људи живи на Земљи и зависи од њене биосфере и природних ресурса за свој опстанак. Људи су развили различита друштва и културе; политички, у свету има око 200 суверених држава.
Историја
мини|десно|200п|Вулканске ерупције су биле честа појава у раној Земљиној историји. Научници су успели да реконструишу детаљне информације о прошлости планете. Земља и друге планете Сунчевог система су се формирале пре око 4,6 милијарди година Newman, William L. (9. 7. 2007). . Publications Services, USGSStassen, Chris (10. 9. 2005). . The TalkOrigins Archive од соларне маглине, то јест из облака звездане прашине и гаса у облику диска који су заостали након формирања Сунца. Земља је првобитно била растопљена маса, да би се потом формирао спољни омотач планете Земље (Земљина кора) услед хлађења. Истовремено са формирањем коре почела се акумулирати вода у атмосфери. Месец је настао убрзо након тога, вероватно као резултат судара објекта величине Марса са масом величине 10% масе Земље , познат као Теја. Нешто од масе се спојило са масом Земље а део је избачен у свемир, али довољно да би се формирао Месец.
Гасне и вулканске активности су произвеле првобитну атмосферу. Кондензовањем водене паре, уз лед који су донеле комете, настали су океани-{}-. Верује се да је високоенергетска хемијска реакција произвела самоудвајајуће молекуле пре око 4 милијарде година, и пола милијарде година касније, настали су први облици живота на Земљи-{}-
Развој фотосинтезе је омогућио животним формама да директно користе сунчеву енергију. Кисеоник који је настао у том процесу и који се акумулирао у атмосфери претворио се у озонски омотач у горњој атмосфери. Инкорпорација мањих ћелија у веће допринела је развоју комплексних ћелија које се зову еукариоте. Озонски омотач је апсорбовао штетне ултравиолетне зраке, што је омогућило даљи развој живих организама на Земљи.Burton, Kathleen (November 29, 2000).
language=sr|мини|десно|200п|Пангеа, најмлађи суперконтинент, постојао је од пре 300 до пре 180 милиона година. На карти су назначене контуре данашњих континената. Земљина површина је стално мењала облик током стотина милиона година, континенти су се формирали и нестајали, мигрирали и повремено се спајали и формирали суперконтинент. Пре око 750 милиона година, најстарији познати суперконтинент, Родина, почео је да се дели на континенте, који су се опет пре око 600—540 милиона година прекомбиновани спојили у други, суперконтинент Панотију, да би коначно формирали Пангеу, која се распала пре око 180 милиона година.
Почев од шездесетих година 20. века, претпоставља се да је постојала одређена ледничка активност између 750 и 580 милиона година, што је довело до прекривања Земљине површине слојем леда. Ова хипотеза се назвала „Снежна Земља“ и веома је важна јер је претходила Камбријумској експлозији која је условила настанак вишећелијских организама.
Након Камбријумске експлозије (наглог процвата живота током камбријума), било је пет масовних уништења. Последње уништење се десило пре 65 милиона година, када је метеорит ударио о Земљу и тиме изазвао нестанак диносауруса и других великих рептила, иако су неке мале животиње, као на пример, сисари, преживеле. Током протеклих 65 милиона година, сисари су се размножили и настале су многобројне врсте, а пре неколико милиона година, афрички мајмун је успео да стане на две ногеGould, Stephan J. (October, 1994). . Scientific American Ово је омогућило коришћење оруђа и поспешило је развој комуникације која је утицала на стимулацију развоја већег мозга. Развитак пољопривреде а касније и цивилизације, омогућио је људима да утичу на Земљу у веома кратком периоду на начин на који није утицала ни један други облик живота, утичући и на саму природу и на број и количину других животних форми.
Структура и састав Земље мини|десно|Поређење планета по величини (слева надесно): Меркур, Венера, Земља и Марс Земља је пета планета по величини у Сунчевом систему. За разлику од неких других планета, Земља није гасовити џин, каква је на пример планета Јупитер, већ је терестричка планета, односно планета која има чврсту површину. Термин терестрички потиче од грчке речи -{terra}- што значи земља. У сунчевом систему ако Земљу упоредимо са остале три терестричке планете, Меркуром, Венером и Марсом, она је највећа, са највећом густином, највећом силом гравитације и најјачим магнетским пољем. Генерално, Земља се састоји од атмосфере, биосфере, хидросфере и њене унутрашње грађе испод површине.
Облик Облик Земље је веома сличан облику троосног ротационог елипсоида. Ипак ово геометријско тело, које се до скора користило при интерпретацији не одговара у потпуности облику Земље, и њега је у научним круговима заменио нови приближнији облик - геоид. Маса Земље је приближно 5,98 × 1024 -{kg}-.
Ротација Земље ствара екваторијална испупчења, тако да је екваторијални промер за 43 -{km}- већи од промера између полова.Sandwell, D. T.; Smith, W. H. F. (Jul, 26, 2006). . Највеће локалне девијације на стеновитој Земљиној површини су Монт Еверест (8.848 m надморске висине), и Маријански ров (10.911 испод површине мора). Стога, у поређењу са савршеним елипсоидом, Земља има толеранцију од 1:584 или 0,17%, што је за 0,22% мање од толеранције дозвољене у једној лопти за билијарStaff (November, 2001). World Pool-Billiards Association Због испупчења, најудаљенија тачка од центра Земље је у ствари планина Чимборазо у Еквадору
Хемијски састав Земље Земља, по хемијском саставу, је највећим делом сачињена од гвожђа (32,1%), кисеоника (30,1%), силицијума (15,1%), магнезијума (13,9%), сумпора (2,9%), никла (1,8%), калцијума (1,5%) и алуминијума (1,4%); са преосталих 1,2% који чине количине осталих елемената у траговима. Пре сегрегације маса, верује се да су кору примарно чинили гвожђе (88,8%), са мањим количинама никла (5,8%), сумпора (4,5%), а мање од 1% чинили су остали хемијски елементи који су се јављали у траговима.
Атмосфера мини|десно|250п|Дијаграм зависности притиска и температуре од надморске висине са приказом слојева атмосфере
Земљина атмосфера има вишеструку улогу. Она штити Земљу од мањих метеора тако што узрокује њихово потпуно сагоревање пре него што стигну до њене површине. Азот и кисеоник у атмосфери, удружени са Земљиним магнетским пољем, штите површину од радијације која би била погубна за живот. Земљина атмосфера нема тачно одређену границу, јер полако постаје све ређа и блеђа према свемиру.
Чини је више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% азота, 21% кисеоника, 0,93% аргона, 0,03% угљен-диоксида, нешто водене паре и других гасова.Пешић, Л. Љ. (1995). „Општа геологија — Ендодинамика”. Рударско-геолошки факултет. Београд.
Слојеви атмосфере: Тропосфера (до висине од око 12 -{km}- мнв) најнижи је и најгушћи део атмосфере у којем се догађају све временске појаве. У овом слоју температура опада с висином. Садржи велике количине водене паре. Стратосфера (до око 50 -{km}- мнв) садржи озон који нас штити од штетног зрачења из свемира. Температура је у нижим слојевима стратосфере стална, а у вишим слојевима расте. Ветрови који дувају у стратосфери достижу брзине од неколико стотина -{km}-/ч. Мезосфера (до око 85 -{km}- мнв) слој је у ком долази до наглог пада температуре. Јоносфера или термосфера (до око 500 -{km}- мнв) садржи јоне, наелектрисане честице. У овом слоју се под утицајем сунчевог ветра ствара поларна светлост. Температура расте, све до висине 400 -{km}-.