Милошево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 316 становника (према попису из 2011. било је 443 становника, према попису из 2002. било је 517 становника а према попису из 1991. било је 913 становника).

Назив Старији назив села је Короглаш, указом од 2. фебруара 1899. године, село Короглаш, срез неготински, округ крајински, преименовано у Милошево.

Положај села

Милошево је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 4 километра северно од Неготина. Смештено је на просечно 55 метара надморске висине, на десној обали канала Јасеничке реке, с обе стране магистралног пута Неготин-Кладово. Северна географска ширина насеља је 44° 15’ 25”, источна географска дужина 22° 31’ 53”, а површина атара 831 хектар.

Село је на обема странама Јасеничке реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке реке.

Историја

Остаци раније насељености у атару насеља су многобројни (развалине црквице, старо гробље, надгробни споменици са урезаним крстовима и друго). Како записује Коста Јовановић који је ово подручје истраживао пре и после Првог светског рата, на левој страни Јасеничке реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је „долетела из грешне земље Влашке”, као и много споменика, на којима су уклесане године, 1718, 1768, 1775. 1776. У близини насеља се налази и Короглашки манастир из XV века.

Први помен је из турских пописа у XVI в. као једно од влашких (филурџијских) села. Под називом Округлац и Округлице, припадајући Фетисламу, 1530. - 15 кућа, помиње се 1560., а 1580. - 12 кућа.

На аустријској карти Темишварски Банат Ogrulaz, 1736. године у записницима свештенства у Крајини и Кључу под називом Округлаш, у попису харача Groglaș 1740/41. (98 житеља), катастарском попису Korglaș 1741. (28 житеља) а 1783. има 80 влашких кућа.

Из српских пописа Короглаш 1846. - 54 кућа; попис Влаха из 1850. -57 кућа и 321 житељ који влашки говоре док је 1866. било 78 кућа. Године 1921. је имало 124 куће и 692 становника, 1948. -171 кућу и 790 становника.

У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Матићи, Крстићи (слава Свети Арханђео и Свети Трифун), Пајићи (слава Петковица), Стевановићи, Ђорђевићи (слава Свети Арханђео), Недељковићи и Јовичићи (слава Свети Трифун), Илићи (слава Свети Арханђео), Станковићи (слава Свети Арханђео), Рајићи, Рашићи, Рајковићи (слава Свети Јован), Петровићи (слава Свети Никола и Петковица), Ђорђевићи, „Мађари“ (слава Ђурђевдан), Сочани, Радуловићи и Димитријевићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава Свети Ђорђе), Недељковићи (слава Свети Никола), Кецуљешти (слава Петковица), Стопљешти (слава Петковица), Черчелани (слава Свети Никола), Барбуловићи (слава Митровдан), Танасешти (слава Петковица), Бугари (слава Свети Никола), Благојевићи (слава Свети Ђорђе), Николићи (слава Свети Ђорђе) и Раичићи (слава Петковица). Сеоска заветина је Спасовдан.

У односу на попис породица Косте Јовановића данас у селу нема породица: Рашић, Рајковић, Сочан, Кецуљашти, Стојиљешћи, Рајчић.

Основна школа је основана 1896. (дограђена 1935) године. Школске 2006/2007. године имала је 5 ученика. Земљорадничка задруга у Милошеву је основана је 1935. године (обновљена 1947. године као земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1957. припаја се Земљорадничкој задрузи у Неготину. Насеље је електрифицирано 1954. године, Дом културе је направљен 1955. године, водовод изграђен 1974. године, асфалт у насељу је урађен 1982, а телефонске везе са светом 1984. године.

Становништво Милошева је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. 2002. године 255 кућа и 517 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је око 150 становника.

Демографија Према последњем попису из 2022. године у Милошеву је живело 316 становника што је за 127 мање у односу на 2011. када је на попису било 443 становника. У насељу живи 304 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,30 година (58,99 код мушкараца и 61,82 код жена).

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 155 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,04 а према истом попису у насељу има 241 стамбених јединица од којих је 159 насељених.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Референце

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Неготину Категорија:Насељена места у Борском управном округу