Манастир Савина је мушки манастир Српске православне цркве који се налази поред Херцег Новог. Направљен је у бујној медитеранској вегетацији, на обали. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име. Савина је имала важну улогу у очувању идентитета српске православне заједнице у Боки у 18. веку.
Старешина манастира је архимандрит Макарије (Имамовић) са братством, на челу од 15. августа 2018. године.
Историја Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. века, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.Манастир у пројекту Растко
Иконостас Велике цркве урадио је познати сликар Симеон Лазовић у периоду 1795-1797, у стилу барока. Његова икона Богородичног покрова (који је био честа тема сликарства српског барока) сматра се уметнички вредном а иконографски тип за редак у српском бароку.
Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио."Србски дневник", Нови Сад 1858. године У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић."Србскиј народниј лист", Будим 1839. године Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.Крађа у манастиру Савини. Политика, 18. окт. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rsЛопов који је покрао манастир Савину осуђен на шест година робије. "Време", 19. авг. 1938
Лазар Томановић је у свом путописном тексту о Боки написао да је нови храм манастира Савине грађен од корчуланског камена, а да су прилози скупљани у српској Војводини и Русији. У малој, стaрој цркви се чува(ла?) икона Богородице коју је народ прогласио чудотворном, од кад су Млечани послали галију да разори манастир, а гром је уништио галију, која је била испод манастира. Око црквице Светог Саве изнад манастира су сахрањени Руси изгинули у рату против Француза у Боки, почетком 19. века.
Марина Матиће је написала научне монографије о историји манастира.
Старешине манастира ПортретИме и презимеВреме службе66x66пигуман Јустин (Тасић)1992—2005игуман Варнава (Гвозденовић)2005—2018игуман Макарије (Имамовић)2018—
Галерија
Види још Савински буквар из манастира Савина
Референце
Литература
Спољашње везе Манастир у пројекту Растко Археолошко ископавање цркве Св. Саве на Савини (2002) Никанор, настојатељ манастира Савине („Православље“, бр. 930, 15. децембар 2005) Горан Комар: Савински архимандрит Леонтије Аврамовић, Зборник Матице српске за историју, број 75-76, 2007. године Ђорђе П. Бубало: Средњовековне повеље у архиву манастира Савине, Историјски часопис, број 49, 2002. године
Манастир Савина у 18. веку, докторска дисертација (2015) Манастир Савина у 18. веку („Политика”, 20. фебруар 2023) Награда монографији о манастиру Савина („Политика”, 1. август 2023)
Савина Савина Категорија:Верски објекти у Херцег Новом Категорија:Српско-византијски стил Категорија:Манастири посвећени Светом Сави