Југословенски народни покрет „Збор“ је био југословенски националистички, конзервативни и монархистички покрет који је у Љубљани 6. јануара 1935. основао Димитрије Љотић. Збор је под Љотићевим вођством заступао интегрално југословенство, национализам, ауторитарност, монархизам, антикомунизам, антикапитализам, антисемитизам, антимасонство, антииндивидуализам, антилиберализам, антидемократске ставове, српску православну етику и српски сељачки патернализам и аграризам.
Покрет никада није дошо у прилику да ужива већу популарност, будући да ће мало након његовог формирања и развијања покрета избити Други светски рат популарност у Краљевини Југославији, освојивши око 1% гласова на двема предратним изборима. Збор није покушао да ступи у савез са Немачком пре почетка Другог светског рата. Немачка како се то често нетачно тврди није је финансирала Збор, на кратко забранила Цветковићева влада 1940. Након пораза Краљевине Југославије у Априлском рату, покрет се потпуно ставила у службу Владе генерала Милана Недића, и Недићева влада је основала војно крило Српски добровољачки корпус за борбу против првенствено прокомунистичких партизана. СДК је био језгро војних снага Владе народног спаса на територији Територије војноуправног команданта Србије.
Оснивање Када је краљ Александар I Карађорђевић увео Шестојануарску диктатуру 6. јануара 1929. којим је распуштена Народна скупштина и све странке, окупио је присталице династије. Димитрије Љотић је потицао из породице која је имала чврста монархистичка убеђења, па га је краљ Александар поставио за министра правде у влади Петра Живковића. Љотић је 28. јуна 1931. поднео краљу нацрт новог устава. Предлог устава предвиђао је да народ бира своје заступнике општим тајним гласањем, док би кандидатуре одређивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација, а не политичке странке. Краљ је одбацио овај предлог устава, па је Љотић поднео оставку. Током опроштајне аудијенције 2. септембра 1931. краљ се сложио са Љотићевом идејом да отпочне рад на ширењу својих ставова, чије основе краљ иначе није усвојио, и замолио га да га извештава о резултату тог рада.
У краљевини су у то време деловали покрети одушевљени италијанским фашизмом и немачким нацизмом као што су Југословенска акција и Удружење бораца Југославије (Бојовници). Сличних погледа била је и група у Херцеговини која се окупљала око листа „ЗБОР“, а у коме су главну улогу имали Ратко Парежанин и Радмило Грђић. Парежанин је објашњавао смисао речи „ЗБОР“ на следећи начин: „ЗБОР је наша стара народна реч. Она је нешто слично што и сабор. Уједно, представља крилатицу од појмова који изражавају битне тачке програма, делатности и тежњи покрета. Према томе З значи здружена, Б значи борбена, О значи организација и Р значи рада (ЗБОР)." У то време почео је у Петровграду (данашњи Зрењанин) да излази лист под именом „Буђење“. Своју идеју о окупљању истомишљеника Љотић је спровео у дело писањем у листовима „Отаџбина“, „Буђење“ и „ЗБОР“. Први број „Отаџбине“ појавио се 25. фебруара 1934. године. Око „Отаџбине“ су се окупили многи виђенији људи попут лекара Стевана Иванића, др Чедомира Марјановића, адвоката Милана Аћимовића и инжењера Андрија Љоља. мини|Отаџбина, новине Збора. У овом издању Збораши тврде да нису фашисти и хитлеровци односно нацисти, и праве разлике између њихове идеологије и фашистичке/нацистичке. мини|У овом броју листа „Отаџбина“, Димитрије Љотић пише на тему да ли је Збор фашистичка организација где демантује то тврдећи да Збораши нису фашисти.
На састанку у Загребу, 4. децембра 1934. године, водећу улогу у покрету добила је група око Димитрија Љотића. Сам покрет званично је био створен 6. јануара 1935. године у стану др Винка Зорца у Љубљани. Његово име било је Југословенски народни покрет ЗБОР (ЈНП ЗБОР). Председник покрета постао је Димитрије Љотић, први потпредседник др Јурај Коренић, лекар из Загреба, други потпредседник др Франк Кондоре, адвокат из Љубљане и генерални секретар Велибор Јонић, професор из Београда.
Мада је програмским начелима био сличан италијанским фашистима (сталешко уређење), Збор је увек наглашавао да је он самосвојан покрет који нема узоре ни у нацизму ни у фашизму. Николај Велимировић се сматра духовним инспиратором ЗБОР-а.
Основна начела Основна начела Југословенског народног покрета Збор била су:
Статут покрета усвојен је 14. јулa 1935. године. Према статуту, органи ЈНП Збор били су: сабор, председник покрета, бановински одбори, организациона подручја, врховни одбор, среске скупштине и срески одбори и месне скупштине и месни одбори. Југословенски народни покрет ЗБОР добио је и свој грб. На њему су били штит са класом и мачем. Покрет је усвојио и химну која се звала „Војска смене“. Једни друге су ословљавали са „друже“. Најчешћа парола била им је: „Са вером у Бога и победу Збора“. Званични орган покрета постао је лист „Отаџбина“, чији је тираж повећан.
Уједињен и организационо припремљен, ЗБОР-а је кренуо у политички живот ондашње Југославије.
Збор и избори 1935. За више информација о изборима погледајте Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935. У исто време када је у Љубљани званично основан ЈНП ЗБОР расписани су избори за народне посланике и заказани за 5. мај 1935. године. Руководство ЈНП ЗБОР је донело одлуку о учествовању на изборима првенствено из процене да је народ дубоко незадовољан тренутним стањем у земљи. У круговима ЗБОР-а веровало се у добар изборни пласман. Формиран је Акциони одбор ЗБОР-а који је имао задатак да води предизборну кампању. Акциони одбор ЗБОР-а се у предизборној кампањи углавном позивао на ауторитет Димитрија Љотића, његове везе са династијом Карађорђевића и његово политичко поштење за време његовог учешћа у влади Петра Живковића. И поред великог заузимања и агитације ЗБОР је имао великих потешкоћа око истицања своје листе. Изборни закон је фаворизовао владајућу Југословенску националну странку (ЈНС). По њему је свака листа морала имати најмање 30 предлагача из једне половине административних срезова с тим да су ти срезови најмање две трећине бановина. Земаљска листа морала је имати у сваком изборном срезу најмање онолико кандидата колико се бира посланика. Мандат је добијао носилац земаљске листе која је добила преко 50.000 гласова у целој земљи, а листа која је имала највећи број гласова добила би три петине посланичких мандата. Како је ЈНП ЗБОР био још у фази оснивања, крупан недостатак представљао му је мањак организационог апарата. 300px|мини|десно|Димитрије Љотић са омладинским огранком Збора, "Белим орловима". У законском року, 19. априла 1935. године, предата је на потврду Касационом суду у Београду земаљска листа Димитрија Љотића која је имала посланичке кандидате и заменике у 234 среза у свих девет бановина са 8.190 предлагача, а у осталим срезовима су били само посланички кандидати и њихови заменици. У главном бирачком одбору земаљске листе Димитрија Љотића били су др Јурај Коренић, лекар из Загреба, и Аугуст Крамер, управник у индустрији из Љубљане, а њихови заменици др Стеван Иванић, директор Централног хигијенског завода из Београда и др Антун Новаковић, управник Земаљског савеза за пољопривредни кредит из Београда. Касациони суд је 21. априла 1935. године потврдио земаљску листу Димитрија Љотића.
Иако је Бошко Јевтић, носилац листе владајуће ЈНС, био Љотићев ратни друг и кум, његов режим је одмах почео са прогонима ЗБОР-а. Предизборне скупове ЗБОР-а ометали су и представници власти и комунисти. Притисак против ЗБОР-а био је већи него на листу Удружене опозиције.
На изборима 5. маја 1935. године листа Димитрија Љотића добила је 25.705 гласова или 0,84%, што није било довољно ни да Димитрије Љотић као носилац листе добије мандат. Љотићева листа је по бановинама добила следећи број гласова: у Дравској 2.503 у Савској 2.351 у Врбаској 128 у Приморској 1.049 у Дринској 1.482 у Зетској 1.683 у Моравској 805 у Вардарској 968 у Дунавској 14.349 у изборној јединици Београд-Земун-Панчево 387 гласова.
Што се тиче избора уопште од укупно 3.908.313 уписаних у бирачке спискове гласало је 2.881.915 бирача или 73,72%. Од тога је за владину листу ЈНС Богољуба Јевтића гласало 1.748.024 гласача или 60,64% за листу Удружене опозиције др Влатка Мачека 1.075.389 гласача или 37,36% и за листу Божидара Максимовића 32.797 гласача или 1,16%. На изборне резултате имали су примедбу Акциони одбори и Удружене опозиције и ЗБОР-а. Акциони одбор ЗБОР-а је тврдио да је ЗБОР на изборима добио још 35.000 гласова (укупно око 60.000 гласова), да су многи гласови опљачкани, а да су многи гласачи спречени да дају свој глас. Велики број злоупотреба забележен је у Београду. Удружена опозиција је тврдила да је на изборима било много злоупотреба и решила да не узме учешћа у раду изабране Скупштине. Изборни резултати су, ипак, показали да је ЗБОР Димитрија Љотића добио релативно мало гласова, осим у Дунавској бановини (посебно у околини Смедерева) и Дравској бановини где је у народу почео да пушта корене БОЈ. У осталим бановинама није било ни устаљених локалних одбора ЗБОР-а, па се бољи резултати нису ни могли очекивати.
Збор и Конкордатска криза
Иако је Богољуб Јевтић однео победу на изборима одржаним 5. маја 1935. године, он се није још дуго задржао на челу Владе. На том месту га је 24. јуна 1935. године заменио Милан Стојадиновић. Између Стојадиновића и Љотића постојала је јака нетрпељивост. Она је кулминирала када је Милан Стојадиновић на седници Скупштине 23. јула 1937. године успео да протури ратификацију Конкорадата. (Конкордат представља уговор између одређене земље и Ватикана који регулише статус римокатолика у тој земљи.)
Овај уговор са Ватиканом изазвао је у југословенској јавности опште приговоре због повлашћивања католичког клера и давања Ватикану нарочитих предности према државној власти. Конкордат је подржала владајућа Југословенска радикална заједница (ЈРЗ), која је настала од дела Југословенске народне странке, Словенске људске странке и Југословенске муслиманске организације, Римокатоличка црква у Југославији и мањи део Хрватске сељачке странке. Против Конкордата стајала је Српска православна црква (СПЦ), представници удружене опозиције (Хрватска сељачка странка, Самостална демократска странка, део Радикалне странке и Земљорадничка странка), Југословенска национална странка и Комунистичка партија Југославије. Против ратификације споразума био је и ЈНП ЗБОР. Димитрије Љотић је овом проблему прилазио као узорни православац и интегрални Југословен. Као верник Српске православне цркве Љотић се није слагао да једна конфесија у истој држави има већа права него остале. Овај став подударао се са ставом СПЦ да су њени витални интереси овим уговором угрожени. То никако није значило да је ЈНП ЗБОР своју политику подређивао интересима СПЦ. У редовима ЗБОР-а било је доста римокатолика који су такође сматрали да потписивање Конкордата хрватски народ у Југославији клерикализује и да је овај чин у супротности са интересима Хрвата у Југославији.
Када се у мају 1937. године спремао Стојадиновић да иде у Рим и Берлин да проучи Мусолинијево и Хитлерово дело Љотић је писао: „Ми нисмо фашисти. Ни наша мисао фашизам. Сто пута смо то казали и доказали. Иако Стојадиновић иде у Рим да копира фашизам, или у Берлин да копира хитлеризам, он нашу мисао не узима, већ туђу." 350px|мини|лево|Чланови Збора нападнути од стране комуниста, на једном од Љотићевих предавања у Љубљани 1. марта 1937. године.