Општина Зубин Поток је јединица локалне самоуправе у статусу општине, на подручју Косова и Метохије, у Србији. Припада Косовскомитровачком управном округу. Најзападнија је од три општине са већинским српским становништвом у области Северног Косова. Обухвата површину од 335 km² са 28 катастарских општина и 64 насеља. Већи део општинског подручја је брдско-планински, а удео пољопривредне површине је 30,3%. Река Ибар протиче средином општине од запада ка истоку, а на њој се налази и вештачко језеро Газиводе, дуго 35 километара. Према попису становништва из 2024. године било је 763 становника али је попис био бојкотован и број становника је већи

Историја мини|десно|240п|Славиша Ристић, председник Привременог органа ОЗП (2001-2008) и председник ОЗП (2008-2013)

Општина Зубин Поток формирана је 1987. године, издвајањем насеља из тадашње Општине Титова Митровица,Закон o образовању Општине Зубин Поток (Службени лист САП Косова, бр. 9/1987) а раније је такође постојала, све до 1965. године, када је укинута.

Након успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије (1999), Општина Зубин Поток је наставила да постоји у склопу уставно-правног система Србије, иако су представници УНМИК настојали да је интегришу у систем Привремених институција самоуправе (ПИС), али без успеха. У новонасталим околностима, Влада Републике Србије је 30. марта 2001. године именовала привремено Општинско веће, за чијег је председника постављен Славиша Ристић.Одлука о образовању Општинског већа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 23/2001)

Након општинских избора, који су одржани 11. маја 2008. године, поново је конституисана и општинска скупштина, а за председника Општине Зубин Поток изабран је Славиша Ристић.Одлука о избору председника Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 77/2008)

Тек након склапања Бриселског споразума и распуштања општинске управе у Зубином Потоку, по одлуци Владе Републике Србије од 10. септембра 2013. године,Одлука о распуштању Скупштине Општине Зубин Поток и образовању Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 80/2013) на том подручју је реактивиран процес институционалног обликовања посебних општинских структура у оквиру система самопроглашене Републике Косово, тако да су од тог времена поред Привременог органа Општине Зубин Поток (у систему Србије) постојале и паралелне структуре посебне Општине Зубин Поток (у систему Републике Косово).

Одлуком Владе Републике Србије, за председника Привременог органа Општне Зубин Поток (у систему Србије) именован је 2013. године Стеван Вуловић, који је на тој функцији остао до 2018. године.Решење о именовању председника и чланова Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 80/2013) У исто време, на локалним изборима који су 3. новембра 2013. године одржани у систему самопорглашене Репубике Косово, за градоначелника Зубиног Потока изабран је управо Стеван Вуловић, који је у наредном периоду истовремено обављао обе општинске функције, једну у систему Србије, а другу у систему Косова, а на функцију градоначелника је поново изабран на наредним локалним изборима, одржаним 22. октобра 2017. године, у систему Косова.

На следећим косовским локалним изборима, одржаним 17. маја 2019. године, за градоначелника је изабран Срђан Вуловић, који је још од 2018. године вршио функцију председника Привременог органа Општне Зубин Поток (у систему Србије),Решење о разрешењу и именовању председника Привременог органа Општине Зубин Поток (Службени гласник Републике Србије, бр. 84/2018) тако да је у наредном периоду обављао две функције, у оба система, пошто је и на наредним косовским локалним изборима, одржаним 17. октобра 2021. године, поново изабран за градоначелника.

У време избијања нове кризе на северу Косова и Метохије (2022), српски функционери су се повукли из паралелне општинске управе у систему Косова, након чега је уследио и српски бојкот наредних косовских локалних избора, који су одржани 23. априла 2023. године, када су општинску управу формално преузели албански функционери. Услед тога је дошло до продубљивања кризе, која је потрајала све до следећих косовских локалних избора, одржани 12. октобра 2025. године, када је за градоначелника изабран Милош Перовић.KoSSev (2025): CIK objavio konačne rezultate lokalnih izbora za 35 opština, za tri se čeka odgovor na žalbe

Демографија +Број становника по пописимаНасеље1948.1953.1961.1971.1981.1991.Бабиће869288963421Бабудовица668081513730Бања10216619717712485Бојновиће335965592824Брњак531560550472272207Бубе19120922619010968Бурлате819289859775Велика Калудра117135151856638Вељи Брег336302300240425462Витаково1186360615531Војмислиће21725226422413462Врба747367412855Вукојевиће839189794447Вукосављевиће91991171025319Газиводе11211911199136142Горње Вараге958678694530Горњи Јасеновик819386997155Горњи Стрмац19220922219312779Доброшевина1091121331088485Доње Вараге271282293274312267Доњи Јасеновик258260253197300378Драгалица788197978481Драиновиће28261018110Дрен336386384307198135Жареви474045453621Заграђе232726252816Загуље105118125905442Зечевиће871321341125735Зубин Поток160174239393791 2.033Зупче437500518507542532Јабука19019923020713088Јагњеница19323023218313487Јунаке135152117862617Кијевце23353530150Клечке406477684830Кобиља Глава888080723827Коваче65841181434137Козарево115115108763716Копиловиће...............61Крлигате142140121753311Леденик273234251617Лучка Река465377406368251151Мала Калудра485751322422Међеђи Поток10316616817816278Оклаце410429449418264166Падине179179176894841Паруци61596845179Превлак1551581391239479Прелез85105119111107102Пресека9711012313310265Придворица229266257222176148Ранчиће384732232318Резала1712562922644922Рујиште1791992091388862Тушиће22425925118113649Угљаре224252239265287312Црепуља237256223192141106Чабра450520536650775 1.187Чечево254273267210186117Чешановиће106128130986334Читлук117130144131121132Шипово8210591673615Штуоце252322183118УКУПНО9.50210.40310.6429.5168.0818.479

Већину становништва у општини чине Срби, познати као Колашинци. Други велики етнос у општини чине Албанци и живе само у једном селу у општини Чабри. Ово село је повезано са осталим албанским местима магистралним путем који иде ка Косовској Митровици, мада део тог пута пролази кроз српско село Зупче. Попис становништва на Косову и Метохији који је последњи обављен био је 1991. године, а и он није потпун због бојкота од стране Албанаца, па је број Албанаца процењен. Тада је у општини Зубин Поток званично пописано 8.479 становника од којих је 6.282 (74.1%) Срба и 2.079 (24.5%) Албанаца. Популација општине је процењена 1999. године на 12.000 становника. У бомбардовању Србије становништво албанског села Чабре је избегло, али се касније око 700 становника вратило. Сада је регистровано око 1.500 становника у том селу, међутим у тај број су урачуната и лица која не живе у селу већ су и даље настањени у Косовској Митровици. Око 3.000 интерно расељених лица који су већином Срби се доселило у општину после пролећа 1999. године. Већи број тог становништва живи у приватном смештају, али у општини постоје и три колективна смештаја у којима живи 220 избеглица од којих су неки и избеглице из Хрватске.

Према проценама Владе Косова за 2011. годину, Зубин Поток је имао 1.698 домаћинстава и 6.616 становника. У извештају ОЕБС-а за 2015. годину Зубин Поток је имао 15.200 становника.

Етнички састав општине Зубин Поток, укључујући и интерно расељена лица: ДемографијаГодина пописаСрби %Албанци %Укупно1991. 7.750 89 850 9,8 8.7001999. 11.000 91,7 850 7,1 12.0002015. 13.900 91,4 1.300 8,5 15.200

Религија Преко 90% становништва је Српске православне вере. Религиозна осећања су јака јер вера држи на окупу заједницу Колашинаца. Главно религијско место је манастир Дубоки Поток. Део становништва је муслиманске вере у селу Чабра за које долази имам из суседног села Кошутова. У општини постоји 16 српских православних цркава, од којих су 6 из XIV и XV века.

Списак храмова Српске православне цркве: Манастир Брњак, из 13. века у селу Брњак Храм Св. Лазара, из 14. века у селу Бање Храм Св. Недеље, из 13. века (уништен 1941) у селу Брњак Храм Св. Параскеве, из 15. века (обновљен у 17. веку) у селу Црепуља Манастир Дубоки Поток, из 14. века Храм у Јабуци, из 1455. године (обновљен 1777. године) у селу Јабука Храм Девице Марије, из 14. века, уништен у 16. веку, недавно обновљен, у селу Јагњеница 2 Православне цркве у Лучкој Реци, обе из 1762. године. Храм Јована Крститеља, из 14. века уништен у 17. веку, обновљен 1912. године у селу Горње Вараге Храм Св. Тројства, у граду Зубином Потоку (новоизграђен храм) Православна црква, из 1990. године у селу Зупче Православна црква Св. Јован Крститеља у селу Доње Вараге

Политика и привреда Општинска скупштина је у систему Србије имала 31 одборника, а главне политичке странке су на подручју општине биле: Демократска странка Србије са 19 одборника, Социјалистичка партија Србије са 9 одборника и Српска радикална Странка са 3 одборника (према локалним изборима од 11. маја 2008. године, који су одржани у оквиру система Србије).

Општина Зубин Поток је одувек била пољопривредно подручје, са врло мало индустријских постројења. Већа постројења су Симпо, фабрика Иво Лола Рибар, Колашин Превоз, Јавор, Граде...

Главна саобраћајна веза је правац М-20 као део Јадранске Магистрале и пролази средином општине паралелно са језером и реком Ибар. У телекомуникацијама се користе мобилне мреже Србије које врло добро повезују удаљена села и око 90% површине општине је прекривено сигналом мреже, као и фиксна телефонија.

У општини постоји Дом Здравља и 7 амбуланта које се налазе у селима (једна је у Албанском селу Чабра).

Постоје 4 основне школе, 3 на српском језику и једна на албанском језику у селу Чабра. Постоји и једна средња школа и обданиште. Од јуна 2006. године је седиште Пољопривредног факултета Универзитета у Приштини пребачено у Зубин Поток.

Напомене

Референце

Спољашње везе Бивша званична страница Општине Зубин Поток (у систему Србије) (архивирано)

* Категорија:Косовскомитровачки управни округ Категорија:Косовскомитровачки округ (УНМИК) Категорија:Север Косова и Метохије Категорија:Општине Косова и Метохије