мини|250п|десно|Електронска микрографија цилије респираторног епитела трахеје мини|250п|десно|попречни пресек цилије - структура: (9х2) + (1+1) Трепље (цилије) су танки, цилиндрични, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине еукариотске ћелије како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као бичеви, од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μm, док је бич величине 100-200 μm). Помоћу њих се крећу једноћелијски (трепљари међу протозоама) и вишећелијски организми, као нпр. мекушци, прстенасти црви итд.
Код човека их, садрже: ћелије трепљастог епитела респираторног система ћелије епитела женског репродутивног система епители који облажу мождане коморе и канале вестибуларни апарат рецепторне (сензитивне) ћелије; жлездане ћелије са измењеним лучењем
Обавијене су мембраном која се продужава у ћелијску мембрану. Испод мембране је аморфни матрикс у коме се налазе микротубуле по тачно одређеном распореду: на периферији је 9 парова микротубула (9 + 2), које формирају цилиндар; у центру је пар микротубула (1+1).
Пар централних микротубула даје трепљама билатералну симетрију у чему се разликују од центриола које су без тог пара и радијално симетричне. Постоје цилије без централног пара тубула и оне су непокретне. Припадају измењеним трепљама које имају сезитивну функцију, као што су то трепље које одржавају равнотежу у ћелијама средњег уха.
Структура
На цилији се разликују четири подрегиона: базално телашце (кинетозом), смештено у вршној цитоплазми, односно центриола из које израста цилија. прелазни (вратни или огрличасти регион) део; аксонема завршни регион.
Базално телашце је по грађи аналогно центриоли јер има облик цилиндра чији зид гради је 9 триплета микротубула (формула његове организације је 9х3). Сваки микротубуларни триплет обухвата унутрашњу (А), средишњу (Б) и спољашњу микротубулу (Ц). Суседни триплети тубула су међусобно повезани мостовима. Током цилиогенезе полимеризацијом тубулина из триплета базалног телашца израстају дублети аксонеме.
Прелазни регион обухвата 9 парова микротубула који су формирани од микротубула А и Б. Сваки пар је са суседним повезан преко мостова.
Аксонема представља срж трепље и изграђена је од микротубула и протеина.
Завршни регион чини аморфна зона у коју улазе микротубуле А периферних парова као и централни пар микротубула. Слободни крајеви микротубула Б су изван ове зоне.
Аксонема
Грађена је од микротубула и протеина по формули 9+2 што значи да се поред 9 парова (дублета) микротубула међусобно повезаних мостовима који граде периферију, у центру налази још један микротубуларни пар.
Централно постављени дублет изграђен је од комплетних микротубула изграђених од 13 протофиламената. Девет периферних парова граде две врсте микротубула: микротубуле А које су комплетне, као и оне у централним дублетима и микротубуле Б које су фузионисане и састоје се од 10 протофиламената.
Свака микротубула А везана је за: централни дублет радијалним ручицама и микротубулу Б суседног пара динеинским ручицама и нексинским мостом.
Литература: Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000 Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001 Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997 Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998 Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
Спољашње везе
BioNet škola
Категорија:Органеле Категорија:Ћелијско кретање