Град Лозница је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 612 -{km²}- (од чега на пољопривредну површину отпада 35965 ha, а на шумску 19852 -{ha}-).

Средиште града је градско насеље Лозница. Град Лозница се састоји од 54 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79327 становника. Резултати пописа 2022. говоре о 72.062 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,3‰, а број запослених износи 17228 људи. У граду се налазе 34 основне и 4 средње школе.

Географија Географски положај и границе мини|лево|Фотографија градског парка Територија града припада регији доњег Подриња у подрегиону Јадар. Површина јој је 612 -{km²}- по чему је на 46. месту у Србији, и представља 0,5% укупне територије Србије.

Град Лозница административно припада Мачванском округу захватајући 19% његове територије. Пре устројства најновије административно-територијалне поделе 1991. године овај град је био општина и припадао је Подрињско-колубарском региону са 10,64% територије. То је географски посматрано био природнији оквир са ширим значајем за њену развојну позицију.

Смештен у приобаљу Дрине и крајњем западу Србије, град Лозница је у прошлости имао повољнији географски положај и ширу гравитациону зону него данас. Географски положај града Лознице лошији је у односу на Шумадију и Поморавље, али је бољи у односу на општине које се налазе узводније уз Дрину.

Граничи се са градом Шапцем и општинама Крупањ и Мали Зворник у централној Србији и општинама Бијељина и Зворник у Републици Српској. Границе су врло неодређене на југоистоку према Рађевини, односно општини Крупањ. У Рађевину спадају села на левој страни речица Ликодре, Костајника и Церове које теку ка Јадру. Од ушћа Ликодре граница иде на североисток и подгорину Влашића оставља Рађевини, а подгорину Цера Јадру.

Најсевернија тачка града Лознице налази се код Новог Села на 44°40’ СГШ, док је најјужнија тачка код села Горња Борина на 44°25’ СГШ.

Физичке географске одлике Градско подручје Лознице састоји се из 3 велике целине: планина Цер (висина 687-{m}-) и Иверак (висина 426-{m}-) на северу, долина река Јадар и Лешница у центру, и планина Гучево (висина 779-{m}-) и Борања (висина 856-{m}-) на југу. Подручје Лознице се налази на северном ободу Динарских планина, у прелазној зони ка Панонској равници. Западни део града припада алувијалној долини реке Дрине, при чему су Јадар и Лешница њене десне притоке; ова долина, која у подручју Лознице покрива 34,67-{km²}-, простире се од Горње Ковиљаче до острва Кочица код Лешнице, а ширина јој је од 500 метара до 7 km. Планина Гучево уздиже се од долине Дрине до Белог врха (висина 692-{m}-) који је одваја од планине Борања. Ове планине су део ланца планина у региону Подриње-Ваљево. Дуге су петнаестак километара и широке између 8 и 10 km. Чине их стене из палеозоика и мезозоика: кречњачке стене из тријаса, доломит, глинац и пешчар. Лозница се налази на надморској висини од 142 m.

Хидрологија Река Дрина, која представља западну границу града Лозница, је велика и значајна река ширег региона. Најзначајнија притока Дрине у подручју града је река Јадар, која је дала име Јадар области кроз коју протиче. Слив Јадра на територији града Лозница покрива 274,8-{km²}-, што 30,7% његовог укупног слива. Јадар ту прима више притока: Брезовица, Раковица, Ступница, Коренита. Само урбано подручје града Лозница удаљено је 3 km од Дрине. Кроз њега протиче речица Штира. Штира је река која настаје од више изворишних кракова што долазе са падина Главице (703 m), Белега (692 m) и Лисине (657 m). Дужина Штире са главним изворишним краком Штира потоком износи 15,5 km. Површина слива је 43,4 km² а просечан протицај на ушћу у Дрину је 0,5 m³/s. Кроз Лозницу и Лозничко Поље корито Штире је регулисано. Долина је предиспонирана раседном линијом а састоји се од две кратке клисуре и три проширења. Штира са леве стране прима 17 а са десне стране 6 притока. Од њих је најдужа Сува Река. Територија града Лозница располаже великим резервама подземних вода. Воде су доброг квалитета и најзначајнији су извор водоснабдевања становништва и индустрије Лознице и уопште насеља у граду. Најснажнији извори на градском подручју везани су за раседне пукотине на којима воде из дубина и са пространим областима храњења избијају на површину. Међу њима најснажнији је извор код манастира Троноша, чија је максимална издашност 5,5 l/s. Каптиран је у чесму „Девет Југовића", са десет „лула" из којих избијају снажни млазеви кристално чисте хладне воде. Извор је прави драгуљ и својеврстан природни и културно - историјски споменик.

Водно богатство и његову разноврсност на градском подручју употпуњују воде термоминералних извора. Појава ових извора везана је за бројне раседне линије, као и за некадашњу слабо изражену вулканску активност. На територији града постоји више извора термалне минералне воде, по чему су познате Бања Ковиљача и Бања Бадања. Најзначајније су воде Бање Ковиљаче, које се јављају у виду више извора, а према садржају растворених хемијских елемената сврстане су у алкално - муријатичне, гвожђевите воде и сумпоровите. Поред Бање Ковиљаче, значајна је и Бања Бадања, која се налази на јужној падини Иверка, у атару села Доња Бадања у долини реке Цернице. У њој постоје два извора: „Главни извор" сумпоровите воде и „Гвоздене воде".

Становништво По попису становништва 1981. године град је имао 84180 становника и био је на 17. месту, док је по попису становништва 1991. године са 86875 становника био на 29. месту у Србији. По густини насељености Лозница је са 142 становника по -{km²}- на 50. месту у Србији. Национална структура становништва је хомогена јер 94,1% чини српско становништво.

Насеља

Лозница Бања Ковиљача Башчелуци Брадић Брезјак Брњац Велико Село Воћњак Горња Бадања Горња Борина Горња Ковиљача Горња Сипуља Горње Недељице Горњи Добрић Грнчара Доња Бадања Доња Сипуља Доње Недељице Доњи Добрић Драгинац Зајача Јадарска Лешница Јаребице Јелав Јошева Југовићи Каменица Клупци Козјак Коренита Крајишници Лешница Липница Липнички Шор Лозничко Поље Милина Ново Село Пасковац Плоча Помијача Рибарице Руњани Симино Брдо Слатина Стража Ступница Текериш Трбосиље Трбушница Тршић Филиповићи Цикоте Чокешина Шурице

Администрација Градоначелница Лознице је Драгана Лукић из странке СНС.

Резултати локалних избора из 2016. По резултатима избора за локалне органе власти у Србији, одржаним 2016, 59 места у градској скупштини Лознице расподељено је на следећи начин :

Партија Места Српска напредна странка 34 Социјалистичка партија Србије 7 Група грађана др. Зоран Николић 6 Одборници који не припадају ни једној одборничкој групи 12

Привреда У раздобљу 1953—1957. овде је подигнута прва фабрика вискозе у бившој Југославији, „Вискоза“, у оквиру које је изграђено индустријско насеље. На територији општине Лозница регистровано је и привређује 719 приватних — малих и средњих предузећа, 37 друштвених (до 30.11.2005. год. приватизовано 13 предузећа), 32 задруге и 2460 приватне предузетничке радње.

У структури регистрованих малих и средњих предузећа доминирају трговачка предузећа, док се индустријском делатношћу бави 1/4 од укупно регистрованих 80% од укупне индустријске производње представља прерађивачка индустрија која бележи раст код производње канцеларијских и рачунарских машина, текстилних предива и тканина, производња коже и израда предмета од коже, прерада папира, рециклажа, израда металних производа, производња хемијских производа, израда намештаја и сл.

Пољопривредна производња одвија се на укупно око 35.000 -{ha}- од чега на оранице отпада 29.000 -{ha}-, воћњаке 2.300 -{ha}-, ливаде 900 -{ha}-, пашњаке 2.800 -{ha}-. У ратарској производњи најзначајнија је производња житарица на 18.000 -{ha}-, индустријског биља на 1.000 -{ha}-, поврћа на 3.200 -{ha}-, крмног биља на 6.000 -{ha}-.

Види још Лозница

Референце

Категорија:Мачвански управни округ Лозница Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији