19. јун

19. јун (19.6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у преступној години). До краја године има још 195 дана.

Догађаји

1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију. 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975 — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена. 1987 — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988 — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999 — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000 — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003 — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

Рођења 1566 — Џејмс I Стјуарт, енглески краљ. (прем. 1625) 1623 — Блез Паскал, француски математичар, физичар и филозоф. (прем. 1662) 1865 — Меј Вити, енглеска глумица. (прем. 1948) 1877 — Чарлс Коберн, амерички глумац. (прем. 1961) 1885 — Стеван Христић, српски композитор, диригент, педагог и музички писац. (прем. 1958) 1903 — Лу Гериг, амерички играч бејзбола. (прем. 1941) 1905 — Милдред Натвик, америчка глумица. (прем. 1994) 1906 — Ернст Борис Чејн, британски биохемичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1945). (прем. 1979) 1923 — Живка Матић, српска глумица. (прем. 1998) 1930 — Џина Роуландс, америчка глумица. (прем. 2024) 1940 — Роналд Гросарт Матичек, мађарски је психолог и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности. 1941 — Вацлав Клаус, чешки економиста и политичар. Бивши председник Чешке Републике од 2003. до 2013. године, који је био и премијер у периоду од 1992. до 1997. године. 1945 - Радован Караџић, први председник Републике Српске. Песник, психијатар и политичар. 1947 — Салман Рушди, индијско-британско-амерички књижевник и есејиста. 1950 — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2020) 1953 — Павел Чањи, српско-словачки графичар, сликар и педагог. 1954 — Кетлин Тарнер, америчка глумица и редитељка. 1955 — Ерол Кадић, српски глумац. (прем. 2025) 1962 — Пола Абдул, америчка музичарка, плесачица, кореографкиња, глумица и ТВ личност. 1967 — Бјерн Дели, норвешки скијаш. 1972 — Жан Дижарден, француски глумац. 1972 — Робин Тани, америчка глумица. 1973 — Надија, француска музичарка. 1975 — Хју Данси, енглески глумац. 1975 — Ентони Паркер, амерички кошаркаш. 1978 — Дирк Новицки, немачки кошаркаш. 1978 — Зои Салдана, америчка глумица. 1983 — Лука Аскани, италијански бициклиста. 1983 — Маклемор, амерички музичар. 1983 — Марк Селби, енглески играч снукера. 1983 — Ејдан Тарнер, ирски глумац. 1984 — Пол Дејно, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар. 1985 — Јаник Боколо, француски кошаркаш. 1985 — Наташа Крсмановић, српска одбојкашица. 1985 — Кармел Мур, енглеска порнографска глумица. 1990 — Хенри Континен, фински тенисер. 1990 — Душан Свилар, српски певач. 1990 — Брејди Хеслип, канадски кошаркаш. 1993 — Артурас Гудаитис, литвански кошаркаш. 1995 — Никола Милојевић, српски тенисер. 1999 — Џордан Пул, амерички кошаркаш.

Смрти 1897 — Чарлс Канингем Бојкот, енглески капетан 1937 — Џејмс Метју Бари, шкотски писац, аутор прича о Петру Пану (рођ. 1860) 1949 — Владимир Назор, хрватски писац (рођ. 1876) 1964 — Јован Бијелић, српски сликар (рођ. 1886) 1974 — Миодраг Аврамовић, југословенски и српски филмски глумац и редитељ. (рођ. 1901) 1993 — Вилијам Голдинг, енглески писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1983. године (рођ. 1911) 1994 — Павле Богатинчевић, српски глумац (рођ. 1905) 2007 — Клаусјирген Вусов, немачки глумац (познат по улози директора "Клинике Шварцвалд") (рођ. 1929) 2014 — Миша Блам, српски џез музичар, композитор и публициста јеврејског порекла (рођ. 1947) 2017 — Золтан Сароси, канадски шахиста мађарског порекла (рођ. 1906)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Висариона Преподобног Илариона Новог Преподобне мученице Архелају, Теклу и Сузану

Референце