мини|Споменик „Менора у пламену” Холокауст у окупираној Србији био је део шире организованог злочина нацистичке Немачке у току Другог светског рата који се заснивао на националсоцијализму који је прокламовао потпун и систематско физичко уништење Јевреја, антисемитску легислатуру, пропаганду, принудни рад и пљачкање јеврејске имовине.Manoschek, Walter (2000). 'The Extermination of Jews in Serbia.' In National Socialist Extermination Policies: Contemporary German Perspectives and Controversies, edited by Urlich Herbert.Oxford: Berghan Books.

На простору окупиране Србије холокауст је био огромних размера, јер је у њему живот изгубило близу 90% припадника јеврејске заједнице, која је деценијама и вековима насељавала простор Србије. У току холокауста у Србији је страдало и око 1.150 Јевреја „у транзиту“, који су се на њеном простору затекли током немачка окупације.Aleksić, D. (2015). The sale of conscated Jewish immovable property in Serbia during World War II for nancing war damages to Germans, LIMES plus: geopolitički časopis, Vol. XII (2015), No. 2, 21–38 Физичком уништењу Јевреја у Србији претходило је њихово потпуно обесправљивање, принудни рад, изолација у логорима и дехуманизација у средствима пропаганде. Највећи број Јевреја је интерниран и убијен у логорима Сајмиште, Топовске шупе, Бањица и Црвени крст, као и на стрелиштима Јајинци и Засавица и у душегупкама.. Beograd, Savez jevrejskih opština Jugoslavije.

Објективна истраживања српских и еминентних страних аутора, показала су да је искључиви кривац за холокауст Јевреја у Србији био немачки окупатор, који је и увео антисемитске мере, наложио и организовао хапшења Јевреја, основао логоре и радио на затирању трагова злочина. Одређена одговорност колаборационистичких органа у Србији није спорна, али је она била секундарна, и углавном се односила на мере евидентирања и предаје Јевреја немачким властима и учешће у антисемитској пропаганди.. Belgrade: Srpska školska knjiga.

Франц Беме, опуномоћени командујући генерал у окупираној Србији, је починио самоубиство пре почетка Талачког суђења у Нирнбершком војном суду за ратне злочине почињене у Србији. Харалд Турнер, Аугуст Мајснер и Јохан Фортнер су осуђени због улога у Холокаусту и масовним убиствима, те су погубљени у Београду 1947. године, док је Бруно Затлер осуђен на доживотну робију, а Емануел Шефер на шест и по година затвора. Милан Недић, председник марионетске Влада народног спаса, је извршио самоубиство чекајући суђење, док су многи чланови његове владе осуђени за колаборацију са нацистичким окупаторским режимом и ратне злочине.

До 2021. године, 139 становника Србије је добило почасну награду Праведни међу народима од државе Израел због учешћа у спашавању Јевреја Другог светског рата. Данас, 22. априла Србија обележава државни празник Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.. David P. Gushee. . Paragon House Publishers.

Историјски услови у Србији у време холокауста

Априлски рат који је водила Нацистичка Немачка 1941. године и постокупациони режим своје активности заснивао је на подели Југославије, и на принципу „кажњавања Срба”. На овим принципу заснивала се и окупациона политика у самој Србији, нарочито после избијања и великог ширења устанка у лето и јесен 1941. године.

Услови који су претходила територијалној подели Југославије десно|безоквира Оснивању квислиншке творевине на простору Србије, претходила је подела Југославије и Србије, која се заснивала на следећим новоствореним квислиншким творевинама на простору ратом захваћене Европе:

Квислиншке творевине на територији Југославије У циљу онемогућавања стварања јединствене Југославије у будућности, Трећи рајх је на њеној територији створио (поред територије које су биле припојене појединим окупаторима) и неколико квислиншких творевина: Независну Државу Хрватску, комесарску владу у Србији, Конзулату у Љубљанској покрајини, Привремени административни комитет у Црној Гори и Националистичку шиптарску управу на Космет у и делу Македоније.Culinović F., Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd (1970). стр. 34—85

Поделе унутар српског друштва Српско грађанство се у условима окупације, раслојило и поделило у односу на окупатора, условно речено, на три групе, које су имале и различите стратегије у понашању: а) на ишчекивање расплета б) на отпор окупатору (четници/равногорци – партизани) и в) на сарадњу с окупатором (колаборација)

Неопходно је истаћи да су главни мотиви таквих опредељења имали корене у предратној кризи друштва (политички спорови с Хрватима, расправе о преустројству државе, економске и социјалне супротности), као и у идејним и политичким струјањима пред почетак рата. Многи у Србији више нису желели обнову предратне државе, бар не онако како је она постојала пре рата, посебно не после тешког искуства са Хрватима; грађанство се ломило између обнове државности Србије без Југославије и стварања јаке Србије у оквиру Југославије, односно „Нове Југославије“. С друге стране, демократска идеја није нудила одговоре на кризу друштва, због чега је пре свега грађанска омладина остављена да бира између решења које је нудила фашистичка или комунистичка идеологија. Поменуте стратегије у понашању обликовале су се најпре у односу на став према окупатору као општем оквиру за понашање, а онда према странама у грађанском рату. Наиме, грађански припадници су у току рата мењали одлуке и понашање. Стога је већина грађана, иако је заправо била антифашистички настројена, морала да буде пажљива у јавном или полујавном исказивању свог мишљења. Никада се није знало ко слуша, какве су му „сада“ намере, ставови и интереси. То, међутим, није спасило многе грађанске припаднике трауматичног искуства хапшења, ислеђивања, робије, па и смрти.Veličković - Nikolić, Olga (1964). 'Prkos jedino oružje.' In Grad borbe i slobode: Beograd 1941-1944. Beograd: Kultura

Ратна стварност Србије, после 1941. године и слома устанка, можда јесте била „мирна окупација“, с гледишта одсуства већих војних окршаја, али је далеко била од мирне земље. Њена стварност је обиловала поред борбе да се преживи, обезбеди храна и друго и разним врстама криминалних понашања, у којима су угрожавани животи и имовина припадника српског грађанства, али и припадника осталих слојева српског друштва, међу којима је посебно доминирала угроженост Јевреја.М. Ristović, Nemački novi poredak i Jugoistočna Evropa 1940/41-1944/4: planovi o budućnosti i praksa, Beograd 1991, Колаборација у Србији — неминовност или...? Колаборација малобројних припадника српског грађанства уследила је због:N. Popović, Koreni kolaboracionizma, Beograd 1991. Брзе и импресивне победе Немачке над југословенском војском у кратком априлском рату 1941. То се с једне стране, чинило да је и на балканском бојишту потврђена чињеница да је Немачка господар Европе, а с друге да су изгледи у њен скорији пораз слаби. Брзог слома и расула југословенске војске, који је деловао на појединце обесхрабрујуће. Бекства владе и краља, а с њима и дела највиших политичких представника српског грађанства Подела Србије и страдање српског народа, кроз бројна хапшења и одмазде. На то се надовезало и уверење да су Југославија и Србија водиле погрешну политику и штетну по, пре свега, српске националне интересе, и због тога је за будуће колаборациониста, 27. март био дан у коме је Србија извршила „национално самоубиство“, и да зато решење српског питања треба тражити уз Немачку. То су били општи оквир који су највероватније утицали на обликовање стратегије колаборације, односно сарадње с окупатором.Petrović, Dragoljub, Vojna organizacija četnika Koste Pećanca u okupiranoj Srbiji 1941—1942. godine, Vojnoistorijski glasnik Beograd, broj 3/1969, str. 205—218; 13. — S

Квислиншке творевине на територији Србије Тако је пре масовног оснивања нацистичких логора на простору некадашње Краљевине Југославије извршена је подела територије тако да је: Србија у границама које је имала 1912. године (пре Кумановске битке), остала под немачком окупационом управом или управом немачког заповедника за Србију. Изузев Гњиланског среза, пиротског, врањског и зајечарског округа који су припојени Бугарској; Банат је остао под немачком окупационом војном управом, која је била јединствена за Србију и Банат. Представник немачке окупационе власти у Банату била је крајскомандантура, која је имала седиште у Петровграду (Зрењанин); Бачка, је од 16. децембра 1941. под мађарском окупацијом, када је присаједињена Мађарској; Срем је ушао у састав новостворене квислиншке државе, тзв. Независне Државе Хрватске (НДХ). У НДХ је постављен немачки опуномоћени генерал као војни саветник и веза између немачких оружаних снага и оружаних снага Независне Државе Хрватске;M. Peršen, Ustaški logori, Zagreb 1966. Косово и Метохије (сем Трепери, звечанског, лапског и вучитрнског среза, који су били под немачком окупационом војном управом) окупирана је од Италијана и присаједињена Великој Албанији. Део гњиланског среза, Качаник и Витина окупирали су Бугари. Тако су на територији Косова и Метохије постојале три зоне: немачка, италијанска и бугарска.Vojna enciklopedija, tom 6, Beograd (1964). стр. 470—471 Организација квислишке власти мини|Територијална ситуација у Србији првог дана након формирања Владе народног спаса (29.08.1941) Према немачким законима, на челу окупиране Србије налазио се Војни заповедник у Србији, чији се штаб састојао из војног и управног (административног) дела. Немачка управа била је сложена и обухватала је низ војних, административних, обавештајних, привредних и пропагандних установа, које су у целини контролисале све аспекте живота у Србији у периоду од 1941, до 1944. године.

Домаћа цивилна управа формирана је по окупацији: Немци су прво на чело Београда поставили Драгомира Драгог Јовановића, а у мају је основан и Савет комесара на челу са Миланом Аћимовићем, као прва колаборационистичка управа за целу Србију. Крајем августа, услед све мањег угледа и немогућности да се носи са распламсалим устанком у земљи, Савет комесара је замењен Владом народног спаса на челу са Миланом Недићем.

Надлежности Колаборационистичке управе у Србији Колаборационистичка управа је у својој суштини била само нижи извршни орган окупационе управе, лишена могућности вођења сопствене политике и иницијативе. Немачка управа имала је тоталитарни карактер а посебно је стриктно надзирала три сфере живота у Србији: питање безбедности сопствене оружане силе, експлоатацију српске привреде спровођење расних закона. У овим областима домаће власти нису имале никакво право одлучивања или иницијативе и били су обавезни да слепо следе наредбе немачких власти, објављиване у Листу уредаба Војног заповедника у Србији.

Антисемитизам на простору Србије мини|Нацистички антисемитски плакат мини|Плакат за антисемитску изложбу у Београду мини|Српски постер са антимасонске изложбе 1941—1942. у служби власти Милана Недића, која показује Јевреје и масоне како контролишу Совјетски Савез и Уједињено Краљевство са марионетама Стаљином и Черчилом