Легат Јована Суботића је репрезентативна збирка материјалних и културних добара које је као дародавац, Завичајном музеју Земуна, као саставном делу Музеја града Београда, легиро његов унук, Иван В. Суботић.Музеја града Београда, Легат Јована Суботића Јован Суботић је припадао генерацији адвоката, српски песника, политичара и дипломата и један од највећих полиграфа међу писцима, који су живели и стварали средином 19 века. Живот и каријера носиоца легат Јована Суботића
После завршене гимназије у Сремским Карловцима и Сегедину, студиеао је у Пешти, где је докторирао на филозофији 1836. године, а 1840. године, апотом на праву. Баввио се адвокатуром, од 1842. године до 1847. године је уређивао "Летопис Матице српске", који је тада још излазио у Пешти.
Револуционарне 1848. године био је иницијатор и сазивач скупштине Срба у Пешти која је имала задатак да с обзиром на опште политичке прилике у Аустрији, формулише српске захтеве. Исте године, учествовао је и на мајској скупштини у Сремским Карловцима, на којој је установљена Карловачка патријаршија и митрополит Јосиф Рајачић.
За време боравка у Загребу, као драмски писац био је постављен за управитеља Земаљског казалишта, где је успешно сарађивао са позоришним реформатором, писцем и глумцем Јосипом Фројденрајхом. О тој сарадњи оставио је драгоцена сведочанства у својој "Автобиографија", коју је издала Матица српска у Новом Саду. Књижевно стваралаштво започео је лирским песништво романтичне инспирације, а више успеха је показао у драмама са национално-историјском тематиком какве су „Херцег-Владислав“, „Немања“, „Милош Обилић“ и „Звонимир“. Оне су му донеле популарност какву је код Срба имао још једино Стерија Поповић.
У Нови Сад је прешао 1868. године, где се бавио адвокатуром. Ту је био биран за председника Матице српске и прочелника „Друштва за Српско народно позориште“. Својим деловањем је успешно повезивао српске и хрватске културне и политичке центре као што су Нови Сад, Загреб, Осијек и Београд, где је, такође, боравио неко време.
Писао је лирске песме, класицистичке оде и елегије, херојске песме, романтичне епове, сентименталне приповетке, критике, радове из теорије и историје књижевности, чланке разне садржине, огледао се у роману, написао опсежну аутобиографију, састављао, уз то, чланке антологије, школске уџбенике, два пута био уредник Српског летописа. Од 1861. године до краја живота учествује у политичком животу Угарске, нарочито Хрватске и Војводине. Шездесетих година, у доба цветања романтичне драме, он је један од њених најплоднијих представника. Песме су му под јаким утицајем народне поезије. Године 1838. штампао је спев „Потопљена Пешта“.Југословенски књижевни лексикон (Нови Сад, 1984); Зоран Глушчевић (приредио), Епоха романтизма (Београд, 1972).
Историјат легата Заоставштина породице Суботић, која је поклоњена Музеју 1975. године, састоји се од 56 предмета који су углавном везани за ове три личности: др Јована Суботића — родоначелника породице др Војислав Суботића — по професији хирурга, професора медицине и једног од оснивача Медицинског факултета у Београду, и добровољца у Првом светском рату као и његов син Иван. Дејана Суботића — најстаријег Јовановог сина, који се школовао се на руским војним академијама и достигао чин генерал—лефтенанда.
После смрти др Анке Суботић, рођене Гођевац, њена ћерка Ружица и зет инг. Игор Переплотсиков, предали су 1986. године Музеју два албума са 300 породичних фотографија, генеалогијама породица др Ивана Суботића и др Анке Суботић, разна документа везана за обе породице, минијатуре ордења др Ивана В. Суботића, дипломе, пасоше и друге легитимације др Ивана Суботића, еполете др Војислава Суботића из Првог светског рата и друго. О Легату Легат чине: повеље урезане у сребру посвећене Дејану Суботићу, одликовања др Војислава, породични албуми, породичне фотографије (око 300), сребрни ибрик, породичне фотографије, минијатуре ордења др Ивана В. Суботића, дипломе, пасоши и друге легитимације др Ивана Суботића, еполете др Војислава Суботића из Првог светског рата и друго. Стална поставка Стална поставке, соба родоначалника породице Суботић, првобитно је била постављена у Завичајном музеју Земуна, смештеом у некадашњој кући врло имућну и утицајну породицу Спирта, подигнуте средином 19. века, као саставном делу Музеја града Београда. Тренутно је Музеј затворен због реконструкције.
Види још Легати у култури Београда Јован Суботић Војислав Суботић Иван Суботић
Референце
Спољашње везе Легат Јована Суботића — на сајту Музеја града Београда.
Категорија:Легати у Београду