Видео-игра

мини|Једна од првих играчких конзола која је користила картриџе. Atari-600xl

Видео-игра (видео-игрица или само игрица) је игра која се игра уз помоћ аналогних или дигиталних рачунара или играчких конзола прикључених на рачунар или телевизор. У новије време је један од најпопуларнијих облика забаве на свету. Видео-игре се из дана у дан развијају, и побољшавају им се техничке карактеристике. Постају све важнији економски фактори многих земаља. Основни захтеви видео-игара су излазни и улазни графички уређаји. Новије игре захтевају графички процесор и мрежну опрему. Што време даље одмиче и видео игре постају напредније, тако им се повећавају хардверски захтеви тако да су потребна све снажнији рачунари да би се могле покренути.

Постоји много жанрова видео игара, а само неки од њих су RPG (играње улога), акцијске игре, пуцачине (из првог и трећег лица) и платформске игре. Данас оне најчешће долазе на CD-овима или DVD-овима, а некада су долазиле на ROM кертриџима. Неке се видео игре могу и скинути са Интернета. Уређај који се користи за играње игре кући се зове конзола. Постоји и постојало је много врста конзола и кућних рачунара намењених за играње; неке од првих су Атари (Atari 600), Сега (Sega) и Нинтендов систем за забаву (Nintendo Entertainment Sistem) током 80-их година. Новије конзоле су Xbox 360 (Xbox 360), Плејстејшн 3 (PlayStation 3) и Нинтендо Вии (Nintendo Wii). Најпродаванија конзола свих времена је Плејстејшн 2 (PlayStation 2) коју је произвео Сони (Sony). Осим конзола, људи користе и персонални рачунар како би играли игре које се на персоналном рачунару зову компјутерске игре. За старије конзоле се обично не праве новије игре, иако се игре за конзоле понекад емулирају за персоналне компјутере.

Дигиталне игре су игре које су засноване на напредној компјутерској и интернет технологији и на виртуелној платформи. Оне корисницима омогућују и интеракцију са другим играчима као и са групама других играча. „Дигитална игра се дефинише као систем у ком играчи учествују у вештачком сукобу, дефинисаним правилима, што резултира у измеривом исходу.“ Дакле, дигиталне игре су првобитно креиране за забаву. Временом је постало јасно колики потенцијал оне имају за укључивање у процес образовања.

Историјат

Историја видео-игара сеже до 1948. године када је Томас Т. Голдсмит добио идеју видео-игре и патентирао је. Прва видео-игра која је била представљена јавности била је Тенис за двоје Вилијама Хигинботхама 1958. године. Прва рачунарска игра била је Свемирски рат (Spacewar) из 1961. године коју су осмислили два студента Масачусетског Института за технологију према научно-фантастичној причи Скајларк (Skylark). Прва генерација видео-игара састојала се од текстуалних игара. То су биле игре у којима је играч ручно уносио команде и тако одређивао куда се жели кретати. Друга генерација видео-игара представљала је мешавину текстуалних игара и игара са статичном графиком. Водећи жанр у 70-им и 80-им годинама 20. века биле су текстуалне авантуре. Прва текстуална авантура била је Авантура (Adventure) (Краутер и Вудс 1976), направљена 15 година након Свемирског рата.

мини|Прва игра икада направљена, Spacewar! Осцилоскоп је коришћен као екран

Како се хардвер развијао, тако су и игре постајале комплексније. Рачунари 80-их година били су већ довољно снажни да покрену игре с графиком, па је дошло раздобље графичких авантура. Доласком миша текстуални интерфејс је замењен графичким. Тако су у осамдесетим годинама стратешке игре преузеле титулу најпопуларнијих. С развитком технологије рачунари су постали довољно јаки да приказују покретне објекте, па је то довело до појављивања нових жанрова као што су симулације летења и вожње аутомобила. Такође је дошло до унапређења постојећих жанрова. У раним деведесетим годинама развојна кућа Апач Софтвер (Apache Software) је креирала демо верзије игара што је играчима омогућило да први део игре пробају бесплатно, али су за остатак игре морали платити. Демо верзије постоје и данас, уз пробне верзије које омогућују играчима да испробају игру на одређено време, обично око 60 минута.

FPS (енг. First-Person Shooter), пуцачина у првом лицу, жанр је креиран представљањем игре Вулфенштајн (Wolfenstein 3D) ид Софтвер (id Software, 1992. године). Вулфенштајн представља једну од најпродаванијих игара свих времена. Док су процесори водећих Сега (Sega) и Нинтендо (Nintendo) играчких конзола радили на фреквенцији између 3 и 7 MHz, 486 процесор је радио на много већих 66 MHz што му је омогућавало да изврши пуно већи број прорачуна у секунди. 1993. године је изашао FPS Дум (Doom) који је био преломна тачка у графици и дизајну.

Развијање

мини|Израда видео игре у графичком окружењу

Појавом првих персоналних рачунара, јављају се и прве дигиталне игре. Претеча видео-игара била је игра „Понг“ (мини стони тенис), коју је креирала компанија Атари. 1972. године. Средином осамдесетих година, видео игре почињу да се користе за професионалну обуку војске. У то време компаније Нинтендо и Сега на тржиште избацују конзолне игре. Конзолне игре су стекле веома велику популарност код млађе популације. Период осамдесетих година обележава виртуелна стварност (Virtual Reality). „Данас се виртуелна стварност користи у виду дигиталне, интерактивне креативне форме забаве, али и у медицини, науци, дизајну производа, индустријским технологијама и образовању.“ Појавом Интернета и мултимедијалних рачунара, настаје ново раздобље дигиталних игара.

За развој видео-игре често је потребно неколико десетина па и стотина људи који раде на њој. Развојни тим видео-игара, како се називају запосленици у индустрији видео-игара, примарно укључују програмере и графичке дизајнере. Током година у развојни тим су се почели укључивати и дизајнери звука, музичари и остали, који сви раде на томе да игра буде што боља, квалитетнија и занимљивија играчу. У пројекту посебно помаже продуцент игара.

Некада је на игри често радила само једна особа, али с повећаном комплексношћу платформи и њиховог садржаја све више су били потребни већи тимови људи за генерисање графике и звука, програмирање и сл. Ипак, још увек није у потпуности нестала пракса да једна особа ради игру.

Модификације

Многе игре за персонални рачунар су дизајниране тако да их технички оријентисани играчи могу по потреби модификовати. То су модификације или краће модови који могу додати ноту интересантности игри. Развојни тимови попут ид Софтвер (id Software), Валв (Valve), КрајТек (CryTek), Бетезда (Bethesda), Епик Гејмс (Epic Games) и Блицард Ентертејнмента (Blizzard Entertainment) издају своје игре с неком врстом развојних алата који су се користили за израду игре заједно с документацијом за израду модова. Интернет је јефтини медиј за промоцију и дистрибуцију модова, који могу бити фактор за комерцијални успех појединих игара.

Варање

Варање у видео-играма може обухватати шифре или кодове и скривена места који је произвођач имплементирао у игру, модификације од трећих страна, или искориштавање багова у игри од стране играча. Варање чини игру једноставнијом или занимљивијом, нпр. тако што даје неограничену количину ресурса (нпр. злата, оружја, муниције, здравља), омогућавајући играчу да хода кроз зидове и сл. Неки начини варања могу омогућити играчу коришћење иначе недоступних могућности или пружити необичне или забавне ефекте, нпр. промењене боје у игри и остали видови промењене графике.

Багови

Иако међу развојним тимовима често постоје тестери који увек изнова играју игре и покушавају открити багове у њима, понекад им понеки и промакне. То се може догодити ако се баг појављује само у необичним тренуцима у игри, био је премален да би се исправио, или се програмерима журило да издају игру. Багови могу рангирати од мањих графичких нелогичности и грешака до оних озбиљних који могу избрисати коришћене податке у вези игре или узроковати да она не ради добро или чак уопште. У неким случајевима издавачи издају закрпе које исправљају багове. Понекад баг може бити и добар за играча, и у том случају се назива експлоит.

Дигиталне образовне игре Дигиталне игре у образовном процесу карактерише интеграција образовног садржаја са особинама игре. Образовне дигиталне игре у себи садрже неке од добро познатих педагошких концепата. У образовним дигиталним играма можемо препознати обележја конструктивистичких, бихевиористичких и когнитивистичких приступа. Савремене образовне игре све више стављају акценат на конструктивистички приступ, док су у ранијем периоду друга два била заступљенија. Савремене дигиталне образовне игре корисницима пружају могућност за интеракцију, као и за прилагођавање потребама појединаца. „У последње време, појавио се нови покрет, који се описује као Озбиљне игре (енг. Serious Games). Циљ овог покрета је употреба нове технологије игара за образовне потребе или потребе обуке и истраживања образовног, терапеутског и социјалног утицаја дигиталних игара, које су рађене са унапред предвиђеним резултатима учења или без њих.“ Овај покрет је изузетно значајан за ученике нове генерације, који се називају дигитални урођеници. Наставници такође, све више увиђају неопходност укључивања дигиталних образовних игара у наставни процес, за ученике који данас махом спадају у групу дигиталних урођеника. Дигиталне образовне игре се могу користити у различитим формама, укључујући ЦД-РОМ, DVD и онлајн.

Жанрови Дигиталне игре се могу поделити у више група посматрајући неке од следећих критеријума: софтверска архитектура, платформа, модалитет и произвођач. Софтверска архитектураПлатформаМодалитетПроизвођач1. апликационе игре, клијент-сервер игре, веб игре.1. персонални рачунар, конзолна игра за коју је неопходан ТВ, портабл игре, игре путем мобилних телефона...1. за једног играча, за више играча, мрежна игра, масивно вишеиграчка игра...Electronic Arts, Lucas Arts, Nintendo, Talevords итд. У литератури се дају различите таксономије дигиталних игара. Ми прилажемо класификацију на девет категорија дигиталних игара, као и њихово објашњење које даје М. Ристић : Авантуристичке игре/игре потраге; Игре симулације; Игре за размишљање; Акционе игре; Стратегија у реалном времену; Игре играња улога; Масивно вишеиграчка игра играња улога; Игре виртуелне реалности и Мешовите игре.

Акционе игре

мини|Лого акционе игре Super Mario Bros

Ова врста игара је можда најједноставнија и једна од најстаријих. Акционе игре већ дужи низ година спадају међу најпродаваније дигиталне игре. Основна карактеристика ових игара је да оне пре свега подстичу рефлексе играча. Из ове категорије произашле су многе друге поткатегорије. Овој групи игара припадају: 1) игре умешности или прецизности као што су голф, тенис или билијар које подстичу прецизност играча који управља командама као што су тастатура, миш или џојстик; 2) платформске игре у којој играч уводи на сцену лик који прелази са платформе на платформу како би избегао опасности или повећао добитак. Већина игара је рађена у 2D окружењу, а развојем њих произашле су 3D тј. FPS, 3D платформе, авантуре итд. Једна од најпознатијих игара ово типа је Супер Марио и 3) игре пуцања које су најпознатије и истовремено најоспораваније у којима је циљ играча да уништи непријатеља који се појављује на екрану (лик, летелица, подморница). Акционе игре се користите за побољшање чула и спретности играча као и вештина прецизности и моторичких вештина. У данашње време већина акционих игара је рађена у Макромедиа флеш (Macromedia flash) окружењу. Мале су величине и нема потребе за инсталацијом.

Авантуре

Авантуристичке игре/игре потраге почивају на сценарију који одговара роману или филму. Играч у одређеном времену треба да реши велики број енигми, да пронађе одређене предмете, употреби их на одговарајућем месту итд. Ове игре захтевају концентрацију, развијају способност доношења одлука, решавања проблема и помажу развој осећаја за простор. Потребно је да задаци у игри буду у усклађени са наставним планом и програмом.