Партнери у злочину () је збирка кратких прича британске списатељице Агате Кристи коју је први пут објавила издавачка кућа "Dodd, Mead and Company" у САД 1929. године, а у Великој Британији издавачка кућа "William Collins, Sons" 16. септембра исте године.The Observer, 15 September 1929 (p. 8) Америчко издање се продавало по цени од 2 долара, а издање у Великој Британији за седам шилинга и шест пенија. Све приче у збирци су раније објављиване у часописима и приказују њене детективе Томија и Пруденс "Мрвицу" Беренсфорд (у већини српских издања надимак госпође Беренсгорд преведен је као Мрвица или Тјупенс - ) Берсфорд који су се први пут појавили у роману Тајни непријатељи (1922).
Ова збирка детективских кратких прича има тему која повезује приче, такође, „скупину кратких детективских прича у оквиру детективског романа“.
Збирка је добро примљена при објављивању са „највеселијом збирком“, са љубазним пародијама, за једног рецензента који је био мање задивљен рекавши да су приче „довољно забавне“. Један је приметио да „тако што има два детектива који су обично наизменично успешни, она [Кристи] увек има фолију, мање тупу него 'драги мој Вотсон'. „Њена литерарна вештина је једнака задатку" пародија на пародије на стил познатих писаца детектива. Неки од аутора пародираних 1920-их су давно заборављени, али је у једној рецензији из 1990. коментарисано да „пародије нису довољно оштре да би ово било веома важно“ да би спречиле уживање у приче. Такође је наведено да радња једне приче, „Кућа у којој вреба смрт“, „предвиђа“ детективски роман који је 1930. објавила Дороти Сајерс.
Увод у радњу Стари пријатељ Бересфордових, господин Картер из владине обавештајне агенције, стиже са предлогом за пустоловни двојац. Они ће преузети 'Међународну детективску агенцију', недавно очишћено шпијунско упориште, и представљати се као власници како би пресрели све непријатељске поруке које долазе. У међувремену, Томи и Мрвица могу да преузму случајеве као ова детективска агенција што је прилика која одушевљава млади пар. Они запошљавају Алберта, младића такође уведеног у роману Тајни непријатељ као свог помоћника у агенцији.
Њих двоје се баве низом случајева – опонашајући сваки стил познатог измишљеног детектива тог периода међу којима су Шерлок Холмс и Кристин Херкул Поаро. На крају књиге, Мрвица открива да је трудна и да ће играти смањену улогу у шпијунском послу.
Приче и њихове детективске пародије Вила у стану/Чајник − Увод у поставку Томија и Мрвице у Међународној детективској агенцији. Подсећа на Детектива Малколма Сејџа (1921) Херберта Џорџа Џенкинса. Случај ружичастог бисера – Овај први случај је у духу детектива др. Торндајка од Р. Остина Фримена. Пустоловине злокобног незнанца – прича о шпијунажи која следи стопама Валентина Вилијамса и браће детектива Френсиса и Дезмонда Оквуда. Мрвица је у причи назвала једну од Вилијамсових књига – Човек са клабфутом (1918). Блеифрати краља/Господин одевен у новине – Ова прича из два дела је лаж о данас скоро заборављеној Изабел Острандер са поређењем са причом Траг у ваздуху (1917) и детективима Томијем Мекартијем (бивши полицајац) и Денисом Риорданом (ватрогасац). Случај нестале даме – Ова прича се односи на причу о Шерлоку Холмсу сер Артура Конана Дојла Нестанак леди Френсис Карфакс (1911). Вештина слепог човека – Поклапа се са причама Кинтона Х. Стага о слепом детективу Торнлију Колтону. Човек у магли – У стилу прича Г.К. Честерона Оца Брауна. Шушкавац – лаж о стилу заплета Едгара Валаса. Загонетка у Санингдејлу – Прича је у стилу Старца у углу (1909) баронице Орци (1909) са Мрвица у улози новинарке Поли Бартон и Томија који везује чворове на канапу у маниру Орчијевог лика Била Овена. Кућа у којој вреба смрт – Рекреира стил А. Е. В. Масона и његовог француског детектива инспектора Хана. Необориво покриће – по узору на Фримана Вилса Крофтса познатог по својим детективским причама усредсређеним на покрића и детектива Скотланд Јарда инспектора Џозефа Френча. Свештеникова ћерка/Црвена кућа – прича из два дела, ово је пародија на детектива Роџера Шерингема Ентонија Берклија са елементима радње који подсећају на Фарму љубичица Х. К. Бејлија (иако је последња објављена тек 1928). Посланикове чизме – У стилу Х. К. Бејлија са др. Реџиналдом Фортуном и надзорником Белом као пародираним детективима. Човек који је био број 16 – Ова прича пародира Кристин роман Велику четворку у којој се појављује Херкул Поаро.
Радња
Вилењак у стану Пруденс („Мрвица“) Бересфорд, која је шест година срећно удата за Томија, досадио је живот. Она лакомислено расправља о томе које би узбудљиве ствари желела да јој се догоде. Њихов разговор прекида долазак господина Картера (погледајте роман Тајни непријатељ) који тражи да преузму Међународну детективску агенцију. Управник агенције Теодор Блант је у затвору. Картеров посебан захтев је да пазе на писма на плавој хартији послатој господину Бланту од наводног трговца шунком који жели да уђе у траг својој жени избеглици. Свако такво писмо имаће руски печат са исписаним бројем „16“. Он тражи да му се таква писма одмах пошаљу.
Чајник Томијево лажно име је господин Блант док је Мрвица његова поверљива тајница госпођица Робинсон. Портир из њиховог стана Алберт је њихов чиновник.
После недељу дана одбијања бракоразводних случајева, што Мрвица сматра неукусним, посећује их Лоренс Сент Винсент. Он је сестрић и наследник грофа од Черитона. Заљубио се у младу Џенет која ради у продавници шешира у Бруксовој улици. Она је нестала из радње и није виђена у свом стану. Свети Винсент жели да је пронађу. Бересфордови преузимају случај који Мрвица решава са лакоћом. Џенет је њена пријатељица из ратних болничарских дана која је радила у радњи у којој Мрвица купује. Она је замолила Џенет да помене "Блантове" и онда је нестала. СентВинсент би их замолио да преузму случај за шта добијају повољан публицитет, а када су нашли Џенет, срећа је натерала Сент Винсента на запроси Џенет.
Случај ружичастог бисера Томи слаже гомилу познатих детективских прича и мисли да би било добро да се њихове технике заснивају на стиловима њихових измишљених сарадника. Купио је добар фото-апарат за сликање отисака стопала и „све такве ствари“. Следећа странка је једна млада жена, госпођица Кингстон-Брус. Она живи у Вимблдону са родитељима, а синоћ је један њихов гост изгубио вредан ружичасти бисер. Блантове им је препоручио Лоренс Сент Винсент, који је био један од гостију.
Бересфордови путују у Вимблдон и упознају пуковника Кингстон-Бруса. Поносно им говори да леди Лора Бартон, ћерка покојног грофа од Керовеја, борави код њих заједно са америчким паром, господином и госпођом Бетс који су желели да упознају дотичну даму. Током бриџа после вечере, копча огрлице са бисерним привеском госпође Бетс је пукла. Она ју је одложила на мали сто и заборавила да је однесе горе. Следећег јутра, огрлица је још увек била ту, али сам бисер је нестао. Осим Кингстон-Брусових, Бетсових, леди Лоре и Сент Винсента, једини други гост био је господин Рени, који се удварао госпођици Кингстон-Брус. Њен отац га не воли јер је социјалиста. Нико није смео да напусти кућу откако је откривено да је бисер нестао, осим ћерке када је отишла по Блантове. Они претресају кућу у оквиру истраге.
Томи користи свој нови фото-апарат док Мрвица тактично испитује слуге. Начули су део разговора између госпође Кингстон-Брус и њене ћерке о томе да им неко крије кашичицу у муфу. Касније, Мрвица сазнаје од француске собарице леди Лоре Елисе, да је њена послодавка нека врста клептоманке и да су пет пута у прошлости ствари нестајале када је боравила у кућама пријатеља. Они претражују спаваћу собу и купатило леди Лоре и заглављују се на тренутак у последњој просторији јер Елис није могла да отвори врата. Томи слика у спаваћој соби уз Елисину помоћ, а затим тихо говори Мрвица да има замисао и да мора да изађе да је оствари. У међувремену, она не сме да пусти леди Лору из куће.
Томи се враћа са инспектором Мериотом из Скотланд Јарда. Враћају се право у купатило и пресецају сапун на пола. Унутра је бисер. Разлог због којег Елис није могла да отвори врата је тај што је имала сапун на рукама пошто је тамо сакрила бисер. На Томијевим сликама била је једна од собарица и она је држала једну од лупа остављајући отиске прстију. Скотланд Јард ју је препознао из своје евиденције као одбеглу злочинку и ухапсио је. Бити служавка даме осумњичене за клептоманију било је најбоље покриће које је могла да има.
Авантура са злокобним странцем Мрвица добија пакет са угравираном сребрном табакером који је купила за генерала Френсиса Хавиленда којег је возила у Првом светском рату. То је њен свадбени поклон њему. Томијеве омаловажавајуће опаске о генералу прекинуте су доласком поште и првог од очекиваних плавих руских писама. Њихово читање писма прекида долазак крупног човека са кривим стопалом који каже да је др. Чарлс Бауер из Хампстеда. Два пута у протеклој недељи био је позиван на хитни случај, али сваки пут је позив био превара. Када се вратио кући, пронашао је знакове да је његова радна соба пажљиво претресена док није био ту, вероватно због радова који се односе на његово проучавање алкалоида, али хартије држи на безбедном у тајној фиоци у свом столу. Сада је добио још један позив, овог пута због болесника у Борнмуту, али је приликом провере овог позива открио да је то још један мамац. Бауер стога очекује да ће вечерас бити извршена још један пререс његове радне собе и жели да Блант буде тамо када буде обављен трећи покушај.
Бауер одлази, а његово стопало подсећа Мрвица на браћу Оквуд. Томи одлучује да буде Дезмонд док је она Френсис. Њихов следећи посетилац је детектив инспектор Димчрч из Скотланд Јарда, Мериотов сарадник који разуме потребу да пази на плава писма и прати Бауера. Права сврха лекара је да одведе Берефордове из агенције те ноћи како би се могла претрести и извући најновије писмо. Томи и Димчрч праве још један план да се врате у агенцију те ноћи и ухвате агенте на делу. Они то раде, али то је замка, а Томи је везан. Димчрч је страни агент у пратњи неколико својих људи. Бауер је човек из његове банде. Он Томију прети мучењем да открије где се налази плаво писмо. Томи им говори да је код Мрвица и пише писмо позивајући је у агенцију, али потписује се као „Френсис” и показује им генералов свадбени поклон као доказ да је ово његово право име а не „Теодор Блант”. Мрвица стиже и упозорена лажним именом у белешци, довела је инспектора Мериота са собом и неколико наоружаних полицајаца. „Димчрч“ и његови саучесници су похапшени.
Импасирање краља Док је читала новине Дневни вођа, Мрвица је одлучила да жели да плеше. Невољни Томи покушава да јој скрене пажњу указујући јој на занимљиву чињеницу да тачке у пошти новина означавају различите дане када је новина настајала док његова супруга у личној рубрици примећује оглас који гласи: „Треба да бацим три херца. 12 трикова. Кец пик. Неопходно да се блефира краљу." Она закључује да се ово односи на Бал три уметности следеће вечери, "12 трикова" значи дванаест сати у поноћ, а "Кец пик" се односи на помало декадентно место у ноћним клубовима где се једе у Челсију где је савремено ићи после догађаја као што је Бал три уметности. Како ју је занимало „Блефирање краљу“ и осећајући да треба да усаврше своје детективске вештине, она одлучује да са Томијем изађе на бал у костиму да истраже. Они ће глумити детективе Томија Мекартија и Дениса Риордана.
У "Кецу пик", Бересфордови седе у сепареу и вире кроз врата гледајући у разне друге костимиране и маскиране посетиоце. У суседни сепаре убрзо долазе жена обучена као Краљица срца из Алсисе и мушкарац обучен у новине. Након неког времена чули су плач жене, затим смехом мушкарца и на крају су га видели како одлази. Након неколико минута, сумњичава Мрвица тера Томија да погледају у кабину и проналазе жену убодену у срце. Она је прошапутала "Бинго је то урадио" пре него што је умрла.
Господин у белим новинама