Тодор Алексин Кадић (1830 — 13. октобар 1860) био је српски атентатор. Родом је од Кадића из Боана, из Бјелопавлића. У освети је убио је књаза Данила 1860. године у Котору.
Атентат на књаза Данила На Тројчин дан 1854. године под Острогом књаз Данило и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака и жена. Међу њима је била и сестра Тодора Кадића, коју је лично отео књаз Данило, а она је већ била удата за попа Пунишу Павићевића. Када су дознали шта се десило, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио.
-пише Томо Ораовац-Дука Лондровић, фељтон о Новици Церовић.
Када се оженио Даринком Квекић, Даницу је преудао за шурака војводе Мирка, млађег брата Миркове жене Стане.
- Будо Симоновић- Петар Шобајић
Дана 12. августа 1860. године у Котору, Тодор Кадић је у освети убио Књаза Данила.
- Забиљешка которског суда на суђењу Тодору Кадићу.
Одмазда над Кадићима мини|Факсимил „сентенције” Сената црногорског - наредба да се истраже сви Кадићи и они који су им род или их помажу. Након Которског атентата, наређена је истрага Кадића и оних који су им род или их помажу.Будо Симоновић-Истрага КадићаМатија Бећковић-Кадићи и ПетровићиКњаз Данило и Кадићи-народни гуслари Бранко Перовић И Славко Јекнић
Према најмањим бројкама, исте ноћи када је убијен књаз у Боану је побијено двадесет и троје Кадића. Код других аутора, тај број достиже деведесет троје страдалих само у првом дану у Боану Кадића. Срећа у несрећи била је да су већина Кадића у време првог налета били у катунима, где су издизали са стоком, јер је било летње време. Због страха од одмазде су се расељавали, тј. нису се враћали на Боан, осим у изузетним приликама, кришом и на кратко.
Део се преселио у суседне Васојевиће и Дробњаке који су такође били део тадашње Црне Горе. Пошто су и на овим територијама били у домашају Петровића, да би се спасили од прогона мењали су презимена. У Беранама у Кљајић, Раднић, Шћекић; у Шавнику (село Боан) у Пешић. Иако су променили презимена, сачували су славу Свету Петку.
Део је прешао на територије које су биле под турском влашћу: Спуж, Никшић, Бијело Поље, Лешак, Средачку Жупу, Врака, Тетово, Босна. У овим местима су задржали и презиме Кадић, јер нису били у домашају Петровића (у Враки касније и као Кадије).
У Бијелом Пољу и Босни су прешли на Ислам.
Има их и који су променили презиме у Кандић, Кадовић, Минић, Павловић, Филимоновић…
Кадићи из Боана и њихови потомци се традиционално већ двадесет година окупљају на Боану Кадића за Васкрс.
Лазар Томановић о атентату Иако Лазар Томановић, као ни многи други, нигде не спомиње силовање на Острогу (спомиње само да је Кадић емигрирао у Цариград због неке женске афере), он атентат тумачи да је организован од Аустрије, да заплаши будућег владара Црне Горе, да јој буде послушан. Павле Ровински је за Ускрс био у Лепетанима код Томановића и од народа је дознао причу о Кадићу. Он је из Цариграда дошао у Боку. Искрцан је на Луштици на месту где многима не би био видљив. Када је у Трст стигла вест да је књаз убијен, морнари су рекли да је то онај којег су они довели, али нису смели никоме казати. Кадић је од аустријских власти осуђен и обешен на Шурању (Котор). У путописном тексту о Боки, када је писао о Котору, Томановић пише да ту паде Данило Петровић, жртва паклене зависти и освете, и непријатељског злата од српске руке. Згази под ноге убојице Данилове, завист, освету и злато, а испуни прса искром Данилова духа. Наводи и стих: Паде Данило дика рода''...
Види још Вук Лопушина Секуле-Мушо Мрдак Кадићи из Боана Никац од Ровина Марко Миљанов
Референце
Литература
Спољашње везе Будо Симоновић-Истрага Кадића Матија Бећковић-Кадићи и Петровићи Божо Ђурановић - Књаз Данило и Кадићи - Народни гуслари Бранко Перовић и Славко Јекнић-глумци:Соња Јауковић, Миша Јанкетић, Данило Лазовић Прича о Боану Кадића - Радио Светигоре Петар Шобајић - Бјелопавлићи и Пјешивци Милан Мишо Брајовић - Бјелопавлићи људи и обичаји Илија Петровић, Црногорска похара Куча Боан Кадића на мапи Боан Кадића на мапи
Категорија:Рођени 1830. Категорија:Умрли 1860. Категорија:Атентатори Категорија:Бјелопавлићи Категорија:Црногорски и херцеговачки јунаци