Град Приштина је територијална јединица у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Косовском управном округу. Седиште је градско насеље Приштина, а територија града обухвата 572 km² са укупно 46 насељених места. Према попису из 2024. било је 227.466 становника.
Као административно-територијална јединица, град Приштина је првобитно постојао од 1947. до 1955. године, након чега је Приштина сведена на општински сатус, а такво уређење је остало на снази све до 1992. године када је дотадашња општина Приштина поново добила статус града. Након 1999. године, седиште градских органа управе измештено је у Грачаницу.
На територији града Приштине, који постоји у оквиру уставно-правног поретка Републике Србије, УНМИК је након 1999. године формирао и посебну општину Приштина (), која функционише у оквиру Привремених институција самоуправе, а наконадно је на делу исте територије формирана и посебна општина Грачаница (2008).
Историја Приштина је први пут добила статус града 1947. године, када је спроведена административна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус налазила се и Приштина, која је уједно била и главни град Аутономне косовско-метохијске области.Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947) Каснијом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града била је и Приштина.Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952) Потоњом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Приштински срез, у оквиру кога је постојала и Општина Приштина.Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
Када су 1959. године на територији тадашње Аутономне косовско-метохијске области укинути срезови, општине су добиле већа овлашћења, тако да је шири територијални опсег добила и Општина Приштина.Закон о укидању срезова у Аутономној косовско-метохиској области (Службени гласник НР Србије, бр. 50/1959) Административним преуређењем из 1988. године, из састава Општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Обилић и Ново Брдо.Закон o образовању општина Косово Поље, Обилић и Ново Брдо (Службени лист САП Косова, бр. 18/1988)
Први вишестраначки избори за одборнике у Скупштини општине Приштина одржани су 31. маја 1992. године, а новом административном реформом, која је спроведена у јесен 1992. године, Општина Приштина је добила статус града са ширим овлашћењима, чиме је створен Град Приштина.Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992) Први Статут града Приштине усвојен је 27. новембра 1992. године,Статут града Приштине (Службени лист Аутономне Покрајине Косово и Метохија, бр. 10/1992) чиме је престала да важи дотадашња Статутарна одлука општине Приштина од 29. априла 1992. године.Статутарна одлука општине Приштина (Службени гласник Републике Србије, бр. 24/1992)
Нови (други по реду) Статут града Приштине усвојен је 1996. године,Статут града Приштине (Службени лист Аутономне Покрајине Косово и Метохија, бр. 21/1996) а остао је на снази све до 2008. године, када је усвојен нови (трећи по реду) Статут града Приштине.Статут града Приштина (Службени гласник Републике Србије, бр. 90/2008)
Избори за одборнике у Скупштини града Приштине одржани су 20. децембра 1992. године, а последњи локални избори пре рата на Косову и Метохији одржани су 3. новембра 1996. године.
Град Приштина након 1999. године Након завршетка рата на Косову и Метохији и уласка међународних снага на Косово и Метохију средином 1999. године (КФОР и УНМИК), дотадашњи органи града Приштине, као и сви градски службеници који су остали у систему Републике Србије, били су приморани да напусте радна места у самом граду. Њихове радне обавезе настављене су на местима која су сматрана безбеднијим, тако да је управа града Приштине измештена у Грачаницу, као највећу српску енклаву на подручју Града Приштине.
Пошто су крајем 2000. године истекли мандати локалних органа који су конституисани након избора одржаних крајем 1996. године, управљање градом Приштина су преузели привремени органи, односно координатори које је именовала и разрешавала Влада Републике Србије. У исто време, под окриљем новоуспостављених Привремених институција самоуправе (ПИС) формирана је посебна Општина Приштина (алб. Komuna e Prishtinës) у којој су власт преузеле албанске политичке странке. Од тог времена, постојале су две локалне управе: прва (у систему Србије) са измештеним седиштем у Грачаници и друга (у систему ПИС) са седиштем у Приштини.
Након рата, први наредни локални избори по Уставу и законима Републике Србије за град Приштину одржани су 11. маја 2008. године. Иако су избори били легални у оквиру правног оквира Републике Србије, УНМИК и Привремене институције самоуправе одбили су да их прихвате као легалне, али их нису спречили да се одрже. Мандате у новоизабраној Скупштини града Приштине добило је шест изборних листи: Српска радикална странка (23), Демократска странка Србије - Нова Србија (9), Демократска странка (5), Социјалистичка партија Србије (4), Група грађана Покрет за опстанак (3) и Група грађна Видовдан (3).Републичка изборна комисија: Информације о одржаним седницама 2008. године
На конститутивној седници новоизабраног сазива, која је одржана 13. јуна 2008. године у Грачаници, за новог председника Скупштине града Приштине изабран је Радован Ничић, док је за градоначелника Приштине изабран Драгутин Перић.Службени гласник Републике Србије, 69/2008 Због спорова око примопредаје надлежности између дотадашњих привремених органа и новоизабране градске управе, у наредном периоду је дошло до потешкоћа у функционисању градских органа и служби, на шта су се надовезали и други локални проблеми, услед чега су интервенисала и надлежна министартсва из Београда.
Одлуком Владе Републике Србије од 2. априла 2009. године, распуштен је дотадашњи састав Скупштине града Приштине, уз истовремено увођење привремене управе, а за председника Привременог органа града приштине именован је Југослав Поповић.Одлука о распуштању Скупштине града Приштине и образовању Привременог органа града Приштине (Службени гласник Републике србије, бр. 23/2009) Ванредни локални избори за градску скупштину Приштине одржани су 16. августа,Политика (2009): СНС победио у Приштини, СПС у Пећи а новоизабрана Скупштина града Приштине конституисана је у октобру 2009. године.
Након склапања Бриселског споразума, Влада Републике Србије је 2013. године одлучила да функције из надлежности Скупштине града Приштине и извршних градских органа убудуће обавља Привремени орган града Приштине, којег именује и разрешава Влада Србије.
Челници општине, односно града Приштине Председници Скупштине општине Приштина (1959—1992) Шерафедин Сулејмани (1964-1967) Јован Печеновић (1967-1971) Назми Мустафа (1973-1976) Светислав Јакшић (1980) Томислав Секулић (1982-1984) Радман Милосављевић (1984-1986) Божидар Лазић (1986-1989) Живојин Митровић (1989-1992)
Председници Скупштине града Приштине (1992—2000 и 2008—2013) Новица Сојевић (1992–1996) Душан Симић (1997–2000) Радован Ничић (2008-2009)
Координатори за град Приштину (2001—2008) Славиша Костић (?) Марко Тодоровић (2003–2005)B92 (2003): Kosovo: 94.454 birača za predsedničke izbore u Srbiji Славиша Николић (2006–2008)
Градоначелници Приштине (2008—2013) Драгутин Перић (2008–2009) Небојша Николић (2009-2012) Богдан Савић (2012-2013)
Председници Привременог органа града Приштине (2009, 2013—2025) Југослав Поповић (2009)Службени гласник Републике Србије, 23/2009 Љубинко Караџић (2013–2021) Новак Живић (2021–2025)
Насељена места Град Приштина има површину 572 km² и обухвата 46 насељена места:
Ајвалија Ајкобила Бадовац Балабан Бариљево Бесиње Бусиње Врани До Глоговица Горња Брњица Грачаница Граштица Дабишевац Девет Југовића Доња Брњица Драговац Дреновац Златаре Качикол Којловица Колић Кукавица Лапље Село Лебане Лукаре Маковац Маревце Матичане Мрамор Нишевце Орловић Преоце Приштина Пропаштица Пруговац Радошевац Риманиште Сићево Сливово Софалија Сушица Тенеш До Трудна Чаглавица Шарбан Шашковац
Демографија Према попису из 1981. године град Приштина је већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила град. Преостали Срби углавном живе у насељима Грачаница, Лапље Село, Чаглавица, Сушица, Преоце и Доња Брњица. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово насеља Грачаница, Лапље Село, Бадовац, Сушица, Преоце и део насеља Чаглавица су припала новоформираној општини Грачаница.
Галерија
Види још
Приштина Косовски управни округ Историја Косова и Метохије Библиотека града Приштине Завод за заштиту споменика културе града Приштине Срби на Косову и Метохији
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе албанске Општине Приштина (алб. Komuna e Prishtinës)
Приштина * Приштина