Милијана Коматина (Машница, код Плава, 10. мај 1930 — Београд, 2006) била је вишеструко награђивана српска песникиња, партизанка у Другом светском рату, политичка затвореница Титовог режима за време кризе Информбироа, 1948. године и надаље.Тешић, Љубомир. „Голи оток на Дунаву: Још једна Титов пакао“ , Глас јавности, Београд, 7. октобар 2002.
За живота јој је објављено пет збирки поезије и један избор посмртно.
Биографија
Рођена 10. маја 1930. у место Машница (мада је на другим местима помињано и Мурино), данас Црна Гора.Биографија у: Остави небо отворено , избор од 76 песама, Књижевна заједница Југославије, Београд, 2015, стр 131.
Други светски рат јој је прекинуо школовање. Као дванаестогодишња девојчица постала је редов–добровољац у Седмој црногорској бригади НОВЈ, где је била борац од 1942. до 1945. године. После рата је била четвороструки ударник на радним акцијама обнове Југославије.
За време политичког прогона у време Резолуције Информбироа била у логорима Титовог режима, прво на Дунаву (Рамски рит код Смедерева), а после на Голом отоку. О томе је ретко причала, а последице робијашнице су биле изгубљено здравље и пријатељи. У реткој исповести у Илустрованој политици 2000. рекла је: „Два пута сам се родила, 1930. и 1944, када сам побегла са стрељања испред цеви италијанских карабињера, а трећи пут када сам преживела злочиначку тортуру Титових џелата...“ Рекла је и: „Пишем песме; описујем своја осећања на пакао комунистичког логора и о томе подсећам читаоце на једно тужно и болно време у коме вас је лако гутала — помрчина!“
Осим збирки поезије, објављивала је у зборницима, часописима и антологијама. Била је члан Књижевног клуба „Ђуро Салај“ од 1975, члан Удружења књижевника Црне Горе од 1985, Књижевног друштва Раковице од 1995. и Књижевне заједнице Југославије од 2003. године.
Учествовала је на књижевним манифестацијама где је и награђивана. Лауреат је, између осталог, и Вукове награде и Октобарске награде града Београда. Заступљена је у Енциклопедији писаца Црне Горе.
Књиге поезије Одрони, НИО Побједа, Титоград, 1982. Ђа тамо ђа овамо, НИО Универзитетска ријеч, Никшић, 1989. Крв није вода, Алтера, Београд, 1992. Жив камен, ГИП Спринт, Београд, 1996. Тајге , ГИП Спринт, Београд, 1999. Остави небо отворено , избор од 76 песама, Приређивачи: Јасмина Малешевић и Верица Брновић, Издавач: Књижевна заједница Југославије, Београд, 2015. Књижевна награда „Милорад Калезић“, за најбољу књигу поезије 2015.
Референце
Литература
Божовић, Ратко. „Пјесма од чемера“, предговор: Милијана Коматина, Остави небо отворено, 2015, стр. 5-10. Брновић, Верица. „Захвалност”, у: Милијана Коматина, Остави небо отворено, 2015, стр. 3-4. Малешевић, Јасмина. „Пре праска ...жена из камена“, у: Милијана Коматина, Жив камен, ГИП Спринт, Београд, 1996, стр. 5. Малешевић, Јасмина. „...После праска ...Камени рог“, у: Милијана Коматина, Жив камен, ГИП Спринт, Београд, 1996, стр. 56-57. Малешевић, Јасмина. „Први пољубац”, у: Милијана Коматина, Тајге, 1999, стр 3-4. Милошевић Александра Слађана. „Кроз златно шибље”, у: Милијана Коматина, Тајге, 1999, стр. 68. Милошевић, Томислав. „О Милијани Коматини“, у: Милијана Коматина, Остави небо отворено, 2015. Цветковић Јелена В. „Милијан Коматина: Жив камен, Београд, 1996“ (приказ), Борба, Београд, 22. 5. 1997, стр. -{II-III}-.
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Плављани Категорија:Југословенски партизани Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Политички затвореници (Информбиро) Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Црна Гора у Народноослободилачкој борби