Професорска колонија једно је од београдских насеља које се налази у оквиру општине Палилула. Основано је између 1926. и 1929. године када су професори Београдског универзитета почели да насељавају ову територију. Тада су центар овог краја биле улице Љубе Стојановића, Стојана Новаковића и Јаше Продановића. Данас ово насеље уоквирују улице Цвијићева, Булевар Деспота Стефана, Здравка Челара и Митрополита Петра.
Историја За Селаковићево имање је речено да је прво служило као пашњак, а да су затим Бугари баштовани ту гајили поврће. У Варшавској улици (Јаше Продановића), на углу са Стојана Новаковића, од 1929. стоји спомен-плоча француским тобџијама који су одатле дејствовали у одбрани Београда 1914-15.„Школски утисци у Професорској колонији”, Правда 1938-08-22, стр. 15 (фото)PLOČA ”FRANCUSKIM HEROJIMA” oruzjeonline.com 04/02/2022 Autor: Branko Bogdanović
По Генералном плану из 1923. год. створени су услови да се источно од садашње Цвијићеве улице и јужно од Кнез Милетине (данас Бул. Деспота Стефана), што је тада било пусто земљиште, изведу стамбени објекти, према идејама вртних градова, тада новим у урбаном планирању. Изведена је повијена рејонска улица, чиме је створена претпоставка за формирање радијалних саобраћајница према њој. На врху повијене рејонске улице планирана су три јавна објекта, али они нису никада изграђени .
Да би обезбедили смештај за себе и своје породице, група професора је узела кредит од Државне хипотекарне банке, изабрала подручје на коме ће бити изграђено насеље и поверила задатак Техничком бироу. На том месту су били повртњаци који су припадали Зорки Селаковић, а нешто даље и циглане. Постојао је проблем са називима нових улица, пошто су професори желели да се имена улица дају само заслужним људима српске науке, а називе је давала полиција, која није много марила за то. Плацеви и изградња били су скупи, пошто је требало за сваку кућу издвојити око 500.000. тадашњих динара, што је било превише за скромне зараде универзитетских професора, тако да су у многим објектима постојала два стана. Један је био за власника, а други за издавање, којим би се отплаћивао дуг Хипотекарној банци . Градња је почела 3. августа 1926, предузимач је био Здравко Ђурић, син проте Ђурића.„Насеље универзитетских наставника”, Политика, 17. септ. 1926, Предвиђено је да колонија има продавнице животних намирница и свој водовод и канализацију итд.; општина је обећала материјал за инфраструктуру а чланови колоније да ће радови бити изведени о њиховом трошку.„Колонија професора Универзитета”, Политика, 1. авг. 1926, У септембру се јавља да се ради на 44 грађевине (а предвиђено је 47 кућа, 34 са спратом и 13 партерских); већ постоји улица Новоприлепска, око које је груписано насеље а трима будућим улицама професори предлажу имена Руђера Бошковића, Николе Тесле и Коперника.„Насеље универзитетских наставника”, Политика, 16. септ. 1926, стр. 5 (фото)
Своје домове су овде изградили чувени професори попут Милутина Миланковића, Александра Лека, Тадије Пејовића, Ивана Ђаје, Јеврема Недељковића (кућу наследио Живојин Бумбаширевић)https://www.politika.rs/scc/clanak/627207/Na-se-lje-za-srp-sku-pa-met, Владимира Петковића, Јована Томића и многих других.
У 1938. насеље се описује као мирна оаза у „великоварошком темпу”, међу цигланама и фабрикама. У почетку су професори били власници свих кућа, а до тог времена остало их је приближно половина, у центру колоније, међу њима се помињу „Миланковић, Ћоровић, Виктор Новак, Васиљ Поповић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Ердељановић, др. Ђаја, Жив. Ђорђевић... Јаша Продановић”.
У овом крају преовлађују приземне и једноспратне куће, већина има уређене вртове. На први поглед се примећује да постоји културно-историјска вредност ових домова, од којих су неки под заштитом државе: кућа Милутина Миланковића (Љубе Стојановића 9), Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, вила Прендић (Османа Ђикића 20). Насеље је богато зеленилом и има неколико паркова Profesorska kolonija - ušuškana oaza mira, Šta pruža Beograd? | CityExpert Nekretnine Blog. Јула 2020. године Професорска колонија је одлуком Владе Србије проглашена за просторну културно-историјску целину.http://www.politika.rs/scc/clanak/459653/Profesorska-kolonija-postala-zasticena-kulturno-istorijska-celina
Галерија
Референце
Спољашње везе Презентација на сајту општине Палилула Професорска колонија заштићена од инвеститорског урбанизма („Политика”, 4. август 2020)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насеља општине Палилула (Београд) Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја у Београду Категорија:Универзитет у Београду Категорија:Образовање на Палилули (Београд)