Žan Batist Pjer Antoan de Mone, ševalije de Lamark (; Bazanten, 1. avgust 1744 — Pariz, 18. decembar 1829) bio je francuski botaničar i prirodnjak koji je ranu teoriju evolucije izneo 1809. godine u delu Zoološka filozofija. Prvi je napisao delo o teoriji evolucije, po kojoj su se sve vrste životinja razvijale od drugih vrsta koje su postojale ranije. Kao biolog primljen je u Francusku akademiju 1779. godine.
Biografija Žan Batist Lamark je rođen 1. avgusta 1744. u Bazantenu, malom gradu na severu Francuske. Živeo je u aristokratskoj porodici sa 10 braće i sestara, od kojih je on bio najmlađi. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu, nakon čega je dobio odlikovanje za hrabrost i bio је unapređen u čin poručnika, ali je posle povrede napustio vojsku.
Medicinu i botaniku učio je kod Bernara de Žisjea. Godine 1778. napisao je delo Flora Francuske, a potom počinje da radi u Botaničkoj bašti u Parizu. Lamark je primljen u Francusku akademiju 1779. godine.
Bavio se proučavanjem beskičmenjaka, izneo je razliku između kičmenjaka i beskičmenjaka i uveo termin invertebrata. Radio je kao profesor zoologije u Nacionalnom muzeju prirodne istorije u Parizu.
Umro je 18. decembra 1829. godine.
Lamarkova teorija evolucije десно|мини|250п|Lamarkovo objašnjenje produženja vrata žirafe kroz generacije.
Lamark je bio pristalica teorije spontane generacije. Žan Batist Lamark je doprineo pojavi novovekovne teorije o evoluciji života i živih vrsta na Zemlji.
Na Lamarkov naučni rad uticalo je i poznanstvo sa Žoržom Bifonom, od koga je preuzeo zamisao da su se brojne vrste domaćih četvoronožnih životinja razvile od divljih. Lamark je objavio 1801. godine Sistem životinja bez kičme, u kojem je prvi put izneo ideju o zajedničkom poreklu živih organizama i njihovom postupnom razvoju, а do 1809. godine i objavljivanja poznatog dela Zoološka filozofija razradio je u prvu celovitu evolucionu teoriju.
Svoju teoriju evolucije predstavio je kroz dva pravila. Prvo pravilo govori o tome da promene u spoljašnjoj sredini dovode do promena kod organizama (na primer manje se koriste određene strukture odnosno organi što dovodi do njihovog smanjenja ili iščezavanja, ili obratno više se koriste i dodatno se razvijaju). Drugo pravilo govori o naslednosti ovih promena, to jest o prenosu promena kroz generacije (ideja poznata kao lamarkizam). U krajnjoj liniji Lamark je pisao da je u tom „usložnjavajućem uređivanju” živih bića nastao i čovek od čovekolikog majmuna.
U to vreme većina istraživača živog sveta, biologa, odbacivala je Lamarkovu evolucionu teoriju i on je ostao malo čitan, ali posle je sam Čarls Darvin uviđao koliko njegovo objašnjenje evolucije živih vrsta liči na pisanje Lamarka i strahovao je da će biti optužen za neoriginalnost.
Vidi još Lamarkizam
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Jean-Baptiste Lamarck Understanding Evolution. Early Concepts of Evolution: Jean Baptiste Lamarck The Imaginary Lamarck: A Look at Bogus "History" in Schoolbooks by Michael Ghiselin
Epigenetics: Genome, Meet Your Environment Science Revolution Followers of Lamarck Encyclopédie Méthodique: Botanique At: Biodiversity Heritage Library Jean-Baptiste Lamarck: works and heritage, online materials about Lamarck (23,000 files of Lamarck's herbarium, 11,000 manuscripts, books, etc.) edited online by Pietro Corsi (Oxford University) and realised by CRHST-CNRS in France. Biography of Lamarck at University of California Museum of Paleontology
Memoir of Lamarck by James Duncan Lamarck's writings are available in facsimile (PDF) and in Word format (in French) at www.lamarck.cnrs.fr. The search engine allows full text search. Recherches sur l'organisation des corps vivans (1801) – fully digitized facsimile from Linda Hall Library. Hydrogéologie (1802) – digitized facsimile from Linda Hall Library Lamarck and Natural Selection, BBC Radio 4 discussion with Sandy Knapp, Steve Jones and Simon Conway Morris (In Our Time, 26 December 2003)
Категорија:Рођени 1744. Категорија:Умрли 1829. Категорија:Еволуциони биолози Категорија:Француски биолози