Манастир Комана () је светиња која припада Румунској православној цркви. Налази се у општини Комана, у јужном делу Румуније.
Историја
Манастир Комана (по српском Хомана)Радослав Грујић: "Прилози историји одношаја наших са Румунима у 18. веку", Сремски Карловци 1905. је смештен у истоименој општини округа Ђурђу. Основао га је Влад Цепеш III Дракула 1461. године, као манастирску тврђаву, али је разрушен пре краја 16. века. Место на којем је манастир подигнут некад је било острво, изграђено готово усред мочваре док је на северу био дрвени мост, који се лако могао запалити у случају опасности.
Истраживања су изведена на првим конструкцијама Комана и проучавањем докумената тог времена од стране неколико истраживача, као што су Цезар Балијац и Григоре Јонеску, као и анализе коју су обавиле архитекте задужене за рестаурацију и консолидацију зидова откривају да је манастир основао Влад Цепеш III у 15. веку. Документ од 27. септембра 1461. године, који је издао уред Влада Цепеша, одредио је поседе које припадају манастиру. Истраживања су утврдила да је постојала некропола око мале цркве из друге половине 15. века или прве половине 16. века.Holy monastery of Comana
Комана је временом запала у лоше стање, а изворни манастир је потпуно срушен и потом обновљен 1589. године од стране Радуа Сербана, будућег принца Влашке. Нови манастир је био утврђен са одбрамбеним зидовима и пет кула. У манастиру Комани"Историјски часопис", Београд 34/1987. је по одобрењу влашког војводе Матеја Басарабе, живео у старости и умро митрополит јенопољски, Србин, Лонгин Коренић Бранковић, брат јенопољског владике Саве Бранковића."Српски сион", Сремски Карловци 30. новембар 1905. У манастиру је уз Лонгина живео извесно време синовац, потоњи Сава II Бранковић митрополит ердељски од 1656. године. Опет је обновљен између 1699. и 1703. године од стране Шербана Кантакузина.
Године 1861. Јон Брезојану је открио темеље оригиналног манастира Влада Цепеша. Током археолошког ископавања обављеног у 1970-им годинама, код темеља садашњег манастира откривено је безглаво тело, које је можда припадало Владу Цепешу. Поједини историчари као што је Константин Резачевици верују да је вероватно Влад био сахрањен овде, близу места где је убијен.Real Dracula Vlad the Impaler
У дворишту манастира, близу цркве, налази се објекат који је на Списку историјских споменика Румуније под називом „Маузолеј хероја палих у Првом светском рату”.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Buletinul Comisiunii monumentelor istorice, ian.-mar. 1908 Sfânta Mănăstire Comana-Pagina Oficiala, EpiscopiaGiurgiului.ro Manastirea Comana Manastirea Comana, 15 iunie 2012, CrestinOrtodox.ro Taina unui mormant, 20 martie 2006, Carmen Plesa, Jurnalul Național Monumentele istorice din Romania - Manastirea Comana Mănăstirea Comana, 16 ianuarie 2002, Revista Magazin Manastirea Comana - Marire si decadere. Renastere., Razvan Bucuroiu, Lumea credinței - anul II, nr 12(17) Mânăstirea Comana, destinația preferată în excursia cu RATB-ul, 30 august 2010, Adevărul Mănăstirea fortificată de la sud de București, 22 Octombrie 2009, Andreea Dogar, Evenimentul zilei Necropola de la Mănăstirea Comana, 14 octombrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică Mausoleul Comana (II). Exhumări și relocări, 21 octombrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică Mausoleul Comana (III). Urmează reabilitarea, 4 noiembrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică Mănăstirea Comana din Vlașca, la 1900, 26 februarie 2011, Adrian Nicolae Petcu, Ziarul Lumina Comana, „nava amiral“ a Episcopiei Giurgiului , 2 august 2012, Dumitru Manolache, Ziarul Lumina Mănăstirea dintre mlaștinile Comanei, 16 iulie 2009, Raluca Brodner, Ziarul Lumina
Манастир Комана Манастир Комана