Грузија има богату и још увек живу традиционалну музику, која је првенствено позната као вероватно најстарија полифонична традиција у хришћанском свету. Будући да се налази на граници Европе и Азије, Грузија такође садржи широк дијапазон певачких стилова са мешавином аутохтоног вишегласја, блискоисточног једногласја и европских хармонијских језика. Грузијски извођачи су међу најбољим оперским и концертним групама у свету.
Традиционална музика
Традиционална изворна музика Грузије се састоји из најмање 15 регионалних стилова, познатих у грузијској музикологији и етномузикологији под именом музички дијалекти. Према речима Едишера Гараканидзеа, постоји 16 различитих стилова у Грузији.Edisher Garakanidze. 1991. Musical dialects of Georgian traditional music. PhD, Tbilisi Theatrical Institute Ових 16 области се могу сврстати у две групе, источну и западну грузијску групу.
Источногрузијска група музичких дијалеката се састоји из две највеће области Грузије, Картли и Кахети, неколико мањих североисточних планинских регија, Хевсурети, Сшави, Тушети, Хеви, Мтиулети и Гудамакари, као и јужногрузијске области Месхети. Столне песме из Кахетија у источној Грузији обично карактеришу дугачак бурдон бас са два солиста који певају прва два дела. Можда је најпознатији пример музике у Кахетијанском стилу патриотски "Чакруло", који је изабран да прати Voyager летилицу 1977. године. Познати извођачи из североисточног региона Кевсурети су певачи Дато Кенчиашвили и Теона Кумсиашвили.
Западногрузијска група музичких дијалеката се састоји из централне области Имерети у западној Грузији, три планинске регије, Сванети, Рача и Лечкуми, као и три области на обали Црног мора, Самегрело, Гурија и Ачара. Грузијски регионални музички стилови су понекад груписани у планинске и равничарске групе. Различити музиколози (Аракишвили, Чкиквадзе, Маисурадзе) другачије разликују музичке дијалекте. Још две области, Саингило (на територији Азербејџана) и Лазети (на територији Турске) понекад се убрајају у карактеристике грузијске традиционалне музике.
Традиционално вокално вишегласје Грузијска изворна музика је претежно вокална и широко је позната по својој богатој традицији вокалног вишегласја. Већина историчара се слаже да полифонија у Грузији претходи хришћанству на територији Грузије (почетак 4. века).Ivane Javakhishvili. 2010. The views and theories of Georgian authors. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (editors), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 19-34 Сви регионални стилови грузијске музике имају традицију вокалне акапела полифоније, иако једини доступни историјски извори јужних области сведоче о постојању вокалне полифоније од 20. века.Valerian Magradze. 2010. On the problem of Polyphony in Meskhetian Songs у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 125-134
Вокално вишегласје које се заснива на остинату и ритмичком бурдону, заступљено је у свим грузијским регионалним стиловима.Tamaz Gabisonia. 2010. Criteria for Determining the Types of Polyphony of Georgian Folk Songs. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 177-194 Осим ових заступљених техника, јављају се и други, комплекснији облици полифоније: полифонија педални бурдон у источној Грузији, нарочито у столним песмама Картлија и Какетија, као и контрапунтална полифонија у Ачари, Имеретију, Самегрелу и Гурији. Западногрузијска контрапунтална полифонија садржи локални варијетет јодлања, познат као Криманчули.Dimitri Arakishvili. 1908. West Georgian folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. 2. Moscow: G. Lissner and D. Sobko. (In Russian)
Источногрузијско и западногрузијско вишегласје се заснива на употреби оштре дисонантне хармоније (половине, четвртине, седмине и деветине). Због широке употребе специфичних акорда који се састоје од 3 ноте (C-F-G), оснивач грузијске етномузикологије, Димитри Аракишвили назвао је ове акорде грузијска тријада.Dimitri Arakishvili. 1905. Short review of development of Georgian (Kartlian and Kakhetian) folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. Vol. 1, Moscow: K. Menshov. (In Russian) Грузијска музика је такође позната по разноврсним модулацијама и необичним нотним променама.
Грузијско вишегласно појење је било прво на листи Ремек дела усмене и нематеријалне баштине човечанства 2001. године. Затим је 2008. године било пребачено на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. Од 2011. године се налази и у регистру Нематеријалне културне баштине Грузије.
Референце
Литература
"Ancient Music Accompanies Ancient Wine," From the Cradle of Wine Georgian music Грузијска музика различитих жанрова, биографије извођача, текстови песама, описи изворних песама, занимљивости о историји грузијске музике. International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi State Conservatory, a UNESCO-sponsored project. GeorgianChant.org: Грузијско појење
Спољашње везе www.soundcloud.com/xalxuri GeorgianChant.org: Извор за учење о грузијској литургијској музици BBC Radio 3 Audio (60 minutes): Традиционална вишегласна музика и хорска музика BBC Radio 3 Audio (60 minutes): Вишегласје у Сванетију и јодловање из Гурије Audio clips: Традиционална грузијска музика www.alazani.ge www.GeorgiaCaucasus.com Колекција грузијске музике KuzinTheCaucasus: Извештај о музици са Кавказа
Категорија:Грузијска култура Категорија:Музика света