Slavko Kopač (Vinkovci, 21. oktobar 1913 – Pariz, 23. novembar 1995), bio je hrvatski slikar, vajar, keramičar i zagovornik art brut umetnosti. Jedini je umetnik tog profila, sa prostora bivše SFRJ, koji je na poziv Žana Dibifea, 1948. godine učestvovao u stvaranju čuvenog francuskog društva Art Brut. U Hrvatskoj danas postoji Galerija Slavko Kopač koja je u okviru Gradskog muzeja Vinkovci.Slavko Kopac, Croatian (1913—1995) Artist's Gallery
Život i karijera Rođen je 21. oktobra 1913. godine u Vinkovcima, u kome je proveo detinjstvo, završio osnovnu i srednju školu i maturirao. Umjetničku akademiju u Zagrebu, upisao je 1933. godine a diplomirao 1937. godine u klasi prof. Vladimira Becića. Uzori su mu bili neprikosnoveni autoritete Račić, Kraljević i Juneka, kome mladi Kopač ima zahvaliti što je, dobio stipendiju francuske vlade za dalje školovanje i usavršavanje u Parizu, i upoznavanje Francuske i njene umetničke metropole.
U predvećerje Drugog svetskog rata, septembu 1940. vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju i dobio mesto profesora crtanja na mostarskoj gimnaziji. Tokom 1941. premešten je iz Mostara na mesto profesora II klasične gimnazije u Zagrebu. Na toj dužnosti bio je do februara 1943. godine, kada je otišao u Firencu, radi usavršavanja u struci. U Firenci je kraj rata i ostao sve do 1948. godine. Za vreme boravka u Firenci izlagao je svoja dela na mnogim izložbama, a samosalno u Firenci, Trstu i Rimu.
Na poziv Žana Dibifea, 1948. godine. odlazi u Pariz i učestvuje u stvaranju čuvenog francuskog Društva Art Brut. Ovo društvo osnovano je kao vrsta otpora kulturnoj i akademskoj umetnosti, za koju Dibife kaže: Društvo su pored Žana Dibifea činili i Andre Breton, Žan Polan, Šarl Raton, Anri-Pjer Roše, Mišel Tapije i Edmon Bomsel. Ova grupa umetnika inspiraciju je nalazila u umetnosti samoukih, psihijatrijskih bolesnika, dece i uopšte, kod ljudi sa društvenih margina, bez ikakvog umetničkog obrazovanja.Salut à Jean Dubuffet et Slavko Kopač, 1985. p=55
Slavko Kopač je pored aktivnog umetničkog rada, bio i prvi sekretar, kustos i konzervator zbirke Društva Art Brut, do 1975. godine. U jednoj knjizi koju mu Dibife poklanio, piše:
Kada je Dibife, 1971.godine , poklonio zbirku od 5.000 dela, gradu Lozani, prestala Kopičeva funkcija kustosa zbirke. Posle pet godina, osnivan je Muzej Art Brut u Lozani i Kopač je prešao u Upravni odbor Muzeja, koji je već 2001. godine imao zbirku od 30.000 dela.
Preminu je 23. novembra 1995. godine u Parizu. Delo Rani radovi Slavka Kopača, slike portreta, vedute, pejzaži i mrtve prirode, većinom u ulju i akvarelu, su pod utiajem impresionizma i zagrebačke slikarske sredine. U njima umetnik gradi izraz na realističkoj i postimpresionističkoj tradiciji hrvatskoga modernoga slikarstva. Širokim potezom zbirno rešava prostorne planove, a prigušenim tonovima uskoga kolorističkoga registra postiže prozračnost atmosfere.
Za vreme boravka u Italiji slikao je akvarele s nadrealnim obeležjima velike kompozicijske i prostorne slobode, i počinje eksperimentisati sa spontanim razlivanjem vodenih tehnika (akvarel i tuš) na podlozi kao izrazom nesvesnoga na slici, što ga približava nadrealizmu.
Odlaskom u Italiju četrdesetih godina 20. veka, iako još uvek odan klasičnim tehnikama akvarela i gvaša (u neraskidivoj koegzistenciji s crtežom), sve se više priklanio nadrealističkim temama, spontanosti i unutrašnjem ritmu krnječi postulate akademske umjetnosti.
U 50-im i 60-im godinama 20. veka slikarstvo mu je intimnije i poetičnije, a istraživao je i nove materijale (guma, piesak, metal, a u skulpturi drvo, kamen, papir, staklo). Stimulisan umjetnošću „netaknutih likovnom kulturom”« (samoukih umjetnika, osoba s mentalnim teškoćama i deca) neguju intuitivan i spontan izraz oslobođen bilo kakve konvencije, njegovo slikarstvo tada dobija daljnje potsticaje: vraća se ulju, registar boja sužava na smeđu, a crtež, često blizak stilu šaranja po zidovima, u njegovim delima unosi dobroćudni humor i lucidnost, postaje baza njegova vizualnoga izraza. Radio je i u keramici.
Za života zlagao je u Zagrebu, Firenci, Rimu i Parizu., aposmrtno su mu slike izlagane u Parizu (1996. retrospektiva), Zagrebu (1997. retrospektiva), Osijeku (1998), Vinkovcima (1998, 2004), Đakovu (2005) i Slavonskom Brodu (2006) i na grupnim izložbama 125 vrhunskih dela hrvatske umetnosti (Zagreb 1996), Branko Ružić i suvremenici (Zagreb 2001) i Pedesete godine u hrvatskoj umjetnosti (Zagreb 2004).
Bavio se i opremom i ilustracijom ekskluzivnih publikacija, uglavnom sa vlastitim tekstovima i pesmama u slobodnoj formi, u kojima je uspostavlja podjednaku vrednost crteža i pisma. Poetskim crtežima na granici nadrealnoga ilustrovao je i opremio bibliofilsko izdanje pesme A. Bretona Au regard des divinités (Pariz 1949) i izradio bakroreze za unikatnu knjigu R. Ivšića Météores (Pariz 1967). God. 1950. sarađivao je u Almanach surréaliste du demi-siècle (Pariz).Ana Šeparović i Darja Tomić (2009) Kopač, Slavko, Hrvatski biografski leksikon, Leksikografski zavod „Miroslav Krleža ” Značajnija likovna dela Značajna likovna dela Slavko Kopač u kolekciji galerije Chave su : Pariska luka, ulje na drvetu, 1949. Berger, kolaž na kartonu 1985. Govedina pod drvećem, ulje na platnu, 1963. Par ispod drveta, ulje na platnu, 1966. Žena koja sedi, ulje na platnu, 1970. Za Madelen i Pjer, pastel i mastilo na papiru, 1970. Francuska, ulje i kolaž na platnu, 1973.
Reference
Literatura Fabrice Flahutez, Pauline Goutain et Roberta Trapani, Slavko Kopač. Ombres et matières, Shadows and Materials, Paris : Gallimard, Hors série Connaissance, 2022 352 p. () Alphonse Chave, Salut à Jean Dubuffet : Jean Dubuffet et Slavko Kopač, Vence, Galerie Alphonse Chave, 1985 (catalogue de l'exposition) Gaétan Picon, Jean Dubuffet et François Mathey, Rétrospective Jean Dubuffet, Paris, Musée des arts décoratifs, 1961, 398 p. Laurent Danchin et Martine Lusardy, Art Brut et compagnie : La face cachée de l'art contemporain, Paris, 1995, 187 p.
Spoljašnje veze Kopač, Slavko — www.enciklopedija.hr Slavko — Hrvatski biografski leksikon
Категорија:Рођени 1913. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Хрватски сликари Категорија:Винковчани