Милош Видаковић (Штрпци, Рудо, 26. децембар 1891 — Велес, 1915) био је српски пјесник, критичар и преводилац.
Биографија Рођен је у учитељској породици. Након завршетка основне школе и класичне гимназије у Сарајеву, одлази у Беч на студије романистике и славистике. 1912. борави у Женеви одакле се враћа у Сарајево.
Пише и преводи највише у „Народу” као стални књижевни критичар издржавајући породицу. 1913. наставља студије у Италији, у Фиренци. 1914. одлази на лијечење у Вијаређо.
Послије Сарајевског атентата бјежи из Сарајева у Рудо, у село Грање, а затим у Србију гдје добија мјесто наставника у Велесу вршећи успут дужност поштанског цензора.
Дана 2. октобра 1915, послије прехладе, болест плућа му се погоршала. Умире у Велесу. Сахрањен је на војничком гробљу. 1918. постхумно му је штампана збирка пјесама „Царски сонети”, а у засебној књизи превод Метерлинкова „Плава птица”.
Дела Гроздана Епилог Кроз мирис липа Кула заборава Мусић Стеван Над градом Песма болесника Пут екстаза Снег У моме граду
Литература
Звијезда самоће, поезија Милоша Видаковића.
Категорија:Рођени 1891. Категорија:Умрли 1915. Категорија:Српски песници