Смртност становништва Србије је негативна компонента у кретању броја становника, за разлику од наталитета, као позитиве компоненте, у природном прираштају, која у значајној мери утиче на економске социјалне и политичке потенцијале, и даљи демографски развој Србије.
У Србији је 2016. године стопа умрлих (општи морталитет) значајно висока и износила је 14,3 на 1.000 становника, већим делом услед израженог процеса старења становништва и следствено томе, доминантне патологије везане за старење. У односу на 2013. годину, када је смртност, од свих узрока смрти износила 1.400,0 на 100.000 становника, у 2016. години стопа смртности је опала на 1.428,6 на 100.000 становника.
У Србији годишње од свих узрока смрти умре приближно 100.000 људи. Готово сваки други становник Србије умре од болести срца и крвних судова, сваки пети од малигних тумора и сваки десети од последица повреда, шећерне болест и опструктивних болести плућа. Током последњих 20 година, највећи пораст у умирању у Србији забележен је од малигних тумора и шећерне болести, односно његових компликација. Основна разматрања о смртности у Србији Смртност или морталитет је биолошки процес и својствен је свим живим бићима. Међутим, осим биолошких фактора чије је деловање дугорочно и постојано, на смртност делује и читава група социо-економских фактора. Њихов утицај долази или је долазио до изражаја нарочито у неким периодима живота становништва Србије (нпр саобраћајне несреће код младог становништва, епидемије, масовни трауматизам, ратни сукоби на Балкану итд).
Ток смртности током животног века становништва Србије има врло постојан облик. Смртност је на почетку живота новорођене деце висока (поготово код деце до годину дана старости), затим се нагло снижава и достиже минимум у старосној групи 5-14 година. После тог смртност стално расте. Најпре лагано, а затим са порастом старости све брже и брже, достижући врхунац код средовечног становништва, а затим још једном, код старих 60 или више година, долази до смањивања смртности са минимумом код најстаријих да би поново највиша била у најстаријим годинама живота.
Ток и нивои смртности У условима ниске смртности и повољним морталитетним условима у Србији су до сада описани: ниски ток смртности, дужи низ година, и различити ниво смртности — који су на почетку живота (код одојчади) и код деце нижи (што означава управо ниску смртност у почетним годинама живота), а у познијим годинама висок, што означава виши ниво смртности. Полне и старосне разлике мушкараца и жена Дивергенција у трендовима смртности по полу током задњих деценија 20. века може да се једним делом објасни смањењем стопа смртности код жена у фертилном периоду, али у основи леже много комплекснији фактори утицаја на смртност. Упркос чињеници да је то једна од основних законитости у демографском развитку, до данас није јасно шта све утиче на тај феномен. Тако је утврђено да је разлика у очекиваном трајању живота при живорођењу мушкараца и жена последњих 20 година стабилна и у европским оквирима умерено ниска (износи око пет година).
Анализа морталитета по полу показала је да су вредности специфичних стопа смртности у Србији међу највишима у Европи и да су посебно средовечни мушкарци у Србији вулнерабилна категорија становништва, нарочито оних који нису у браку, јер мушкарци у браку имају просечно за 6-7 година дужи животни век. Повољнији положај мушкараца у браку се види у свим старосним групама, док је код жена предност пре свега код релативно млађих категорија, док код старих 65 или више година, нема статистички значајне разлике.
На основу разлике у стопама смртности по полу и образовању може се констатовати да ниво образовања има већи значај у морталитету жена, односно да се са већим степеном образовања и разлика у смртности по полу повећава на штету мушкараца. Поједини истраживачи, у прављењу разлика, дају предност биолошким факторима, истичући да „генетске и хормонске разлике код полова стварају биолошку основу за дужи животни век жена”.Kalben, B. B. (2002). Why men die younger: Causes of mortality differences by sex. North American Actuarial Journal, 4, 83–111.Austad, S. N. (2006). Why Women Live Longer Than Men: Sex Differences in Longevity. Gender Medicine, 3(2), 79–92 Док многи истичу значај небиолошких фактора, и сматрају да се „образац понашања код мушкараца у комбинацији реакције на промене у околини, види као основни и доминантни разлог више смртности.”Rogers, R. G., Everett, B. G., Onge, J. M. Saint, & Krueger, P. M. (2010). Social, behavioral, and biological factors, and sex differences in mortality. Demography, 47(3), 555–578.Seifarth, J. E., McGowan, C. L., & Milne, K. J. (2012). Sex and life expectancy. Gender Medicine, 9(6), 390–401. Међутим све више преовладава став да је „утицај биолошких фактора лимитиран у односу на индивидуално понашање које у комбинацији са друштвеним и другим утицајем средине много више доприноси разлици у дужини животног века мушкарца и жене”.Lemaire, J. (2002). Why Do Females Live Longer Than Males? North American ActuarialJournal, 6 (May), 21–37.
Истраживање преране смртности становништва Србије услед водећих узрока смрти показало је да мушкарци и жене имају различит модел морталитета. Хипотеза да је канцер значајнији узрок превремене смрти код жена него код мушкараца у Србији, није тачна јер су нпр. мушкарци у централној Србији, током 2014. године, најчешће умирали од малигних тумора плућа, колона и ректума, простате и желуца, а жене су најчешће биле жртве малигног процеса на дојци, плућима, колону и ректуму и панкреасу. То повећање коинцидира са растом стопа смртности од кардиоваскуларних болести, тумора и повреда код мушкараца и смањења стопа смртности у фертилном периоду код жена.
Разлика између српских жена и мушкараца у односу на мушкарце и жене који најдуже живе у Европи је око 9 година код оба пола. Док је смртност 2,5 до 3 пута виша у Србији од вршњака из земаља са најдужим животним веком.
Разлике у смртности према религијској и етничкој припадности Значај етничке и религијске припадности могу имати утицај у смртности и различитој смртности по полу. Увођењем појма „муслимански парадокс“ (енг. Muslim paradox) истиче се нижа смртност млађих мушкараца исламске вероисповести од припадника других верских заједница. Разлог се види у мањој конзумацији алкохола, као и у знатно нижим стопама самоубистава.Kohler, I. V, & Preston, S. H. (2011). Ethnic and religious differentials in Bulgarian mortality, 1993-98. Population Studies, 65(1), 91–113. На другој страни муслиманке, пре свега старије жене, имају више специфичне стопе смртности.Cockerham, W. C., Hinote, B. P., Abbott, P., & Haerpfer, C. (2004). Health lifestyles in central Asia: the case of Kazakhstan and Kyrgyzstan. Social Science & Medicine, 59(7), Понекад линија између етничке припадности и социјалног статуса може, као што је пример у ромским заједницама, да искриви слику о разлозима више смртности.Trovato, F., & Odynak, D. (2011). Sex differences in life expectancy in Canada: immigrant and native-born populations. Journal of Biosocial Science, 43(2011), 353–367.
Показатељи смртности 300px|мини|Стопа смртности у свету 2015. У Србији је 2016. године стопа умрлих (општи морталитет) износила 14,3 на 1000 становника, док је морталитет од свих узрока смрти у истој године износио 1.461,2 на 100.000 становника, што је значајна разлика у односу на стандардизовану популацију у свету, која је износила 539,8. Стопа смртности у Србији и непосредном окружењу Општа стопа смртности у Србији у поређењу са бившим југословенским републикама, је највиша и износила је 2014. године 14,2‰. Следе Хрватска (12,0‰), Црна Гора (9,7‰), Македонија (9,5‰), Словенија (9,2‰) и Босна и Херцеговина (9,1‰).
Од земаља у непосредном окружењу у најповољнијем положају по висини опште стопе морталитета је Албанија (7,1‰), а у најлошијем Бугарска (15,1‰). Према подацима за 2014. годину Бугарска има највишу стопу смртности у Европи, а следе Украјина (14,6‰) и Летонија (14,3‰).
Разлог релативно великог броја смртних случајева у Србији је, пре свега, неповољна старосна структура, односно интензивно старење популације у протеклим деценијама. Према пописним подацима из 2011. године, просечна старост становништва Србије износила је 42,2 године, а индекс старења 1,25. Тренд кретања општа стопа смртности у Свету +Земље са највећом стопом смртности Ранг Земља Смртностна 1.000 становника 1 <center> 15,1 2 <center> 14,9 3 <center>14,6 4 <center>14,5 5 <center> 14,4 6 2. Умирање и обољевање становништва У: Р. Србија одабрани здравствени покзатељи за 2016. годину, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут pp. 43—54<center> 14,3 7 <center> 14,1 8 <center> 14,0 9 <center> 13,7 10 <center>13,6 11 <center>7,1 Општа стопа смртности у свету, 1996, 2006, 2030 и 2050. 1996. 2006. 2030 2050Свет 9,1 8,4 8,2 9,4Земље у развоју 8,8 8,0 7,6 8,8Развијене земље 10,6 10,3 11,6 13,1
Општа стопа смртности у свету по регионима, 1996, 2006, 2030 и 2050. 1996. 2006. 2030 2050Европа 11,4 11,7 12,8 14,9 Азија8,07,17,39,4Африка13,913,19,37,8Северна Америка5,87,28,09,4Јужна Америка6,46,27,19,2Океанија7,36,67,79,4
Прерана смртност у Србији Прерана смртност уведена је од скора као релативно нов показатељ, у анализи смртности становништва. Она је показатељ преране смртност или потенцијално изгубљени година живота (енг. Potential Years of Life Lost - PYLL) или изгубљене године потенцијалног живота (енг. Years of Potential Life Lost – YPLL). Овај показатељ се фокусира на друштвене и економске последице смртности.
Прерана смртност у Србији од 1950. до 2010. У 2010. години становништво Србије је потенцијално изгубило, због „превремене смрти“, 410.622 године живота или 64 године на 1.000 становника. Шест деценија раније губило се преко 6 пута више година односно 424 на 1.000.
На основу истраживања Ивана Маринковића, спроведеног у периоду 1950—2010. године уочава се тренд опадања стопе PYLL-а, па је најнижа вредност забележена последње 2010. године, а највиша прве 1950. године. На основу овог низа података, на први поглед може да се изведе закључак да је општи тренд смањивања стопа PYLL-а узрокован нижим стопама смртности по старости односно значајном и континуираном побољшању општих здравствених прилика, дубља анализа и ако се изолује утицај најмлађих старосних група (одојчади и деце до 5 година) доноси закључак да од средине 1960-их (прецизно 1966. године) побољшања није ни било, односно да су стопе PYLL-а су стагнирале и чак се у појединим годинама дешавало погоршање.Ivan Marinković Prerana smrtnost: Potencijalno izgubljene godine života Stanovništva Srbije, 1950-2010. Библиографија Ивана Маринковића 2012.
Најчешћи узроци смрти у Србији Најчешћи узроци смрти у Републици Србији већ дужи период су исти, али са различитим тенденцијама у периоду од 2012. до 2016. године (видети табелу). <center>Водећи узроци умирања у Србији за период 2012—2016. година.2. Умирање и обољевање становништва У: Р. Србија одабрани здравствени показатељи за 2016. годину, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут pp. 44. {| class="wikitable" |- !Ранг!!Групе узрока смрти !! MКБ-10!!2012(%)!! 2016(%) |- |<center>1||Болести система крвотока || I00—I99|| 53,7 ||51,7 |- |<center>2||Малигни тумори ||C00—C97 ||20,8 ||21,3 |- |<center>4||Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази ||R00-R99|| 4,5|| 4,9 |- |<center>5||Хроничне болести доњег система за дисање || Ј40—Ј47|| 3,7 ||2,8 |- |<center>6||Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора ||S00—T98|| 3,2|| 2,6 |- |3||Остали узроци||—|| 14,1 ||14,4 |- |Укупно ||||||100,0 ||100,0 |} <center>Водећи узроци умирања у Србији у 2016. години. {| class="wikitable" |- !Ранг!!Групе узрока смрти !! MКБ-10!!Број!! Учешће |- |<center>1||Болести система крвотока || I00—I99|| 52.102 ||51,7% |- |<center>2||Злоћудни тумори ||C00—C97 || 21.526 ||21,3% |- |<center>4||Недефинисани симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази ||R00-R99|| 4.985|| 4,9% |-