десно|мини|280x280пиксел|Становништво Њемачке од 1800. до 2000. године. Комбиновани подаци ФРГ-а ДДР-а . Демографију Њемачке прати Савезни статистички завод Њемачке (). Према подацима од 31. децембра 2015. године у Њемачкој живи 82.175.700 становника, што је чини шеснаестом најнасељенијом земљом на свијету. Укупна стопа наталитета у истој години је била 1,5 (максимална вриједност од 1982. године).

Фонд за становништва Уједињених нација наводи Њемачку као земљу послије САД с највећим бројем миграната. Више од 16 милиона људи су имигранти прве и друге генерације. 96,1% њих живи у западној Њемачкој и Берлину.Bundeszentrale für politische Bildung: "Die soziale Situation in Deutschland: Bevölkerung mit Migrationshintergrund I Око 7.000.000 њих су странци, јер немају њемачко држављанство. Највећа етничка група људи који нису њемачког поријекла су Турци. Од 1960-их, Западна Њемачка је и касније уједињена Њемачка привлачи имигранте, углавном из Јужне и Источне Европе, као и Турске, од којих су многи (или њихова дјеца) с временом стекли њемачко држављанство. Већина ових имиграната дошла је као привремени радници. Њемачка је такође била главна дестинација за избјеглице, они су поднијели захтјев за азил у Њемачкој, дијелом зато што њемачки устав је дуго имао клаузу којом се гарантује политички азил, као људско право, али разна ограничење током година су ограничила опсег ове клаузе.

Покрајине Од краја 2011. године, процијењено је да у Њемачкој живи 81,8 милиона становника, па је она најмногољуднија земља у Европској унији и 16. највећа земља у свијету по броју становника. Густина насељености је 229,4 становника по квадратном километру.

Њемачка је подијељена на шеснаест држава. Због разлике у величини и броју становника, подјела тих држава варира, посебно између градских држава () и држава с великим територијама (). Савезне државе Њемачке Главни град Површина(km²) Становништво(31. 12. 2015) Густина насељености Сјеверна Рајна-Вестфалија Диселдорф 34.11017.865.516524 Баварска Минхен 70.55012.843.514182 Баден-Виртемберг Штутгарт 35.75110.879.618304 Доња Саксонија Хановер 47.6147.926.599167 Хесен Висбаден 21.1156.176.172293Саксонија Дрезден 18.420 4.084.851221 Рајна-Палатинат Мајнц 19.8544.052.803204 Берлин Берлин 8923.670.6224.100 Шлезвиг-Холштајн Кил 15.8002.858.714181 Бранденбург Потсдам 29.6542.484.82683 Саксонија-Анхалт Магдебург 20.4522.245.470110 Тирингија Ерфурт 16.1732.170.714134 Хамбург Хамбург 7551.787.4082.366 Мекленбург-Западна Померанија Шверин 23.2121.612.36269 Сарланд Сарбрикен2.569995.597388 Бремен Бремен 419671.4891.599Њемачка Берлин 357.34082.175.684230

Градови

Етничке мањине и мигрантска позадина Савезни завод за статистику дефинише човјека с мигрантским поријеклом као све људе, који су након 1949. годину мигрирале на територију садашње Савезне Републике Њемачке, као и све стране држављане, рођене у Њемачкој, као њемачких држављане с најмање једним родитељем мигрантом или су рођени у Њемачкој као странци. Овдје приказани бројеви су засновани на овој дефиницији.

У 2010. години. године у Њемачкој живи 2,3 милиона породица са дјецом испод 18 година, у којима је барем један од родитеља имао стране коријене. Они чине 29% од укупног 8,1 милиона породице с малољетном дјецом. У поређењу са 2005. годином, када се почело с прикупљањем детаљних информација о становништву с мигрантским поријеклом удио породица миграната је за 2 процентна. У 2015. години 36% дјеце узраста до 5 година имали су мигрантску позадину.

Већина породица с мигрантским поријеклом живи у западном дијелу Њемачке. Породице с мигрантским поријеклом, чешће имају троје или више малољетне дјеце у породици, од породице, без мигрантског поријекла. У 2009. години. 3,0 милиона имиграната имало је турске коријене, 2,9 милиона има коријене у државама насљедницама Совјетског Савеза (укључујући и велики број етничких Нијемаца који причају руски), од чега 1,5 милиона има коријене у државама насљедницама Југославије и 1,5 милиона с пољским коријенима.

У 2008. години 18,4% Нијемаца било које старосне групе и 30% њемачке дјеце, имала су барем једног од родитеља који је рођен у иностранству.

Састав становништва 2016. године. Састав становништва % Становника Европа 93,1 76.737.000 Европска унија 90,2 74.372.000Нијемци (без Нијемаца из дијаспоре)Овај број представља број особа без „досељеничке позадине”, што значи особа с два родитеља углавном или цијелог њемачког поријекла. То не представља број људи који себе сматрају Нијемцима. Овај број не укључује људе с њемачким родитељима, који су након 1955. дошли у модерну Њемачку (укључујући -{Aussiedler}- и -{Spätaussiedler}- и потомке тих особа. 81,3 67.027.000 Пољаци 3,6 2.850.000Италијани 1,0 861.000 Румуни 1,3 1.130.000 Грци 0,5 443.000 ЕУ остали (претежно Шпанци, Холанђани, Португалци, Аустријанци и Хрвати) 2,5 2.061.000 Европа остали 2,9 2.365.000 Руси 1,5 1.223.000 остали (претежно државе бивше Југославије, без Хрватске и Словеније) 1,4 1.142.000 Блиски исток/Сјеверна Африка 4,9 4.069.600 Турци (укључујући турске Курде) 3,4 2.797.000 Арапи 1,3 1.108.000 остали (претежно Иранци) 0,2 164.000 Подсахарска Африка 0,6 510.000Источна Азија, Јужна Азија и Југоисточна Азија 1,4 1.119.000 Вијетнамци 0,2 167.000Кинези 0,3 212.000 остали (претежно Индијци, Авганистанци и Пакистанци) 0,9 795.000 Америке 0,5 451.000 Американци 0,3 324.000 Аустралија/Океанија <0,1 40.000 остали/недефинисани 0,1 47.000 укупно 100 82.973.000

Референце

Категорија:Немачка Категорија:Демографија по државама