thumb|Ломоносовљева Златна медаља
Ломоносовљева Златна медаља, названа по руском научнику и полихистору Михаилу Ломоносову, додељује се сваке године од 1959. године за изванредна достигнућа у природним и хуманистичким наукама од стране Академије наука Совјетског Савеза, а касније и Руске академије наука. Од 1967. године, додељују се две медаље годишње: једна руском и једна страном научнику. То је највише признања Академије.
Примаоци Ломоносове злате медаље
1959 Пјотр Капица: кумулативно, за радове у физици ниских температура.
1961 Александер Несмејанов: акумулативно, за радове у хемији.
1963 Шиничиро Томонага (члан Јапанске академије наука, председник Научног савета Јапана): за значајне научне доприносе развоју физике. Хидеки Јукава (члан Јапанске академије наука, директор Института за основна истраживања на Кјото универзитету): за изузетне заслуге у развоју теоријске физике.
1964 Ховард Валтер Флореј (професор, председник Краљевског друштва Велике Британије): за изванредан допринос развоју медицине.
1965 Николај Белов: акумулативно за радове у кристалографији.
1967 Игор Там: за изузетна достигнућа у теорији елементарних честица и другом домену теоријске физике. Сесил Франк Повел (професор, члан Краљевског друштва Велике Британије): за изванредна достигнућа у физици елементарних честица.
1968 Владимир Енгелгардт: за изврсна достигнућа у биохемији и молекуларној биологији. Иштван Русзњак (председник Академије наука мађарских народних република): за изванредна достигнућа у медицини.
1969 Николај Семјонов: за изузетне достигнуће у хемијској физици. Ђулио Ната (професор, Италија): за изванредна достигнућа у хемији полимера
1970 Иван Виноградов: за изузетне студије из математике. Арнауд Дењои (члан француске академије): за изванредна достигнућа у математици.
1971 Виктор Амбарцумијан: за изванредна достигнућа у астрономији и астрофизици. Ханес Алфвен (професор, члан Краљевске академије наука у Стокхолму, Шведска): за изванредна достигнућа у физици плазме и астрофизике.
1972 Николоз Мусхелисхвили: за изванредна достигнућа у математици и механици. Мак Стенбек (пуноправни члан Академије наука Немачке Демократске Републике): за изванредна достигнућа у физици плазме и примењене физике.
1973 Александер Павлович Виноградов: за изузетне достигнуће у геохемији. Владимир Зубек (пуноправни члан Чехословачке академије наука): за изванредна достигнућа у геологији.
1974 Александер Целиков: за изузетне достигнуће у металургији и металној технологији. Ангел Балевски (пуноправни члан Бугарске академије наука): за изванредна достигнућа у металургији и металној технологији.
1975 Мстислав Келдиш: за изврсна достигнућа у математици, механици и истраживању свемира. Маурис Рој (пуноправни члан француске Академије): за изванредна достигнућа у механици и његовим применама.
1976 Семјон Волфкович: за изврсна достигнућа у хемији и технологији фосфора и развој научних основа хемикализације пољопривреде у СССР. Херман Кларе (пуноправни члан Академије наука Немачке Демократске Републике): за изванредна достигнућа у хемији и технологији вештачких влакана.
1977 Михаил Лаврентјев: за изузетне достигнуће у математици и механици. Лајнус Полинг (члан америчке Националне академије наука): за изванредна достигнућа у хемији и биохемији.
1978 Анатолиј Александров: за изврсна достигнућа у нуклеарној науци и технологији. Алекандер Робертус Тод (професор, председник Краљевског друштва Велике Британије): за изванредна достигнућа у органској хемији.
1979 Александар Опарин: за изузетна достигнућа у биохемији. Бела Наги (пуноправни члан Мађарске академије наука): за изванредна достигнућа у математици.
1980 Борис Патон: за изузетна достигнућа у металургији и металној технологији. Јарослав Кожешник (пуноправни члан Чехословачке академије наука): за изванредна достигнућа у примењеној математици и механици.
1981 Владимир Котелников: за изузетна постигнућа у радиофизици, радиотехници и електроници. Павле Савић (пуноправни члан Српске академије наука и уметности, Социјалистичка Федеративна Република Југославија): за изванредна достигнућа у хемији и физици.
1982 Јулиј Харитон: за изврсна достигнућа у физици. Дороти Кроуфут Хоџкин (професор, члан Лондонског краљевског друштва): за изванредна достигнућа у биохемији и кристалној хемији.
1983 Андреј Курсанов: за изврсна достигнућа у физиологији и биохемији биљака. Абдус Салам (професор, Пакистан): за изванредна достигнућа у физици.
1984 Николај Богољубов: за изузетна достигнућа у математици и теоријској физици. Рудолф Месбауер (професор, Савезна Република Немачка): за изванредна достигнућа у физици.
1985 Михаил Садовски: за изврсна достигнућа у геологији и геофизици. Гиљермо Харо (професор, Мексико): за изванредна достигнућа у астрофизици.
1986 Свјатослав Фјодоров: за изврсна достигнућа у офталмологији и микрохирургији ока. Јосеф Риман (академик, председник Чехословачке академије наука): за изванредна достигнућа у биохемији.
1987 Александар Прохоров: за изузетна достигнућа у физици. Џон Бардин (професор, САД): за изванредна достигнућа у физици.
1988 Сергеј Соболев (постхумно): за изврсна достигнућа у математици. Жан Лерај (професор, Француска): за изванредна достигнућа у математици.
1989 Николај Басов: за изврсна достигнућа у физици. Ханс Бете (професор, САД): за изванредна достигнућа у физици.
1993 Дмитри Лихачов: за изврсна достигнућа у хуманистичким наукама. Џон Кенет Галбрајт (професор, САД): за изванредна достигнућа у економским и друштвеним наукама.
1994 Николај Кочетков: за изузетна достигнућа у хемији угљених хидрата и органске синтезе. Џејмс D. Вотсон (професор, САД): за изванредна достигнућа у молекуларној биологији.
1995 Виталиј Лазаревич Гинзбург: за изванредна достигнућа у теоријској физици и астрофизици. Анатоле Абрагам (професор, Француска): за изванредна достигнућа у физици кондензованог стања и методе истраживања у нуклеарној физици.
1996 Николај Красовски: за изузетна достигнућа у математичкој теорији контроле и теорији диференцијалних игара. Фридрих Хирцебрух (професор, Савезна Република Немачка): за изванредна достигнућа у алгебарској геометрији и алгебарској топологији.
1997 Борис Сергејевич Соколов: за изванредна достигнућа у студијама о раној биосфери Земље, откриће античког геолошког система и класичних дела у фосилним коралима. Френк Прес (професор, САД): за изванредна достигнућа у физици чврсте Земље.
1998 Александар Солжењицин: за изванредан допринос развоју руске књижевности, руског језика и руске историје. Јосиказу Накамура (професор, Јапан): за изузетан допринос у проучавању славистике и популаризацији руске књижевности и културе у Јапану.
1999 Валентин Јанин: за достигнућа у археолошким истраживањима средњовековне Русије. Михаел Мулер-Виле (професор, Немачка): за достигнућа у проучавању спољних односа ране средњовековне Русије.
2000 Андреј Викторович Гапонов-Грехов: за темељне радове из области електродинамике, физике плазме и физичке електронике. Чарлс Таунес (професор, САД): за темељна дела у квантној електроници која доводе до развоја масера и ласера.
2001 Александер Спирин: за достигнућа у проучавању структуре нуклеинских киселина и функција рибозома. Александер Рих (професор, САД): за достигнућа у проучавању структуре нуклеинских киселина и функција рибозома.
2002 Олга Ладиженскаја: за изврсна достигнућа у математици. Ленарт Карлесон (професор, Шведска): за изванредна достигнућа у математици.
2003 Јевгениј Чазов: за изванредна достигнућа у кардиологији. Мајкл Дебејки (професор, САД): за изванредна достигнућа у кардиологији.Lomonosov Gold Medal 2003
2004 Гари Марчук: за његов изузетан допринос стварању нових модела и метода решавања проблема физике нуклеарног реактора, атмосфере и физике океана. Едвард Н. Лоренц (професор, САД): за главна постигнућа у развоју теорије опште циркулације атмосфере и теорије хаотичних атрактора дисипативних система.Lomonosov Gold Medal 2004
2005 Јури Осипјан: за изванредна достигнућа у физичкој физици. Питр Хирш (професор, Велика Британија): за изванредна достигнућа у физичкој физици.
2006 Николај Павлович Лаверов: за изузетна достигнућа у геологији и геофизици. Родни Ц. Евинг (професор, САД): за своје истраживање о циклусу нуклеарног горива и управљања нуклеарним отпадом.
2007 Андреј Анатољевич Зализњак: за изузетне резултате у истраживању лингвистике. Сајмон Франклин (професор, Велика Британија): за изванредна достигнућа у истраживању руске историје и културе.
2008 Јевгениј Примаков: за изузетне доприносе у развоју друштвених наука. Хелен Карер д'Енкаусе (професор, Француска): за изванредна постигнућа у истраживању политичких и друштвених процеса у совјетским и постсовјетским периодима Русије.
2009 Вадим Тихонович Иванов: за изузетне доприносе у развоју биоорганске хемије. Риоји Нојори (професор, Јапан): за изузетне доприносе у развоју органске хемије и каталитичке асиметричне синтезе.
2010 Спартак Белјаев: за изврстан допринос у физици. Жерард'т Хофт (професор, Холандија): за изузетне доприносе у физици.
2011 Владимир Александрович Тартаковски: за изузетне доприносе у хемији. Роалд Хофман (професор, САД): за изузетне доприносе у хемији.
2012 Глеб Доброволски: за изузетан допринос у области науке о тлу. Ричард Варен Арнолд (професор, САД): због свог изванредног доприноса развоју теоријске и примењене науке о тлу и моделирању понашања тла у различитим пејзажима света.
2013 Лудвиг Фаддев: за изузетан допринос квантној теорији поља и теорији елементарних честица. Петер Лакс (професор, САД): за изузетан допринос теорији хидродинамичких солитона.
2014 Анатолиј Деревјанко: због свог изванредног доприноса развоју новог фундаменталног научног концепта стварања модерног људског физичког типа и његове културе. Сванте Пабо (професор, Шведска): за изванредна достигнућа у области археологије и палеогенетике.Lomonosov Gold Medal 2014 (in Russian)
2015 Леонид Келдиш: за изврстан допринос физици тунелских појава, укључујући и тунелске ефекте у полупроводницима. Пол Коркум (професор, Канада): за изузетан допринос у ултрабрзој физици, укључујући атосекундни опсег, и интерферометријске процесе електронских таласних функција у атомима и молекулама са непрецизном просторном и временском резолуцијом.
2016 Дмитри Г. Кнор: због свог изванредног доприноса у области хемије нуклеинске киселине, афинитетне модификације биополимера, постајући најважнија подручја фармакологије - терапеутске нуклеинске киселине и развој техника генске терапије. Сиднеј Алтман (професор, Канада и САД): за свој изванредан допринос у области биохемије нуклеинских киселина, откривање каталитичке активности нуклеинских киселина и стварање нових биолошки активних супстанци.
2017 Јури Оганесијан: за темељно истраживање у пољу интеракције комплексних језгара и експериментална потврда хипотезе о постојању "стабилних острва" супертешких елемената. Бјорн Јонсон (професор, Шведска): за рад од фундаменталне природе, који су од основне важности за проучавање нуклеарних структура и нуклеарна стабилност егзотичних најлакших језгара на границама стабилности нуклеона.
Референце
Спољашње везе Winners of Lomonosov Gold Medal (in English) Winners of Lomonosov Gold Medal (in Russian) Winners of Lomonosov Gold Medal (in Russian) second source Lomonosov Gold Medal with pictures (in Russian)
Категорија:Одликовања Совјетског Савеза Категорија:Одликовања Руске Федерације Категорија:Медаље