Zdravstveni informacioni sistem (skraćeno ZIS) je „organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu.

Po svojoj suštini ZIS je informaciona slika zdravstvenog sistema, nastala kao proizvod brojnih funkcija integrisanih komunikacioni računarski sistem za razmenu informacija u procesu zdravstvene zaštite, čiji su korisnici (svi) zdravstveni radnici i (svi) korisnici zdravstvene zaštite. U tom smislu zdravstvenim informacionim sistemima, je nastao sa ciljem da pomogne u rešavanju osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini uopšte, zasnovanih na prikupljanju, manipulisanju, obradi i korišćenju podataka koji se svakodnevno u velikim količinama gomilaju u obimnoj dokumentaciji zdravstvenih organizacija.Jack Smith, in: Health Management In formation Systems – a handbook for decision makers. Oxford University Press, 2000.

Definicija SZO Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije — „zdravstveni informacioni sistem (ZIS) je deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu".WH O (2000) Guidance on Needs Assessment for National Health Information Systems Development. Nivoi i tipovi ZIS Nivoi Zdravstveni informacioni sistem se javlja u više nivoa počev od globalnog do i lokalnom, i može biti: Internacionalni Nacionalni Regionalni Institucionalni. Tipovi Strateški informacioni sistem Taktički informacioni sistem Operacionalni informacioni sistem.Jelena Marinković Zdravstveni informacioni sistem Institut za mnedicinsku statistiku i informatiku januar, 2008

Namena i zadaci Namena zdravstveno-informatičke delatnosti (u zdravstvenoj i medicinskoj oblasti) je: organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način, poboljšanje kvaliteta medicinskog rada, obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Zdravstveni informacioni sistem je funkcionalni entitet unutar zdravstvene službe kao celine, i zato on ne može opstati sam za sebe već namenjen kao sredstvo u svakodnevnom radu, u istraživanjima i u upravljanju zdravstvenim ustanovama. Komponente Osnovne komponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadžeri, programeri, operateri, korisnici), tehnička baza (hardver), programska podrška (softvere). Uloga korisnika u ZIS U sistemu se kreiraju različite uloge kako bi svaki korisnik u sistemu imao pristup tačno određenim funkcionalnostima, pristup tačno određenim podacima i dozvolu za obavljanje određenog tipa radnje u zavisnosti od radnih zadataka koje obavlja. Svakom korisniku u sistemu se dodeljuje bar jedna uloga u sistemu.

Dodelom uloga, svaki korisnik kad se najavi u sistem, ima personalizovan pogled i dozvoljen mu je pristup samo onim funkcionalnostima definisanim prema dodeljenim ulogama. Primeri uloga: Superadministrator Administrator zdravstvene ustanove Direktor zdravstvene ustanove Uloga specijaliste Uloga izabrani lekar Operator u ambulanti Operator u Call-centru Farmaceut

Vrste dokumentacija u zdravstvenom sistemu Vrste dokumentacija u sistemu zdravstvene zaštite su: Zdravstvena dokumentacija Zdravstvenu dokumentaciju čine svi dokumenti koji sadrže medicinske podatke (istorija bolesti, zdravstveni karton i dr.) kao i dokumentacija medicinske literature. Dokumentacija u zdravstvu Ovu dokumentaciju čine svi ostali dokumenti opšteg tipa koji se odnose na administrativno-finansijske podatke, kadrove i slično. Vrste zdravstvenih informacija Zdravstvene informacije potiču iz različitih izvora sistema i prolaze kroz različite procedure obrade. One obuhvataju: informacije iz zdravstvene (medicinske) dokumentacije, izveštaja o zdravstvenom radu, demografske podatke i podatke o zdravstvenom stanju stanovništva, zdravstvenu statistiku, medicinskih istraživanja i druge izvore. Tip informacija Osnovni tipovi zdravstvenih informacija su: Primarne zdravstvene informacije One nastaju direktnim kontaktom pacijenta i lekara, pacijenta i medicinske sestre, pacijenta i službenika u zdravstvenom osiguranju i sl. i nastaju u toku svakodnevnog rada u zdravstvenoj zaštiti Sekundarne zdravstvene informacije One se izvode agregiranjem primarnih zdravstvenih informacija. One su neophodne zdravstvenim radnicima u njihovom svakodnevnom stručnom radu (npr informacije o urađenim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, za nadzor i evaluaciju programa zdravstvene zaštite od strane službenika u zdravstvenom osiguranju za potrebe finansiranja zdravstvene zaštite, za analizu zdravstvenog stanja stanovništva... Naučne i stručne medicinske informacije One nastaju od primarnih i sekundarnih informacija kao i od informacije iz drugih naučnih disciplina. Predstavljaju osnovu za dalji razvoj i unapređenje medicine i zdravstvene zaštite. Primena Primena informatike u zdravstvu posebnu, specifičnu namenu: u funkciji: Vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije — trajni (doživotni) elektronske kolekcija zdravstvenih informacija o individualnom korisniku – od rođenja do smrti, koju formiraju ovlašćeni zdravstveni radnici, a koja može biti distribuirana na brojnim odgovarajućim mestima u određenom obliku. Medicinskoj edukaciji.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Интегрисани здравствени информациони систем Републике Србије

Категорија:Медицинска информатика Категорија:Здравствена информатика