Труљење (такође путрефакција) је пета фаза смрти, након мртвачког бледила (pallor mortis), мртвачких мрља (livor mortis), мртвачког хлађења (algor mortis) и мртвачке укочености (rigor mortis). Овај процес се односи на разлагање тела животиње након смрти. У ширем смислу, може се посматрати као разградња протеина, и коначно нарушавање кохезивности између ткива, као и утечњавање већине органа. Ово је узроковано разлагањем органске материје путем бактеријског или гљивичног варења, што доводи до ослобађања гасова који се инфилтрирају у телесна ткива и изазивају пропадање ткива и органа.
Приближно време потребно да дође до труљења зависи од различитих фактора. Унутрашњи фактори који утичу на брзину труљења укључују старост у којој је наступила смрт, укупну структуру и стање тела, узрок смрти, као и спољашње повреде настале пре или после смрти. Спољашњи фактори обухватају температуру околине, изложеност влази и ваздуху, одећу, факторе сахрањивања и изложеност светлости. Фарме тела су објекти који проучавају начин на који различити фактори утичу на процес труљења.
Први знаци труљења означени су зеленкастом променом боје на спољашњости коже, на трбушном зиду који одговара месту где почиње дебело црево, као и испод површине јетре.
Одређене супстанце, попут фенола (карболе киселине), арсена, стрихнина и цинк хлорида, могу се користити за успоравање процеса труљења на различите начине у зависности од њиховог хемијског састава.
Опис У термодинамичким терминима, сва органска ткива су сачињена од хемијске енергије која, када се не одржава константним биохемијским одржавањем живог организма, почиње хемијски да се разлаже услед реакције са водом у аминокиселине, што је познато као хидролиза. Разградња протеина тела у фази распадања је спонтани процес. Хидролиза протеина се убрзава како анаеробне бактерије дигестивног тракта конзумирају, варе и излучују ћелијске протеине тела.
Бактеријско варење ћелијских протеина слаби телесна ткива. Како се протеини континуирано разграђују на мање компоненте, бактерије излучују гасове и органска једињења, као што су амини (који садрже функционалну групу) путресцин (из орнитина) и кадаверин (из лизина), који носе непријатан мирис трулог меса. У почетку, гасови труљења су задржани унутар телесних шупљина, али на крају дифундују кроз суседна ткива, а затим у циркулаторни систем. Када доспеју у крвне судове, трули гасови се инфилтрирају и дифундују у друге делове тела и екстремитете.
Визуелни резултат инфилтрације гасова у ткива је приметно надимање трупа и екстремитета. Повећани унутрашњи притисак услед континуираног раста запремине гаса додатно напреже, слаби и раздваја ткива која задржавају гас. Током труљења, кожна ткива тела на крају пуцају и ослобађају бактеријски гас. Док анаеробне бактерије настављају да конзумирају, варе и излучују протеине ткива, распадање тела напредује до фазе скелетизације. Ова континуирана потрошња такође резултира производњом етанола од стране бактерија, што може отежати одређивање нивоа алкохола у крви током аутопсије, посебно код тела извучених из воде.
Генерално, термин распадање обухвата биохемијске процесе који се дешавају од физичке смрти особе (или животиње) до скелетизације тела. Труљење је једна од седам фаза распадања; као такав, термин подложно труљењу идентификује сву органску материју (животињску и људску) која је биохемијски подложна труљењу. У случају смрти од тровања, труљење тела се хемијски успорава отровима као што су антимон, арсен, карбола киселина (фенол), биљка стрихниново дрво (nux vomica), стрихнин (пестицид) и цинк хлорид.
Приближна временска линија мини|500px|Временска линија постмортем промена (фазе смрти), са труљењем означеним близу средине. Груба временска линија догађаја током фазе труљења је следећа: 1–2 дана: Мртвачко бледило, мртвачке мрље, мртвачко хлађење и мртвачка укоченост су први кораци у процесу распадања пре процеса труљења. 2–3 дана: На кожи абдомена појављује се промена боје. Абдомен почиње да отиче због стварања гасова. 3–4 дана: Промена боје се шири и постају видљиве вене промењене боје. 5–6 дана: Абдомен приметно отиче и на кожи се појављују пликови. 10–20 дана: Долази до црног труљења, када се из тела ослобађају штетни мириси, а делови тела попримају црну боју. 2 недеље: Абдомен је надут; унутрашњи притисак гаса се приближава максималном капацитету. 3 недеље: Ткива су омекшала. Органи и шупљине пуцају. Нокти и коса отпадају. 4 недеље: Мека ткива, попут унутрашњих органа, почињу да се утечњавају, а лице постаје непрепознатљиво. Кожа, мишићи, тетиве и лигаменти се разграђују, излажући скелет тела.
Редослед разлагања органа у телу:
Гркљан (ларинкс) и душник (трахеја) Мозак одојчета Желудац Црева Слезина Оментум и мезентеријум Јетра Мозак одрасле особе Срце Плућа Бубрези Мокраћна бешика Једњак Панкреас Дијафрагма Крвни судови Материца
Брзина труљења је највећа на ваздуху, затим у води, земљишту и земљи. Тачна брзина труљења зависи од многих фактора као што су временске прилике, изложеност и локација. Тако, хлађење у мртвачници или погребном предузећу може успорити процес, омогућавајући сахрану за око три дана након смрти без балсамовања. Брзина се драстично повећава у тропским климатским условима. Први спољашњи знак труљења код тела које лежи на ваздуху обично је зеленкаста промена боје коже у пределу слепог црева (цекума), која се појављује за 12–24 сата. Први унутрашњи знак обично је зеленкаста промена боје на доњој површини јетре.
Фактори који утичу на труљење Различити фактори утичу на брзину труљења.
Егзогени (спољашњи) Температура околине: Распадање се убрзава високом атмосферском или температуром околине, при чему је брзина труљења највећа између 21 °C и 38 °C, а додатно је убрзана високим нивоом влажности. Ова оптимална температура помаже у хемијској разградњи ткива и подстиче раст микроорганизама. Распадање се готово зауставља испод 0 °C или изнад 48 °C.
Изложеност влази и ваздуху: Труљење је обично успорено када је тело потопљено у воду, због смањене изложености ваздуху. Изложеност ваздуху и влага могу допринети уносу и расту микроорганизама, убрзавајући разградњу. У топлом и сувом окружењу, тело може проћи кроз процес звани мумификација, где се тело потпуно дехидрира и бактеријско распадање је инхибирано.
Одећа: Широка одећа може убрзати брзину труљења, јер помаже у задржавању телесне топлоте. Тесна одећа може успорити процес прекидом дотока крви у ткива и елиминисањем хранљивих материја којима се бактерије хране.
Начин сахрањивања: Брзо сахрањивање може успорити труљење. Тела у дубоким гробовима обично се спорије распадају због смањеног утицаја промена температуре. Састав гробова такође може бити значајан фактор; густо тло налик глини обично убрзава труљење, док га суво и песковито тло успорава.
Изложеност светлости: Светлост такође може индиректно допринети, јер муве и инсекти радије полажу јаја у деловима тела који нису изложени светлости, попут пукотина које формирају капци и ноздрве.
Ендогени (унутрашњи) Старост у време смрти: Мртворођени фетуси и одојчад споро труле због своје стерилности. Иначе, млађи људи се генерално брже распадају од старијих људи.
Стање тела: Тело са већим процентом масти и мањом масом без масти имаће бржу стопу труљења, јер маст задржава више топлоте и носи већу количину течности у ткивима.
Узрок смрти: Узрок смрти је у директној вези са брзином труљења; тела особа које су умрле од последица акутног насиља или несреће генерално труле спорије од оних који су умрли од заразних болести. Одређени отрови, попут калијум цијанида или стрихнина, такође могу успорити труљење, док га хронични алкохолизам и употреба кокаина убрзавају.
Спољашње повреде: Антемортем (пре смрти) или постмортем (после смрти) повреде могу убрзати труљење јер повређена подручја могу бити подложнија инвазији бактерија.
Одложено труљење Одређене отровне супстанце у телу могу успорити процес труљења. Оне укључују: Карболу киселину (фенол) Арсен и антимон Стрихнин Стрихниново дрво (биљка) Цинк хлорид, ZnCl2 Морфин Аконитин
Балсамовање Балсамовање је процес очувања људских остатака одлагањем распадања. Ово се постиже употребом течности за балсамовање, која представља мешавину формалдехида, метанола и разних других растварача. Најчешћи разлози за очување тела су потребе излагања на сахрани, надземног сахрањивања или транспорта преминулог на велику удаљеност, као и медицинске или верске праксе.
Истраживање Фарме тела излажу дониране лешеве различитим условима околине како би проучавале процес људског распадања. Ове институције укључују Форензичко-антрополошки објекат Универзитета у Тенесију, Остеолошку истраживачку станицу Универзитета Западне Каролине (FOREST), Истраживачки објекат за форензичку антропологију Државног универзитета Тексас (FARF), Објекат примењених форензичких наука југоисточног Тексаса Државног универзитета Сем Хјустон (STAFS), Комплекс за истраживање форензичке антропологије Универзитета Јужни Илиноис и Истраживачку станицу за форензичку истрагу Универзитета Колорадо Меса.
Аустралијски објекат за тафономска експериментална истраживања у близини Сиднеја је прва фарма тела смештена изван Сједињених Америчких Држава. У Уједињеном Краљевству постоји неколико објеката који, уместо људских остатака или лешева, користе мртве свиње за проучавање процеса распадања. Свиње имају мању вероватноћу да буду носиоци заразних болести од људских лешева и лакше су доступне без бриге о етичким питањима, али се фарма људских тела и даље веома тражи за даља истраживања. Свака фарма тела је јединствена по свом еколошком саставу, што истраживачима пружа шире знање и омогућава истраживање начина на који различити фактори животне средине могу значајно утицати на брзину распадања, попут влажности, изложености сунцу, кише или снега, надморске висине и другог.
Друге употребе мини|Труљење, осми алхемијски кључ Базила Валентина, 1678, Фондација за хемијско наслеђе (Chemical Heritage Foundation) У алхемији, труљење је исто што и ферментација, при чему се супстанци дозвољава да труне или се несметано распада. У неким случајевима, почетак процеса је олакшан малим узорком жељеног материјала који делује као „семе”, што је техника слична употреби кристала клице у процесу кристализације.
Види још Криопрезервација Распадање леша Распадање Балсамовање Форензичка ентомолошка декомпозиција Мацерација (кост) Промесија Бактерије труљења Ужеглост Котаров синдром
Референце
Спољашње везе Труљење — Форензичка патологија др Динеша Раоа Брзина распадања у лешу
Категорија:Алхемијски процеси Категорија:Наука о храни Категорија:Медицински аспекти смрти Категорија:Некроза Категорија:Форензичка патологија Категорија:Екологија Категорија:Биохемија Категорија:Метаболизам Категорија:Систем органа за варење