Библиотека „Лаза Костић” је библиотека на београдској општини Чукарица. Од 1989. године, једна је од 13. организационих јединица, тј. општинских мрежа Библиотеке града Београда.
Историјат Библиотеке, као један од најважнијих сведока и подстрекача духовне културе, као чувари традиције и књиге као свеопште ризнице знања, увек су пратиле живот средине у којој настају и служе. Оне су, саме по себи, одражавале културу становништва или посебних мањих средина, њихова настојања да прате културни и књижевни живот али и развој разних делатности (просвете, друштвених и природних наука и др.). Формирале су се као приватне збирке књига, листова и часописа, професионално одређене или не, као читаонице, затим као јавне установе и најзад као посебно издвојене. Када је реч о Чукарици, нема сумње да је у неком обиму постојала приватна библиотека још у кући Матије Бана током друге половине XIX века јер је велики део његовог живота на многе начине био везан за књигу - као уредник и новинар, као наставник, као писац и као јавни радник. Природно је да се део његове личне библиотеке налазио и у кући на Бановом брду, у којој је повремено, дуже или краће време, боравио. Најстаријим читаоницама - читалиштима могу се, још од краја XIX века сматрати кафане, које су деценијама биле и део културног живота, посебно у мањим срединама: у њима се читала штампа, неке су биле места где су се окупљали и припадници различитих удружења или политичких странака, где су се држали скупови, зборови и предавања и читала одговарајућа литература. Важну улогу имале су и приватне библиотеке, најчешће интелектуалаца, настањених на територији Чукарице, којих је било у све већем броју између два светска рата (концентрација многих високих стручњака у фабрикама, у Заводу за израду новчаница, просветних радника и др.) али и других грађана, о чему сведоче чињенице да су многе књиге баш из тих библиотека касније њихови потомци, или они сами, поклонили библиотеци на Чукарици или школским библиотекама.
Библиотека „Лаза Костић” Социјалистичке читаонице у Градској општини Чукарица, могу се сматрати коренима библиотеке на Чукарици, нарочито жарковачка читаоница. Тај корен датира из 1903. године. Жарковачка читаоница основана је залагањем виђенијег жарковачког житеља,Радета Спасеновића, земљорадника. Те године, после организовања Српске социјалдемократске странке, чији је један од постављених задатака био „просвећивање села и организовање сеоских библиотека”, по свему и заснована и прва библиотека - читаоница. Она је била део програма првог радничког организовања. Те, 1903. године, чукарички радници су оформили прво радничко друштво, које је понело назив „Удружење чукаричких радника” (касније је у штампи превладао назив „Чукаричко радничко друштво”). Према познатим подацима о културном животу Чукарице у то време, верује се да је прва социјалистичка књижница-читаоница постојала у оквиру чукаричког радничког друштва, у кафани „Михајловац”, које је у њој имало седиште до новембра 1903, где су се радници окупљали и читали социјалистичку штампу и литературу.
Када је реч о кафана (београдским) занимљиво је истаћи чињеницу да су кафане биле, поред државних надлештава,готово једино место јавног друштвеног живота.
„Ту су се склапали трговачки послови, продавала имања, узимали зајмови, али и склапала познанства и пријатељства, закључивали бракови; ту су се писала писма, тужбе и молбе властима; ту су културна друштва држала састанке, писале се песме, оснивали се листови и часописи;ту се уживало у музици, забавама и позоришним представама; ту се грдила власт, одржавале политичке конференције и зборови, ту су радили партијски штабови; ту су се нудили и тражили радници (Нушић). Где је народ, ту су и пороци: кафанама су замерани пијанчење, бадаваџисање,проституција и коцка. И држава је користила кафане за своје послове и у њима организовала лицитацију за продају својих плацева и заплењене имовине,издавање својих локала и пијачних места, калдрмисање улица или издавање права на вађење песка. У кафанама су организована гласачка места и за изборе, а чак се и вакцинација обављала у кафанама: 1897. су деца и одрасли вакцинисани против богиња... ”„Илустрована историја београдских кафана:од турског хана до Аеро клуба”, Борис Белингар, Бошко Мијатовић, „Архипелаг”, Београд, 2018,
Између два рата, захваљујући развоју Чукарице, измени структуре становништва, постојању нових институција и културних средишта, по природи ствари, у многим кућама постоје приватне збирке књига - библиотеке (житељи Чукарице нису само радници груписани око фабрика уз обалу реке Саве, мајдана и др., већ се насељавају породице из „грађанске зоне”, са све присутнијим бројем интелектуалаца, граде се и установљавају нове школе и цркве, све је већи број ђака и све већи број младих који се школују у београдским гимназијама, а потом и у гимназији на Бановом брду, у средњим школама, на факултетима). Жарковачка читаоница је кратко радила. Не располаже се подацима о разлозима затварања, јануара 1904. године, једино их можемо здраворазумски наслутити. Ипак, самим чином оснивања, жарковачка читаоница је извршила значајан утицај на процесе развоја и јачања идеје радничког и народног просвећивања.
Библиотека „Лаза Костић” Чукарица, главна је тј. централна библиотека општине Чукарица. У оквиру своје библиотечке мреже имала је више огранака који су се селили, мењали локације, своја имена а неки огранци су се нажалост и „угасили” тј. трајно затворили. Библиотека свој непрекидни рад на Чукарици обавља од 1945. године. Са ондашњим револуционарним заносом и потребом за убрзаном свеколиком обновом након Другог светског рата, мотивисана је и одлука НОО (Народноослободилачки одбор) VII рејонаНародни одбор VII рејона Града Београда(1945—1952), да се Библиотеци на Чукарици додели име „Лазо Кочовић”. Под тим именом, Библиотека на Чукарици је радила 50 година (1945—1995). Име је добила по првоборцу и револуционару у чијем се стану у кући београдског лекара Радована Ћирковића (садашња улица Тургењевљева бр. 1) крајем марта 1941 године под руководством Јосипа Броза Тита одржало саветовање кадра КПЈ за Србију. Ова кућа (садашња улица Тургењевљева бр. 1) се налази у непосредној близини садашње библиотеке "Лаза Костић".
Сажето записано, може се рећи да је тих послератних година Библиотека почела да ради са књижним фондом од око 3.000 књига махом прикупљених од омладине и просветних радника са тадашње општине Чукарица. И тако, од једне мале библиотеке смештене у једну једину просторију настала је ондашња Матична библиотека. Матична библиотека на Чукарици са својим пунктовима у Раковици, Железнику, Умци, Жаркову, Макишу чинила је велике напоре на популарисању и приближавању књиге читаоцу.
Тај поратни почетак рада библиотеке, детаљно је записаним у наредном тексту. Наиме, после Другог светског рата, од 1945. године, по угледу на Совјетски Савез, али и из стварних потреба у потпуно новим условима у ондашњој новој држави, пуног замаха сваке врсте (као што обично бива, јер нова друштвена стања, а тако јесте било после завршетка рата, доносе велике промене у устројству живота, у коме треба надокнадити пропуштено) отварају се домови културе и библиотеке који би требало да својим делатностима покрију све средине. За Чукарицу је у том тренутку било важно што су, по налогу по налогу Градског већа омладине, омладинци тадашњег VII рејона, коме су припадали Чукарица и Топчидерско брдо, почели са прикупљањем књига. Сакупљене књиге су донете у једну вилу на Топчидерском брду, која је била предвиђена за Библиотеку VII рејона. Према сећању једног од учесника у тој акцији, Хранислава Михаиловића, ту библиотека није ни почела са радом. Према подацима из архиве Библиотеке на Чукарици, Библиотека VII рејона је радила неколико месеци. Потом је, уз прећутну сагласност рејонског комитета, највероватније стога што је њена удаљеност од насеља Чукарице и Бановог брда онемогућавала коришћење књига, пресељена (са књигама) у запуштену салу католичке цркве на Бановом брду. Ту је одмах почела да ради под руководством библиотекара, професора књижевности, госпође Милошевић. Библиотека је ту радила до 1948. године. Одвајањем Топчидерског брда од VII рејона, новооснована библиотека је остала без дела књижног фонда. Како су услови за рад били изузетно лоши, библиотека је пресељена 1948. из католичког дома у приватну кућу власника Мише Тодоровића, званог „Американац”, у Зрмањску улицу број 4. Библиотека је радила у скромним условима: имала је простор око 60 m2 и књижни фонд од око 2000-3000 књига, није имала чак ни телефон (веза јој је био услужни телефон у суседној кући). Запошљавала је два стручна радника. Први управник била је Слободанка Краговић, која се на тој дужности налазила све до пензионисања 1972. године. Године 1950. библиотека је одлуком Народноослободилачког одбора VII рејона добила име „Лазо Кочовић”. Започети рад на сакупљању књига настављен је. У том послу учествовали су многи ученици II Мешовите гимназије, активисти, скојевци; библиотека је добила и доста приватних поклона. преко сто књига од адвоката Илије Савковића, из приватне библиотеке његовог покојног сина Бошка, од породице покојног лекара Др. Стевановића, од Др. Ћирковића, од Петруше, сестре Лазе Кочовића. Доста књига су библиотеци поклонили просветни радници, али и представници других грађанских слојева. Године 1962. Библиотека је пресељена из Зрмањске улице у нове просторије у Дому културе на Чукарици, садашњи Центар за културу (Тургењевљева улица) где се и сада налази. Библиотека је у организационом погледу претрпела разне промене које су биле одраз промена на самој општини. Тек 1965. године, Библиотека је регистрована као код Окружног суда као Матична библиотека Чукарица са својим огранцима. У њеном саставу је све до 9. септембра 1975. била и библиотека из Раковице. Када је деобом територије Општине Чукарица настала Општина Раковица, било је потребно да се и библиотека конституише као општинска Матична библиотека „Радоје Дакић”. Извршена је подела књижног фонда према броју становника, као и прерасподела запослених.
Увек окренута младима, Библиотека је, заједно са основним школама, Савезом за друштвено васпитање и старање о деци и СО Чукарица организовала први пут, Мајску песничку штафету 1974, у част Дана младости и одржавања X Конгреса СКЈ која је имала за циљ да подстиче дечје поетско стваралаштво. Манифестацију „Први школски дан – Први школски час“ организовали су Матична библиотека библиотека „Лазо Кочовић“, Основна школа „Филип Кљајић Фића“ и Савез за друштвено васпитање и старање о деци СО Чукарица. За стваралаштво и креативност ученике су мотивисали познати књижевници, а најбољи ученички радови су награђивани.
У времену до интегрисања са Библиотеком града Београда (1989), библиотечка мрежа на територији Чукарице чинила је Матична библиотека“Лазо Кочовић“ са девет огранака (огранак „Пролетер“, од 1995. „Прометеј“, Баново брдо, огранак „Душко Радовић“ Јулино брдо, Поручника Спасића и Машаре 90 (трајно затворен 2004), име је сачувано и додељено (2005) библиотеци у насељу Церак, огранак „Бранко Ћопић“ Жарково, Михајла Валтровића 36а, (затворен 2010, име сачувано и додељено (2017) библиотеци у Вранићу, општина Барајево), огранак „Ђура Јакшић“ Железник, огранак у селу Рушањ, огранци у Сремчици, Умци („Димитрије Туцовић“), Остружници (трајно затворени 1992. и 2004). Приликом отварања школских библиотека, Мaтична библиотека „Лазо Кочовић“ пружала је стручну помоћ у њиховом формирању и успостављању каталога. Удружене библиотеке града Београда покренуле су иницијативу о интеграцији београдских библиотека. Иницијативу је прихватило свих 17 матичних библиотека. У библиотеци „Ђорђе Јовановић“ 7. маја 1985. године одржана је оснивачка скупштина удружених библиотека. Ово удруживање значило је, између осталог, да читаоци на исту чланску карту могу користити књиге из свих 17 удружених библиотека града Београда.