мини|200px|Балабан у Народном музеју историје Азербејџана Балабан, или баламанМузыкальная энциклопедия. Баламан . Под ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — М.: Советская энциклопедия, 1973. () дрвени је дувачки инструмент, цилиндричног облика, са двоструким језичком дужине око 35 цм, са осам отвора који се покривају прстима и једном рупом која се покрива палцем. Балабан, један од древних дувачких инструмената, је заступљен у свим крајевима Азербејџана. Овај инструмент је заступљен и у Иранском Азербејџану и у републици Азербејџан.

Балабан се најчешће прави од тврдих врста дрвећа као што су дуд или орах.Унутрашња шупљина у инструменту износи око 1.5 цм у пречнику. Двоструки језичак је израђен је од трске, дугачак је око 6 цм и раван је на једном крају. Извођач користи ваздух који се налази у устима да би наставио да свира балабан док удише ваздух у плућа. Ова "кружна" техника дисања обично се користи на свим дувачким инструментима са двоструким језичком са Средњег истока.

Опис инструмента Балабан има 8 рупа на предњој страни и једну на задњој страни у делу висине прве и друге рупе на предњој страни. Састоји се од цева, језичка, регулатора, и поклопца.Charming Sounds of the Balaban by Saadat Abdullayeva

Цев балабана, или говда, је цилиндрична цев дужине од280 до 320 мм направљену најчешће од кајсијиног дрвета (понекад и од лешника, крушке, дуда, шимшира, итд.). Процес изрезивања балабанског цева назива се "балабан чакма". Горњи крај цеви ( баш или куп ) има округли облик, а доњи крај ( ајаг ) је зашиљен. Унутрашња шупљина има пречник око 10 мм. Осам рупа или "тонова" који чине "звучни тон" ("сас пардаси") направљени су на предњој страни а једна рупа је направљена на доњој страни, насупрот од интервала између прве и друге рупе. Понекад се на доњем крају доње стране направи додатна рупа која се зове "низам пардаси", како би се обезбедио боља боја звука.

Рупе на инструменту су класификоване на следећи начин:

Звучни тон– сас пардасиФункционалне#1 – први тон– баш парда#4 – главни тон – шах парда#6 – отворени тон– ачиг парда#8 – доњи тон– ајаг парда позадински тон– арха пардаТонске#2 – тон сегаха – сегах пардаси (1)#5 – тон сегаха – сегах пардаси (2)#7 – тон махур – махур пардасиАкустичне доњи тон баланса – низам пардаси

Језичак (гамиш, гарги или дил) је направљен од трске и убацује се у горњи отвор. Он се изравња и добија облик двоструког језичка. Он је везан за главну цев регулатором дужине 60мм и ширине 10мм који се прави од врбе или винове лозе пресечене уздужно. Поклопац прави се од врбе, лешника, дрена или дуда и ставља се на језичак како би се спречила оштећења. Везан је за регулатор да се не би изгубио.

Употреба У свечаним приликама, као што су свадбе и церемоније одмора, свирача балабана прати перкусиониста. Традиционална Азерска музичка група која је састављена од два свирача балабана и перкусионисте назива се балабанчилар дастаси. Кратка свирка азербејџанског мугама која је одсвирана на балабану, националног дувачког инструмента, била је убачена на Војаџер Златни Рекорд, која је прикључена свемирској летелици Војаџер да репрезентује светску музику, поред мноштво других културних достигнућа човечанства. Такође се користио у пастирским песмама и погребној музици. Према неким подацима ловци су свирали балабане како би привукли препелице. Одређене врсте балабана се такође користе у ашик музици.

Галерија

Референце

Спољашње везе Ch. Albright. BĀLĀBĀN. ираница. Balaban, Duduk and Mey (video)

Категорија:Дувачки инструменти