Ekonomičnost je jedan od tri pokazatelja uspešnosti preduzeća, u poslovnom smislu, pored rentabilnosti i produktivnosti. Usko je povezan i zavisi od produktivnosti, koja predstavlja preduslov, ali ne i dovoljan uslov za realizaciju ekonomičnosti. Ekonomičnost se naziva i ekonomska, ili troškovna, efikasnost preduzeća.
Za razliku od produktivnosti, kod koje se posmatraju ostvareni rezultati, angažovanjem samo jednog elementa proizvodnje (rada), ekonomičnost posmatra rezultate kao posledicu angažovanja svih elemenata proizvodnje (rada, sredstava za rad i predmeta rad). Ekonomičnost je mera ostvarenih (količinskih i vrednosnih) rezultata po jedinici ukupnih ulaganja u određenom vremenskom periodu. Princip ekonomičnosti je zahtev ekonomije reprodukcije da se u reprodukciji proizvede određena vrednost uz minimalna trošenja vrednost i on se svodi na ostvarenje što većeg ekonomskog rezultata korištenjem raspoloživih proizvodnih činilaca. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje preduzeća.
Pojam ekonomičnosti Ekonomičnost je ekonomski princip reprodukcije i predstavlja težnju ka ostvarenju vrednosti uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje i izražava se kao odnosi između inputa i autputa. Ta trošenja su predstavljena kao naturalno trošenje (fizički utrošci materijala, sredstva za rad i radne snage) i finansijsko trošenje (troškovi materijala, sredstva za rad i radne snage). Ovaj princip nam pokazuje koliko je neko preduzeće uspešno u smislu da pokazuje u kojoj meri su postignuti ciljevi datog preduzeća i koliko je ušteđeno resursa pri ostvarenju tih ciljeva.
Zapisi ekonomičnosti: Formule za ekonomičnost|оквир|лево
gde su:
UT - ukupni troškovi
L и K - količina rada i količina kapitala
CL, CK - cene rada i cena kapitala
Q = f (L, K) - ukupan proizvod, odnosno proizvodna funkcija preduzeća
Da bi preduzeće bilo ekonomski efikasno, potrebno je da: ili odredi minimalne troškove za proizvodnju datog obima proizvodnje ili odredi maksimalni obim proizvodnje u odnosu na date ukupne troškove
U oba slučaja ostvarena je optimalna kombinacija, ili optimalni miks, inputa.
Kada govorimo o ekonomičnosti, razlikujemo princip i kompleks ekonomičnosti.
Princip ekonomičnosti Princip ekonomičnosti je zahtev, odnosno težnja da se proizvede određena vrednost uz minimalna trošenja vrednosti u reprodukciji za proizvodnju te vrednosti. On predstavlja parcijalni ekonomski pristup reprodukcije. Njime se veoma određeno definiše ekonomski cilj kome se teži u organizovanju i izvršavanju procesa reprodukcije.
Kompleks ekonomičnosti Kompleks ekonomičnosti je odnos elemenata koji izražava realni nivo ekonomskog stanja konkretnog ekonomskog sistema, meren stepenom zadovoljenja principa ekonomičnosti. On predstavlja sadržinu kompleksa i određen je odnosom proizvedene i utrošenih vrednosti: Formula za kompleks ekonomičnosti|оквир|118x118пиксел|центар
gde je: EekonomičnostVvrednost proizvodaTutrošene vrednosti
Karakteristike te sadržine se svode na: Suštinu proizvedene vrednosti i utrošenih vrednosti za tu proizvodnju Uslovljenost samog raspona između proizvedene vrednosti i utrošenih vrednosti Razliku između kompleksa ekonomičnosti i kompleksa produktivnosti, čiju suštinu takođe čini bar jedan od oblika trošenja u reprodukciji
Elementi kompleksa ekonomičnosti Rezultati proizvodnje (izraženi fizički i vrednosno) oni određuju kvalitet ekonomije odnosom između proizvedene vrednosti i vrednosti utrošenih proizvodnji. Pri tome se javlja: Fizički proizvod kao indirektni element kompleksa ekonomičnosti Vrednost proizvodnje kao direktni elementi Ulaganja u proizvodnju (fizički utrošci i troškovi) Ekonomičnost utrošaka - ekonomičnost trošenja elemenata proizvodnje. Kvantitativno izražavamo na sledeći način:
мини|Formula za ekonomičnost utrošaka|центарgde je: Qkoličina proizvodaUkoličina stvarnih utrošaka Ekonomičnost troškova - obuhvata ekonomičnost trošenja materijala, sredstava za rad i rada
Ekonomičnost troškova materijala
мини|Formula za ekonomičnost troškova materijala|центар gde je: Еtmekonomičnost troškova materijalaVmpreneta vrednost materijalaTmstvarni troškovi materijala Ekonomičnost troškova sredstava za rad
мини|Formula za ekonomičnost troškova sredstava za rad|центар gde je: Еtiekonomičnost troškova sredstava za radVipreneta vrednost sredstava za radTistvarni troškovi sredstava za rad Ekonomičnost troškova rada
мини|Formula za ekonomičnost troškova rada|центар gde je: Еtlekonomičnost troškovaVlnova vrednostTlutrošene vrednosti u vezi sa trošenjem radne snage (troškovi rada) Faktori koji dovode do rezultata i ulaganja da bi se došlo do rezultata: Elementi društveno uslovljene ekonomičnosti Elementi tehnički uslovljene ekonomičnost Elementi organizaciono uslovljene ekonomičnosti
Karakteristike kompleksa ekonomičnosti Karakteristike kao funkcija elemenata kompleksa ekonomičnosti
Kompleks ekonomičnosti se izražava rasponom između proizvedene vrednosti i utrošenih vrednosti. Karakteristike tog kompleksa, vezane za njegove elemente, se ogledaju u: Ekonomskoj suštini proizvedene vrednosti i vrednosti utrošenih za tu proizvodnju Veličini raspona između proizvedene i utrošenih vrednosti koja je uslovljena društveno, tehnički i organizaciono Karakteristike kao funkcija kvaliteta ekonomije
Kao parcijalni izraz kvaliteta ekonomije, kompleks ekonomičnosti ima svoje specifične karakteristike: U određenom periodu - on se može posmatrati kao: Ekonomičnost u makroekonomiji - uslovljena je objektivnim (društvenim i tehničkim) i organizacionim faktorima Ekonomičnost u mezoekonomiji - uslovljena je objektivnim i organizacionim faktorima, kao specifičnim dejstvima tehničkih i društvenih faktora koja dovede do odstupanja utrošaka po jedinici konkretnog u odnosu na utroške prosečnog proizvođača U sukcesiji perioda - u ovom slučaju razlika između dejstva kompleksa ekonomičnosti i kompleksa produktivnosti na dinamiku mezoekonomskog kvaliteta dolazi do izražaja u zavisnosti od situacija: kada je promena potrebnog živog rada uslovljena promenama u utrošcima minulog rada uvođenjem u proizvodnju novih tehničkih rešenja (racionalizacije i rekonstrukcije) i ovom izmenom dolazi do novih, dodatnih ulaganja. kada je promena količina živog rada uslovljena promenom kvalifikacione strukture tog rada uvođenjem novih tehničkih sredstava menja kvalifikacionu strukturu kolektiva. To sa svoje strane menja i troškove rada, jer su oni uslovljeni i stepenom kvalifikovanosti izvršilaca. Ako izmena tehničkih faktora dovede do smanjenja prosečnog stepena kvalifikovanosti, to će menjati ne samo ulaganja ukupnog rada, već i troškove radne snage, pa će produktivnost i ekonomičnost delovati na porast kvaliteta ekonomije. Ako izmena tehničkih faktora dovede do povišenja prosečne kvalifikovanosti, tada će ulaganja ukupnog rada da se smanjuju ali će troškovi radne snage da porastu, produktivnost će se povećati, a ekonomičnost smanjiti. kada su promene cene sredstava za proizvodnju pod dejstvom društvenih tržišnih faktora nezavisne od unosa utrošaka živog i minulog rada.
Izvori ekonomičnosti Izvori ekonomičnosti objašnjavaju zašto su neka preduzeća troškovno-efikasnija od drugih.
Mogu biti: Interni - uštede koje nastaju zbog delovanja faktora koji su pod kontrolom preduzeća. Eksterni - uštede koje nastaju zbog delovanja faktora koji nisu pod kontrolom preduzeća.
Interni izvori ekonomičnosti Glavni interni izvori ekonomičnosti su ekonomije obima i ekonomije veličine. Ekonomije obima nastaju kao rezultat povećanja veličine kapaciteta, a ekonomije veličine ostvaruju se povećanjem broja fabrika, nezavisno od toga da li se u novim fabrikama nastavlja sa proizvodnjom istog proizvoda ili se proizvodnja diversifikuje.
Najznačajniji interni izvori ekonomičnosti: Proizvodno-tehničke ekonomije Prodajno-marketinške ekonomije Ekonomije nabavke Ekonomije skladištenja i transporta Upravljačke ekonomije Finansijske ekonomije Ekonomije zbog redukcije rizika i neizvesnosti Ekonomije širine
Proizvodno-tehničke ekonomije Proizvodno-tehničke ekonomije su pad prosečnih troškova, usled povećanja veličine kapaciteta ili veličine preduzeća. Tri glavna izvora proizvodno-tehničkih ekonomija su: Ekonomije rada
Ostvaruju se u uslovima proizvodnje velikog obima, a nastaju zbog: Podele i specijalizacije rada Uštede u vremenu i skraćenje procesa rada Efekta učenja
U malim fabrikama radnici obavljaju nekoliko različitih poslova, dok u velikoj fabrici svaki radnik obavlja jedan posao. Tehničke ekonomije
Tehničke ekonomije su uštede koje nastaju zbog opadanja fiksnih troškova po jedinici. Masovna proizvodnja zasniva se na primeni kapitalno-intenzivne proizvodnje, koja znači velika kapitalna ulaganja u visoke fiksne troškove. Fiksni troškovi daleko prevazilaze varijabilne troškove, zbog toga kapitalno intenzivna proizvodnja postaje ekonomična tek na visokim nivoima obima.
Tehničke ekonomije nastaju zbog: Nedeljivosti kapaciteta Troškova instaliranja kapaciteta i pripreme proizvodnje Troškova konstrukcije proizvoda i pripreme asortimana Troškova istraživanja i razvoja i uvođenja novih proizvoda Troškova obuke Troškova istraživanja tržišta i promene dizajna proizvoda Ekonomije zaliha
Zalihe služe da obezbede kontinuitet poslovanja, odnosno da ne dođe di prekida poslovanja zbog slučajnih fluktuacija ponude i tražnje.
Osnovne vrste zaliha su: Glavni proizvodi Sirovine Komponente Poluproizvodi Rezervni delovi Kancelarijski i pomoćni materijal
Troškovi zaliha su: Troškovi skladištenja i održavanja zaliha Osiguranje protiv krađe i oštećenja zaliha Porezi i kamate na sredstva u zalihama Oportunitetni troškovi zaliha Troškovi zastarenja zaliha
Mnoge firme su propale zato što je nestala vrednost sredstava u zalihama. Optimalni nivo zaliha se određuje na osnovu troškova nabavke i troškova zalihe. To je ponderisani prosek troškova nabavke i troškova zaliha srazmerno njihovom učešću u ukupnim troškovima proizvodnje i prodaje. Isporuka "tačno na vreme" omogućava snižavanje troškova zaliha. Ekonomija zaliha je proporcionalno manji rast zaliha u odnosu na veličinu proizvodnje i prodaje. Ekonomija zaliha znači manji minimalni nivo zaliha.
Prodajno-marketinške ekonomije Ove ekonomije mogu da se ostvare zahvaljujući postojanju: Ekonomije reklame i promocije
Ekonomije reklame i promocije su opadanje troškova reklame i promocije zbog veličine prodaje i veličine tržišta preduzeća. Troškovi reklame su svi troškovi koji nastaju da bi reklamna poruka bila efektivno primljena. Poruka je efektivno primljena kada primalac poruke kupi proizvod. Veliko preduzeće ima više finansijskih sredstava i može da izdvoji više novca za reklamu u odnosu na manje preduzeće. Veliki oglašivači dobijaju popuste u ceni. Uvek je potrebna reklama svih proizvoda preduzeća. Ekonomije koje su rezultat reputacije preduzeća
Niže troškove reklame jednog proizvoda može da ostvari preduzeće koje ima reputaciju u prodaji drugih proizvoda. Efekat reputacije na prodaju ostalih proizvoda preduzeća naziva se "kišobran poznatog imena" i on smanjuje rizik komercijalnog neuspeha i neprihvatanja novog proizvoda. Ekonomije koje su rezultat ekskluzivne distribucije proizvoda
Velika preduzeća, po pravilu, ostvaruju ekskluzivne sporazume sa distributerima koji preuzimaju obavezu servisiranja i održavanja proizvoda. Troškovi distribucije povećavaju se proporcionalno manje u odnosu na obim proizvodnje.
Ekonomije nabavke