Samoispunjujuće proročanstvo je predviđanje da ono, direktno ili indirektno, prouzrokuje samo sebe da postane istina, pod sopstvenim uslovima usled pozitivnog povratka informacija između verovanja i ponašanja. Iako primeri takvih proročanstava mogu da se nađu i u literaturi stare Grčke i drevne Indije, za kovanicu samoispunjujuće proročanstvo zaslužan je Robert K. Merton, sociolog 20. veka koji je napravio strukturu tog izraza i opisao posledice. U svom članku Samoispunjujuće proročanstvo iz 1948. godine, Merton ovako definiše izraz:
Drugim rečima, pozitivno ili negativno proročanstvo, snažno utvrđeno verovanje ili iluzija - označene kao istine kada su, u stvari laži - mogu dovoljno uticati na ljude da njihove reakcije na kraju ispune nekada lažno proročanstvo.
Samoispunjujuće proročanstvo prouzrokuje bihevioralno potvrdu po kome ponašanje, pod uticajem očekivanja, prouzrokuje da ta očekivanja postanu istina. Poklapa se sa samoporažavajućim proročanstvom.
Poreklo koncepta Mertonov koncept samoispunjujućeg proročanstva dolazi iz Tomasove teoreme koja kaže da 'ako čovek definiše situaciju kao stvarnu, ona se ostvaruje kroz posledice'. Prema Tomasu, ljudi ne samo da reaguju na situacije u kojima su, već mnogo češće, na način na koji posmatraju tu situaciju kao i na značenje koje prepisuju svojoj percepciji. Zbog toga je njihovo ponašanje delimično određeno njihovom percepcijom i značenjem koje oni daju situaciji u kojoj se nalaze, a ređe samom situacijom. Kada se ljudi jednom uvere da situacija zaista ima određeno značenje, bez obzira na to da li je to zaista tako, preduzeće određene vrlo stvarne korake koji će imati svoje posledice.
Merton je odveo koncept i korak dalje i primenio ga na skorašnji sociološki fenomen. U svojoj knjizi Socijalna teorija i struktura on opisuje povlačenje novca iz banke kojom predsedava Kartrajt Milingvil. To je tipična banka i Milingvil je vodi pošteno i prilično pravilno. Kao rezultat toga, banka ima tekuću aktivu (gotov novac) kao i sve banke, ali je većina te aktive uložena u različite poslove. Onda jednog dana dođe u banku mnogo klijenata u isto vreme - ne znamo šta je tačno pravi razlog. Klijenti, videći toliko drugih ljudi u banci, počinju da brinu. Širi se lažna glasina da sa bankom nešto nije u redu i sve više klijenata žuri u banku da pokuša da izvuče deo svog novca dok još uvek može. Povećava se broj klijenata u banci i raste njihova nervoza i uzbuđenje što, za uzvrat, potpiruje glasine o nesolventnosti banke i nadolazećem bankrotstvu. To prouzrokuje da sve više klijenata dolazi u banku i pokušava sa povuče svoj novac. Na početku dana - banka nije bila nesolventna, ali glasina o nesolventnosti je rezultirala iznenadnim zahtevima za povlačenje novca od previše klijenata, čemu se nije moglo izaći u susret, što je prouzrokovalo da banka postane nesolventna i proglasi bankrotstvo. Merton zaključuje ovaj primer sledećom analizom:
Merton je zaključio da je jedini način na koji može da se prekine krug samoispunjujućih proročanstava da se ponovo utvrde tvrdnje na kojima je prvobitno zasnovana lažna pretpostavka.
U ekonomskim 'ekspektacionim modelima' inflacije ljudska predviđanja budućih inflacija ih navode da troše više danas i zahtevaju više nominalne kamatne stope za sve štednje jer očekuju i da će cene rasti. Ovakav zahtev za višim kamatnim stopama i povećana potrošnja u sadašnjosti stvara inflacioni pritisak i može da izazove inflaciju čak i ako su predviđanja buduće inflacije neosnovana. Teorija predviđanja inflacije odigrala je veliku ulogu u potezima Pola Volkera dok je bio predsednik državnih rezervi tokom borbi protiv visoke inflacije i nezaposlenosti tokom sedamdesetih godina 20. veka.
Filozof Karl Poper je samoispunjujuće proročanstvo nazvao Edipovim kompleksom:
Preteča ovog koncepta se pojavljuje u delu Slabljenje i pad Rimskog carstva koje je napisao Edvard Gibson 'Tokom mnogo godina, predviđanje, kao i obično, dovelo je do sopstvenog ispunjenja' (prva glava, drugi deo)
Primena
Postoji puno primera u studijama o teoriji kognitivne disonance i njoj bliske teorije o samopercepciji; ljudi će često promeniti svoj stav da bi on bio u skaldu sa onim što javno ističu.
U SADa ovaj koncept je naširoko i uporno primenjivan u reformi javnog obrazovanja prateći Rat protiv siromaštva. Teodor Brameld je primetio: „Najjednostavnije rečeno, obrazovanje već projektuje i time ojačava one lične i kulturne navike koje se već smatraju usvojenim i dominantnim.” Quoted by Wilkins (1976). стр. 176. Uticaji na stavove, verovanja i vrednosti učitelja utiču na to da su njihova očekivanja na stalnom testu.
Fenomen „neizbežnosti rata” je samoispunjujuće proročanstvo na čiju temu je napravljen značajan broj studija.
Ta ideja je slična onoj o kojoj raspravlja filozof Vilijam Džejms u svom delu Volja za verom, s tim da Džejms vidi tu ideju u pozitivnom svetlu kao samopotvrđivanje verovanja. Isto kao što u Mertonovom primeru verovanje da je banka nesolventna može da stvori činjenicu da zaista to i jeste, isto tako, s pozitivne strane, poverenje u dobro držanje banke može da pomogne njenom jačanju. Slično tome, napadi panike i spekulacija na berzi mogu biti izazvani verovanjem da će cena robe ići gore (ili dole) što dalje izaziva masovni pokret prodaje ili kupovine.
Još jedan Džejmskovski primer: seoski momak, ubeđen da lepa gospa mora da voli njega, može da se pokaže mnogo efektnijim u svom udvaranju nego što bi to bio slučaj da je prvobitni utisak porazan.
Postoji jak dokaz u obliku 'Uticaji interpersonalnih očekivanja' gde naizgled lična očekivanja pojedinaca mogu da predvide krajnji rezultat događaja oko njih. Mehanizmi po kojima se ovo dešava se takođe vrlo lako razumeju: naša lična očekivanja menjaju naše ponašanje na način koji možemo da ne primetimo i ispravimo. U slučaju 'Uticaja interpersonalnih očekivanja' pojedinci skupljaju neverbalna ponašanja koja utiču na njihove stavove. Poznati primer uključuje istraživanje tokom koga je učiteljima proizvoljno rečeno da će nasumično odabrani učenici 'procvetati'. I, začudo, na kraju godine baš su ti nasumično odabrani učenici završili godinu sa značajnim napretkom.
Drugi posebni primeri o kojima se raspravlja u psihologiji uključuju: fenomen pametnog Hansa uticaj ispitivača na subjekte ispitivanja Hotornov efekat Placebo efekat efekat Pigmaliona pretnja od stereotipa
Sport U kanadskom hokeju na ledu igrači u juniorskoj ligi se biraju po sposobnostima, motornoj koordinaciji, fizičkoj zrelosti i drugim individualnim pozitivnim karakteristikama. Ipak, psiholog Robert Barnsli je pokazao da u svakoj elitnoj grupi igrača hokeja 40% njih je rođeno između januara i marta, nasuprot rezultatima statistike koji predviđaju samo 25%. Kako se objašnjava, u Kanadi se za hokej uzimaju deca rođena posle 1. januara, a deca koja su rođena u prvim mesecima godine su do 11 meseci starija od ostale dece što predstavlja znatnu fizičku prednost u preadolescentnoj dobi (9 ili 10 godina). Izabrani igrači su izloženi zahtevnijim treninzima, igraju više utakmica i imaju bolje saigrače. Svi ti faktori su, u stvari, oni zbog kojih postaju bolji igrači, ispunjavajući time predviđanja, dok je stvaran razlog starost igrača kao postavljeni kriterijum. Isti razultati su primećeni i 1997. godine u belgijskom fudbalskom timu kad je datum izborne godine sa 1. avgusta pomeren na 1. januar.
Stereotip
Ovaj poseban oblik samoispunjujućeg proročanstva je vrlo uobičajen i poprima razne oblike. Na primer, očekivanje da se neka politička partija ponaša na određeni način - u odnosu na rasu, religiju, pol i još mnogo toga drugog - može na kraju da dovede do toga da ta partija imitira taj stereotip.Carlson, N. R. (19992000). Personality. Psychology: the science of behaviour (Canandian ed.. стр. 492). Scarborough, Ont.: Allyn and Bacon Canada.
Književnost, mediji i umetnost Samoispunujuće proročanstvo se u književnosti često koristi kao sredstvo za pravljenje zapleta. Vekovima se koristi u pričama, ali je nedavno stekao veliku popularnost kroz žanr naučne fantastike. Obično se koristi ironično, kada se prorečeni događaj dešava slučajno kao posledica događanja koje izaziva glavni junak pokušavajući da spreči ispunjenje (skorašnji primer bi bio Anakin Skajvoker, izmišljeni džedaj-vitez koji postaje Dart Vejder u Ratovima zvezda Džordža Lukasa). Takođe se ponekad koristi i kao komično olakšanje.
Klasična književnost Mnogi mitovi, legende i bajke koriste motiv samoispunjujućeg proročanstva kao glavni element naracije čiji je cilj da prikaže neumoljivu sudbinu kao osnovni element helenističkog viđenja sveta. Najrasprostranjeniji je motiv deteta, ili nerođenog ili još ni začetog, kome se proriče da će da izazove nešto što oni na vlasti ne žele da se desi. Ovo može da bude smrt moćne osobe, a u nekim vedrijim verzijama može biti i brak siromašnog deteta ili deteta iz nižeg staleža sa nekim od svojih krvnih srodnika. Događaji se odvijaju kao posledica pokušaja da se oni spreče, a napuštanje deteta je ono što pokreće događaje.
Starogrčka književnost мини|Edip u rukama Forbanta. Najpoznatiji primer grčkih legendi je mit o Edipu. Pošto je upozoren da će ga njegovo dete ubiti jednog dana, kralj Laj napušta svog novorođenog sina Edipa i ostavlja ga da umre. Edipa pronalaze i odgajaju drugi ljudi kao svog sina nesvesnog svog pravog porekla. Kad je odrastao, Edip je upozoren da će ubiti svog oca i oženiti se svojom majkom. Verujući da su ljudi koji su ga podigli njegovi pravi roditelji, on napušta kuću i putuje Grčkom da bi stigao do grada gde žive njegovi pravi roditelji. Tamo upada u tuču u kojoj ubija stranca, koji mu je u stvari pravi otac, i ženi se njegovom udovicom, koja mu je u stvari majka.
Iako legenda o Perseju počinje proročanstvom da će on ubiti svog dedu Areksija i njegovim progonstvom zajedno sa svojom majkom Danajom, proročanstvo je samoispunjujuće samo u nekim varijantama. U nekima, on slučajno probada svog dedu kopljem na takmičenju, što je moglo da se desi bez obzira na Areksijevu reakciju na proročanstvo. U drugima, njegovo prisustvo na takmičenju je objašnjeno saznanjem za proročanstvo, pa njegov pokušaj da ga izbegne zaista dovodi do ispunjenja. Opet, u nekim verzijama, Areksije je gost na venčanju na koje je Polidakt prisilio Danaju, kada ih je Persej sve pretvorio u kamene kipove Gorgoninom glavom koju je osvojio na rizičnom putovanju na koje ga je poslao Polidakt, nadajući se da će se tako osloboditi Perseja da bi mogao da se oženi Danajom u koju se zaljubio kad ju je otac proterao - u tim slučajevima se radi o samoispunjujućem proročanstvu.
Grčka istoriografija nam pruža još jedan primer upotrebe samoispunjujućeg proročanstva - kada je Krez, kralj Lidije, upitao proročište u Delfima da li da osvoji Persiju, dobio je odgovor da, ako to uradi, uništiće veliko kraljevstvo. Pretpostavljajući da je odgovor značio da će uspeti - napao je, ali kraljevstvo koje je uništio bilo je njegovo sopstveno. U jednom ovakvom primeru, proročanstvo pokreće nekoga na akciju jer je naveden da očekuje dobar rezultat, ali se dešava neočekivano; rezultat je poražavajuć, što svakako ispunjava proročanstvo.
Ljudi ne moraju obavezno da neuspešno izbegavaju proročanstvo da bi ono bilo samoispunjujuće. Na primer, kad je predviđeno da će Zevs zbaciti svog oca Krona i zauzeti mu mesto na tronu kralja svih bogova, on je aktivno započeo rat protiv svog oca i direktno pokušao da ispuni proročanstvo. Ovo čini to proročanatvo ispunjujućim jer je proročanstvo ono koje je inspirisalo Zevsa da to uopšte i pokuša.
Rimska književnost десно|мини|Romul i Rem se hrane mlekom vučice.