Ђијанг Ћинг (кин. 江青，пин'јин: Jiāng Qīng, варијанта: Ђанг Ћинг; 5. март 1914 – 14. мај 1991) била је кинеска политичка личност, глумица, књижевна теоретичарка, фотографкиња и комунисткиња модерног доба. Право име јој је Ли Јунхе (кин. 李云鹤，пин'јин: Lǐ Yúnhè), рођена је у Џученгу у провинцији Шандунг и била је четврта жена Мао Цедунга (Мао је њен трећи супруг). Била је међу најзначајнијим вођама Комунистичке партије Кине (КПК) за време Велике пролетерске културне револуције и вођа Четворочлане банде. Била је члан деветог и десетог Централног комитета и члан Политбироа КПК. У младости се бавила позориштем и глумом. Комунистичкој партији Кине се прикључила 1933. године, а 1938. је отишла у град Јен'ан након чега се удала за вођу КПК Мао Цедунга (када су се венчали, Мао Цедунг се још увек није био развео од тадашње супруге Хе Циџен). Уз Маов помирљив став, током Културне револуције 1960-тих почела је да буде активни члан кинеске политичке сцене, а она, Јао Венјуен, Ванг Хонгвен и Џанг Чунћиао називани су и „Четворочланом бандом“. Након Маове смрти 1976. године, Политбиро је привео и јула 1977. је протерана из КПК. Године 1981. осуђена је на смрт, али је казна након две године била преиначена у доживотну робију. Након што је пуштена из притвора ради лечења, 14. маја 1991. године је извршила самоубиство.
Биографија
Живот у Џученгу Рођена је марта 1914. године у улици Дунггуан у граду Џуа, провинција Шандунг и добила име Ли Шуменг (кин. 李淑蒙，пин'јин: -{Lǐ Shūméng}-) или Ли Ђинхаи (кин. 李进孩，пин'јин: -{Lǐ Јìnhái}-) (Отац јој је пре рођења дао име Ли Ђинхаи које у дословном преводу значи „породица Ли дочекује сина“, али је по рођењу одмах промењено). Њен отац, Ли Девен, држао је столарску радњу, а мајка Ли Луанши је била његова друга супруга која је радила као кућна помоћница једног од вођа КПК Канг Шенга. У лето 1921. године уписала се у основну школу и добила име Ли Јунхе, али 1926. године је избачена из школе због сукоба са учитељицом. Исте године јој отац је отац умро од болести, па је са мајком отишла у Тијенђин код зета Ванг Кеминга који је био војник у одреду Фенгтијен. Три месеца је радила у фабрици дувана Бритиш-Американ Тобако као дечја радна снага.
Живот у Ђинану Ванг Кеминг се 1928. године повукао из војске, те су тада мајка и кћерка отишле у Ђинан код ујака Ли Циминга који је живео у улици Анчаси 27. Петнаестогодишња Ђијанг Ћинг (тада још увек Ли Јунхе) се у лето 1929. уписала у Шандуншко експериментално позориште у Ђинану на челу са директором Џао Таимоом где је годину дана учила драму. Почетком 1931. године је у организацији школског наставника Ванг Пошенга са драмском секцијом Хуиминг наступила у Пекингу. У мају се вратила у Ђинан и удала за Пеи Минглуна који је био из добростојеће ђинаншке породице. У јулу се развела од њега и отишла у Ћингдао код Џао Таимоуа да потражи уточиште.
Живот у Ћингдаоу Од јула 1931. до априла 1933. године радила је у библиотеци на Приватном универзитету у Ћингдаоу чији је тадашњи шеф био Лијанг Шићиу (универзитет касније мења назив у Држвни универзитет у Ћингдаоу, потом Универзитет у Шандунгу, а данас се зове Кинески океанографски унвиерзитет). Тада је супруга Џао Таимоуа, Ју Шан, упознала са својим братом Хуанг Ђингом (друго име му је било Ју Ћивеи). Био је старији од ње три године, студент биологије и у тајности задужен за промовисање Комунистичке партије. Осамнаестогодиша Ђијанг Ћинг (тада још увек Ли Јунхе) је 1932. почела са њим да живи. Почела је да ради са Комунистичким културним фронтом, играјући представе попут Спусти бич. По препоруци Ју Ћивеиа, фебруара 1933. године је у једном складишту у пристаништу у Ћингдаоу положила заклетву КПК и била именована за члана подмлатка КПК. Исте године у априлу Ју Ћивеија су ухапсили, а она је прешла у његов родни град Шангај.
Живот у Шангају и глумачка и филмска каријера од 1934. до 1937. мини|Снимак из филма (1934) Након што је стигла у Шангај, Јуова породица одбила је да је прихвати, те није имала избора већ је затражила помоћ Веи Хелинга, свог старог школског друга још из времена када је учила драму у Ђинану. Он је упознао са чувеним Тијен Ханом. Маја 1933. године, по препоруци Тијен Хановог млађег брата Тијен Јуена, слушала је предавања на Универзитету Дасија (данашњи Источнокинески учитељски универзитет). У јулу, по препоруци Тијен Хана и других, отишла је да ради код Тао Сингџија, те је име Ли Јунхе променила у Џанг Шуџен (кин. 张淑贞，пин'јин: -{Zhāng Shūzhēn}-), и у источном предграђу насеља Беисинђинг радила је као наставник у служби за описмењавање. Октобра се вратила у Комунистичку омладинску лигу и придружила се левици. Истовремено је глумила у представама аматерске драмске трупе.
лево|мини|Ђијанг Ћинг (1935) Септембра 1934. године је у Шангају у Цаођијаду била ухапшена, а децембра исте године пуштена. Након тога је отишла у Пекинг да живи са ослобођеним Ју Ћивеиом. Марта 1935. године се враћа у Шангај и прикључује се филмској продуцентској кући Дијентунг. Тада мења име у Лан Пинг (кин. 蓝𬞟, пин'јин: Lán Píng, дословно: плава јабука). У јуну добија похвале за главну улогу у Нори. Потом је имала две улоге у филмовима Бог слободе и Градски пејзаж. Септембра почиње да живи са филмским критичарем Танг Наом за кога се и удаје априла наредне године. Венчали су се у подножју торња Лиухе у оквиру церемоније колективног венчања. Међутим, ствари су се ускоро промениле јер је она након венчања још увек била у контакту са Ју Ћивеијем. Танг На је у јулу покушао да изврши самоубиство у Ђинану.
мини|Колективно венчањеу подножју торња По повратку у Шангај, она се прикључује филмској продуцентској кући Лијенхуа и појављује се у филму Крв на Вучјој планини (познат и као Крвопролиће на Лангшану) у режији Феи Муа, као Лиуова трећа снаја. Фебруара 1937. Године појављује се у главним улогама у драми Велика олуја у режији Џанг Мина и у филму Ванг Лаову режисера Цаи Чушенга. Танг На 30. маја по други пут покушава да изврши самоубиство. Након тога, Ђијанг Ћинг дневном листу Да Гунг објављује чланак Моја исповест и отпочиње живот са режисером Џанг Мином јуна 1937. године. У исто време, добија отказ од филмске продуцентске куће Лијенхуа.
Живот у Јен'ану мини|163x163пиксел|Ђијанг Ћинг са Мао Цедунгом Непосредно након Инцидента на мосту Марка Пола, средином јула 1937. године Ђијанг Ћинг (тада још увек Лан Пинг) напушта Шангај и преко Вухана стиже у Си'ан, а августа долази у Јен'ан када и мења име у Ђијанг Ћинг. Први са којим је ту ступила у контакт био је Гуо Ћијен који је радио у одсеку за пропаганду при Централном Комитету КПК, и који је прихватио њен захтев за обнову партијског чланства. Током овог процеса била је у блиским односима са Џу Гуангом. Сви који су са стране долазили у Јен'ан су морали да живе у „хостелима“ и било им је забрањено да излазе напољу и слободно се крећу по објектима којима је управљала КПК. лево|мини|206x206пиксел|Ђијанг Ћинг и Мао Цедунг заједно пишу Након што се удала за Мао Цедунга, мења име у Ђијанг Ћинг. У новембру се уписује у Анти-јапански војно-политички универзитет (факултет за марксизам и лењинизам). Када је основана Лу Сјунова Академија уметности у Јен'ану 10. марта 1938. године, Ђијанг Ћинг је била управница драмског одсека и глумила је у комадима као што су Прегажен човек и Закључани у плакару. Када је у августу потврђена њена улога у пекиншкој опери Рибар убија породицу, она је одмах постављена за секретарицу Централног војног комитета, где је радила уз Маоа и бринула се о свакодневним пословима (његова тадашња супруга Хе Циџен је тада била у Совјетском Савезу на „дугом лечењу“). Након одобрења Централног Комитета КПК (само се један из Политбироа није сложио) Ђијанг Ћинг и Мао Цедунг су се венчали 20. новембра 1938. године. Године 1940. родила је кћерку по имену Ли На (презиме Ли је добила по једном од Маових псеудонима, Ли Дешенг).
Живот у Пекингу По оснивању Народне Републике Кине октобра 1949. године, Ђијанг Ћинг је постала прва дама НР Кине, директорка филмског одсека при одсеку за пропаганду Централног Комитета КПК и члан Управног одбора филмске индустрије при Министарству културе. Године 1950. водила је истрагу о Ву Сјуну и подржавала критиковање филма Прича о Ву Сјуну. Од 1963. године је почела да промовише реформу савремене пекиншке опере, и тај подухват је познат као Осам узорних драма. Године 1964. написала је и рад О револуцији пекиншке опере (1964). Исте године 26. јуна је Мао Цедунг на једном симопозијуму похвалио Ђијанг Ћингин допринос о револуцији у пекиншкој опери речима: „Прочитао сам, изврсно речено.“ мини|Ђијанг Ћинг са Џоу Енлаием и Ђијан Шенгом дочекује Црвену гарду 26. 12. 1966. Мао је у пролеће 1965. године затражио од Ђијанг Ћинг да контактира Јао Венјуена, по чијим су упутствима исте те године у новембру у Шангају написали Коментар на нову историјску драму Отпуштање Хаи Жуија, која је постала инцијална каписла за покретање Културне револуције.
Уз Лин Бијаово одобрење, у Шангају фебруара 1966. године била је домаћин симпозијума о уметничким делатностима војничких трупа. Након тога, посветила се организовању адаптације дела Црвени лампион, Ша ђија банг, Стратешко освајање Тигрове планине и осталих узорних опера, као и критици и забрањивању других драма, музичких и плесних дела и литерарних радова и протеривање личности из света уметности, тако створивши ситуацију „осамсто милиона људи, а осам опера“.