Johan Gotlib Gan (; Helsingland, 19. avgust 1745 — Falun, 8. decembar 1818) bio je švedski hemičar i metalurg, poznat po otkriću mangana — godine 1774.
Studirao je u Upsali između 1762. i 1770. i tu se upoznao s hemičarima Torbernom Bergmanom i Karlom Vilhelmom Šeleom.Nordisk Familjebok (1908): Gahn, Johan Gottlieb Godine 1770. preselio se u Falun, gde je uveo poboljšanja u proces topljenja bakra te učestvovao u izgradnji nekoliko tvornica — uključujući tvornice za vitriol, sumpor i crvenu boju.
Bio je hemičar u „Bergskolegijumu”, švedskom odboru za rudnike od 1773. do 1817. Međutim, Gan se dosta ustručavao da lično objavi svoja naučna dostignuća, a o istima je slobodnije komunicirao sa Bergmanom i Šeleom. Jedno od Ganovih otkrića bilo je da mangan dioksid može da se redukuje do metalnog mangana koristeći ugljenik, čime je postao prvi naučnik koji je izolovao ovaj element u njegovom metalnom obliku.
Gan je 1784. izabran u članstvo Kraljevske švedske akademije nauka. Takođe, imao je veoma uspešnu menadžersku karijeru u švedskim rudnicima.
Vidi još Ganit, mineral nazvan u Ganovu čast
Reference
Literatura
-{Eggerlz, H. P.; Palmstedt, C. (1822). Nekrolog. Jahann Gottlieb Gahns Leben. Jahrbuch der Chemie und Physik. Nürnberg. str. 140.}-
Spoljašnje veze
Članak u -{Svenskt biografiskt handlexikon}--u
Категорија:Rođeni 1745. Категорија:Umrli 1818. Категорија:Švedski hemičari Категорија:Švedski fizičari Категорија:Članovi Kraljevske švedske akademije nauka